Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon

Dirižabl – putovanje lakih i teških nota

Sa Anom Dajić o letu kroz muzičku industriju

1. November 2021

Anu Dajić možemo povezati sa više asocijacija – ona je diplomirani etnolog – antropolog, autorka i muzička urednica Milica Magazina i bavi se puštanjem muzike u svojim omiljenim beogradskim lokalima. Ipak, možda i najbolja asocijacija od svih je to što je tvorac, voditeljka i urednica muzičkog podkasta Dirižabl, koji se trenutno emituje na četiri različite radio stanice. Ana Dirižabl definiše kao let lakih i teških nota, a u poslednjih sedam godina je snimila preko 160 epizoda na najrazličitijim lokacijama. Ono što je zajedničko svakoj epizodi je prisustvo dobre muzike, kvalitetnog razgovora, ne samo sa izvođačima, već i sa producentima, toncima i svim ljudima koji udišu život muzici, kao i konstantna elevacija kvaliteta.

O kreiranju podkasta, gostima, izazovima i novom zanimljivom merch-u, koji je nedavno kreirala, razgovaramo sa ovom autorkom.

Šta je Dirižabl? Kako si osmislila ime?

Ana: U rečniku piše da je dirižabl vazdušni brod, letelica lakša od vazduha, a neka moja definicija Dirižabl (sa velikim D) karakteriše kao muzički podkast o putovanju lakih i teških nota koji vodim i uređujem već sedam godina. Ime se veoma lako nalepilo i stopilo sa krovnom idejom, tj. konceptom koji sam na samom početku osmislila. Baš kao kad posle izvesnog perioda razmišljanja kažeš: To je reč koju tražim!

Šta je to što čini Dirižabl lakšim od vazduha?

Muzika i ljubav, kao jedina prava eko goriva, i ljudi koji, bilo da slušaju ili na druge načine učestvuju, podupiru Dirižabl da sigurno i dugo leti.

Kako teče priprema jedne emisije?

Muzički izbor u Dirižablu često predstavlja presek onoga što privatno slušam u periodu između dve emisije. Potom tu „neurednost“ i eklektičnost pretačem u konzistentnu celinu, tj. u emisiju. Stoga je i proces pripreme svaki put drugačiji i nema pravila. Nekad inspiracija dođe odmah, nekada je duže „tražim“, te vreme koje utrošim na osmišljavanje, snimanje i montažu varira. Može se desiti da sve ide glatko i da se uradi iz cuga, a može i da traje danima. A važno je naznačiti baš to – da su procesi kreiranja podkasta, kada se sve na kraju sabere, često dugi i iziskuju temeljnu pripremu i složenu realizaciju.

Na koji način otkrivaš novu muziku? Uspevaš li da ispratiš novitete na našoj i stranoj sceni?

Primećujem da sam, tokom prethodnih intervjua, više puta rekla da muziku gotovo neprestano slušam. To može da oda utisak da sebi ne dopuštam da budem sa svojim mislima, a zapravo je baš suprotno – uz pomoć muzike se najčvršće povezujem sa sobom i svojim emocijama kojima konstantno dajem neki prigodan soundtrack. Inače, dosta istražujem, pratim muzičke portale, radio st(r)anice i pomno osluškujem neke drage podkast kolege. Trudim se da budem u toku sa aktuelnim muzičkim zbivanjima, pogotovo na našoj sceni. Veoma poštujem sve bendove koji, naročito na ovim prostorima, zaista uz pomoć „štapa i kanapa“, sa vrlo malo resursa i prilika naprave sjajne albume, singlove, spotove…

Za kog izvođača sa regionalne scene smatraš da treba svi da znaju?

Svaka Dirižabl epizoda trudi se da predstavi barem jedan takav bend, odnosno autora/autorku. Ako baš moram da biram, osvrnuću se na to da sam deo leta 2021. godine provela u Sloveniji, odakle je bend Balans koji baš volim. Takođe, ako se duž karte spustimo malo južnije, mislim da će se bend Funk Shui tek daleko čuti.

Po kom principu biraš goste? Koga bi htela da ugostiš, a da još nisi, i zašto?

Kada je izbor muzike u pitanju, težim ka tome da bude što raznovrsniji. Tako je i pri izboru gostiju. Muzičku industriju, normalno, ne čine samo autori koji sviraju i pevaju, već i producenti, izdavači, menadžeri, kritičari, novinari, organizatori koncerata i festivala, tonci, DJ-evi, režiseri spotova, ali i oni koji muziku slušaju i konzumiraju, te se trudim da pokrijem sve aspekte koji me u okviru raznolikih muzičkih svetova zanimaju. A, pre svega, zanimaju me oni koji srčano vole, stvaraju i utiru put muzici. Interesuju me priče takvih ljudi, njihove staze, njihov ukus, a manje je važno da li su oni svima nama više ili manje poznati. U ovom periodu pandemije nedostaje mi da takve ljude spontano i češće upoznajem.

Kako izgleda postava za snimanje?

U poslednje vreme najčešće snimam kod kuće, iz sobnog studija. Taj komfor, i u kontekstu prostora i u kontekstu vremena koje na kraju utrošim, mi trenutno veoma paše.

Ivica Marković iz benda Nežni Dalibor je zadužen za završni miks epizoda. Na koji način doprinosi prisustvo drugog para ušiju?

Čini mi se da završni deo miksa, u tehničkom pogledu, mora da odradi neko ko objektivno i odmornih ušiju može da oslušne i sagleda da li negde nešto škripi, odudara. Imam sreću da Ivica preuzme baš tamo gde se ja, od prethodnih koraka, umorim.

Čemu daješ glas svojim podkastom?

Pesmama, autorima i autorkama koje možda nikada ne biste otkrili, ali i emocijama koje kroz njih prepoznajemo. Ako vas barem malo okrznu – uspela sam.

Kojom bojom bi opisala svoju emisiju?

Bakar (Cu).

Dirižabl se vrti na 4 internet radio stanice i u svojim godinama postojanja je akumulirao veliki broj epizoda visokog kvaliteta. U čemu leži tajna ovog tipa marljivosti?

Mnogo toga nosimo iz kuće, a roditelji su me uvek bodrili u tome da moji izbori budu slobodni, ali i vaspitali da ako nešto radim – radim potpuno posvećeno, tako da ne traćim ni svoje, a pogotovo ne tuđe vreme. Neke stvari u životu, nažalost, radiš zato što moraš, egzistencije radi, a neke, ako imaš sreće, samo zato što voliš i zato što ti pričinjavaju zadovoljstvo. A kada nešto voliš, ne bi trebalo da ti išta u vezi sa tim bude teško.

Dirižabl je jedini prostor koji mi omogućava da budem potpuno slobodna i u njega ulažem najviše sebe, a opet se trudim da u toj slobodi ne izgubim kompas i da budem obazriva i prema slušaocu i radio stanicama na kojima se podkast pušta. Iako je tokom prethodne godine Dirižabl na kratko bio deo kultnog makedonskog radija Kanal 103, trenutno sam stalni deo programske šeme nekih izuzetnih internet radio stanica – KLFM-a, Radio Bruškina i RadioAparata.

Koja epizoda je bila najveći izazov za realizaciju?

Svaka epizoda je izazov. Ne bih umela da navedem konkretnu, ali period snimanja u jeku pandemije Covid-19 je definitivno najizazovniji. Navikla sam da se Dirižabl „kreće“, sreće i razgovara sa drugima licem u lice u gradu, stanovima, parkovima, na podijumima za igru, koncertima, a epidemiološka situacija nas i dalje u svemu tome veoma ograničava. Kao neko privremeno rešenje i zamenu za to, u Dirižabl sam od skora uvrstila Zoom intervjue.

Šta si naučila o muzici nakon više od 160 snimljenih epizoda?

Da imam još mnogo toga da naučim.

Koje je tvoje mišljenje o usponu podkast formata u Srbiji i regionu?

Bilo je krajnje vreme! Iako je izbor zaista ogroman, i ima nas raznih, čini mi se da mnogi i dalje gaje nepoverljivost ka autorima koji sada, skoro po pravilu, dolaze iz redova publike. S druge strane, podkast može da oda utisak da je format koji od slušaoca iziskuje nešto više pažnje, koncentracije, ali i vremena koje nam svima fali. Ali, i u kreiranje podkasta se ulaže mnogo vremena, posvećenosti, rada i truda. Mislim da nas tek čeka dug i naporan put ka uspostavljanju takozvane kulture slušanja podkasta. Onda tek možemo da govorimo o još jednoj temi – sistemu finansijske podrške i održivosti podkasta koja kod nas praktično i ne postoji. A važno je da i o tome diskutujemo.

Završila si osnovne i master studije etnologije i antropologije u Beogradu. Misliš li da tvoja profesija dopunjava tvoj rad na Dirižablu?

Svi smo sazdani od nekih izbora koji nas stalno i neminovno oblikuju, pa verujem da je odgovor na pitanje stoprocentno potvrdan.

Na koju umetnost, pored muzike, si najslabija?

Definitivno na fotografiju, pre svega analognu. Nasledila sam arhivu dedinih prelepih fotografija koje je tokom prethodnih decenija izrađivao, nekoliko njegovih fotoaparata i ljubav prema ovom, reći ću, solidno skupom hobiju.  

Skoro si osmislila ideju Dirižabl pisama. Koja je ideja iza toga? Zašto misliš da su pisma nestala kao forma komunikacije?

Za sve ove godine nisam imala zvaničan Dirižabl merch, a želela sam da izbegnem one klasične – cegere, majice, bedževe. Za promenu, osmislila sam nešto podjednako intimno, kao što je iskustvo slušanja podkasta, i to prenela na fizički oblik. Tako su nastala Dirižabl pisma koja sadrže bukmarkere, nalepnicu, fortune cookie muzičku poruku, te interaktivnu vizit kartu putem koje, uz pomoć QR koda, možete da slušate sve Dirižabl emisije. Dirižabl pisma mogu do vas stići klasično, putem pošte, a možete svratiti baš do Ventila i Vjernog psa i preuzeti svoj koverat.

foto Monika Lang

Baviš se i puštanjem muzike.  Puštala si u Idiotu i raznim drugim beogradskim barovima. Šta te je navelo da se usidriš u Perka baru?

Perka ne postoji već nekoliko godina, ali istina je da sam se u njoj najduže zadržala. Neposredno pre pandemije, plesne večeri odrigravale su se u omiljenim Dirižabl kafanama – Bife Ventil i Vjeran Pas.

Kada možemo da očekujemo sledeću Dirižabl žurku?

Čim se pandemija stiša i svi na plesnom podijumu budemo mogli bezbedno i bezbrižno da plešemo. Nadam se uskoro! Do tada, Dirižabl broj 165 vodi vas na jednu onlajn žurku, a densflor može biti gde god poželite.

Koji su ti dalji planovi?

Pandemija je gotovo sve planove stavila na hold. Videćemo već kuda ćemo se, u budućnosti, zajedno odvesti.

Autorka teksta: Ivana Jovanović
Naslovna fotografija: Ana Simić

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Trackbacks/Pingbacks

  1. DIRIŽABL #166 - Radio Bruškin Kotor - […] + fusnota: Dirižabl je malo pričao za Oblakoder, a intervju možete pročitati na ovom linku […]

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!