fbpx

Dita von Bill: „Borimo se za jednakost u „strejt svetu”, a nismo svesni da tamo već postoji rodna neravnopravnost između žena i muškaraca”

Neki je zovu najhrabrijom i najsmelijom domaćom dreg kraljicom, a neki misle da „trajno treba da se iseli iz Srbije”, ali nije teško pogoditi da ovu drugu grupu čine izrevoltirani desničari, kojima je prošlogodišnja kraljica Prajda zapala za oko kada se pojavila u narodnoj nošnji. Može se reći da je deo „mlađe generacije” srpskih dreg kraljica, jer je na sceni od 2016. godine, ali je jedna od retkih, koja se u svojim performansima bavila trenutnim društveno-političkim problemima, kao što je rušenje u Hercegovačkoj ulici u Savamali u Beogradu, za šta je kasnije dobila i podršku od inicijative Ne da(vi)mo Beograd.Ovom prilikom o dregu, aktivizmu, pravima LGBT+ zajednice, rodnoj ravnopravnosti, kao i etiketama i uvredama, kojima je bila izložena nakon Prajda razgovarali smo sa Ditom von Bill.

S obzirom da postoje zablude o tome šta je dreg, kako bi ga najednostavnije definisala i objasnila?

Pomalo mi je teško da odgovorim šta je, jer se nikada nisam trudila da definišem dreg, nego da istražim koliko daleko on može da ide i koliko platformi može da obuhvati. U suštini, dreg bi mogao da predstavlja neku vrstu kreiranja i prihvatanja ženskog karaktera i iskazivanja tih karakternih osobina kroz šminku, gestikulaciju i slično.

Često ljudi poistovećuju kros dresere i dreg. U čemu je razlika?

Muškarci koji su u ženskoj gardarobi se automatski povezuju sa kros dreserima, što nema veze jedno s drugim budući da se mi ne trudimo da izgledamo kao žene, ne želimo da budemo kao žene, niti se tako osećamo, nego je to lik, koji mi tumačimo. Uvek to ljudima objasnim kroz paralelu : ja sam lično Sara Džesika Parker, a Dita je Keri Bredšo. To je samo lik, koji tumačim, on postoji samo na sceni i tu se priča završava. Nema konkretan život i postojanje u realnom svetu.

Da li je dreg deo identiteta ili profesija ili je kombinacija oba ?

To zavisi od ambicija ljudi, koji se bave time. Imaš ljude, koji zaista žele da od toga stvore profesiju, samo to rade, jer žele da žive od toga i samo time da se bave. Međutim, kod mene nije tako, već je u vezi sa identitetom u smislu da kroz taj identitet koji stvorim mogu da projektujem neke svoje stavove, da isprobam neke karakterne osobine, kojih bi se lično plašila. Dakle, zavisi od lične interpretacije.

Kada si prvi put saznala za dreg kulturu ?

Prvi susret sa dregom je bio kroz dreg rejs. Drugarica mi je poslala kompilaciju klipova iz dreg rejsa i tad se dogodila prva varnica da sam pomislila koliko je taj humor sličan mom, koliko su ti ljudi slobodni i kul i koliko je interesantna cela ta transformacija i priče.

Kako si postala dreg kraljica ?

U stvari, sasvim slučajno. Pre cele te priče o dregu kod mene su se stalno dešavali misaoni procesi kad slušam muziku da zamišljam kako bi izgledao spot, nastup i kako bih to interpetirala. Uvek je postojala želja za tim, ali nisam uočila platformu koja mi odgovara. Kada sam bila na prvom dreg rejsu, nisam pomislila da je to nešto čime želim da se bavim. Onda je u martu 2016. godine bila neka revija, nakon koje se održao after, gde me jedna šminkerka pitala da li želim da joj budem model za sajam, na kom će ona raditi transformacije šminkom i ne razmišljajući o tome sam pristala. Kako se približilo vreme održavanja sajma, saznala sam da ćemo raditi dreg transformaciju, što me pomalo zateklo, ali nisam mogla da otkažem. Kada smo sve to odradile, meni je ta transformacija bila „mind-blowing” i ljudi su je dobro prihvatili. Nakon toga me je kontaktirla Sonja Sajzor da nastupam na njenoj žurci i prihvatila sam gledajući na to kao avanturu. Pre toga nisam bila bar četiri godine u Beogradu i bio mi je nepoznat ceo taj noćni život gej klubova i žurki. Sve je krenulo kao avantura, ali su posle ljudi počeli da me angažuju za sve što je bilo u vezi sa dregom. Dalje je sve samo išlo i i dalje tako funkcioniše, s tim što je razlika što mi je ranije svaka vidljivost bila bitna, jer sam želela da pokažem ljudima to što radim, a sad već mogu da biram gde i sa kim ću da nastupam.

Sa kojim poteškoćama si se u početku susrela, a koje se tiču same pripreme za performans?

Jako je teško naći kostim, jer postoji ključan ograničavajući faktor i to je budžet. Većina kostima, koje nose dreg kraljice nisu standardna garderoba, koja se može kupiti negde, nego su uglavnom komadi odeće koje je teško naći. Takođe postoji i strah od toga šta da nosim i u čemu ću se osećati komforno, ali najveća poteškoća u početku je bilo šminkanje. Na svom prvom nastupu sam imala šminkerku, koja je išla sa mnom i koja me šminkala i imala sve. Već sledećeg puta kada sam nastupala, kod sebe sam imala crn ruž, crnu olovku i trepavice. To je bio veliki izazov i pitanje šta uopšte da radim sa tim. Mi kao dreg zajednica smo baš bili jedni uz druge, međusobno pokazivali kako i šta treba da radimo, pa sam tu imala veliku sreću i naučila i postala sigurnija.

Kojim temama se baviš kroz svoje performanse ? Da li ima i politike ?

Za mene dreg je po samoj svojoj formi politički nekorektan, jer odudara od onoga što društvo očekuje, ali me jako iznenadilo što ljudi koji se bave dregom, to doživljavaju na drugačiji način i trude se da budu politički korektni. Opet, sve to zavisi od ličnih razloga bavljenja dregom. Imamo ljude koji se bave dregom, jer su željni pažnje i ljudi koji će da ih hvale i da im aplaudiraju i njima je bitno da budu politički korektni, kako ne bi ostali bez podrške. Za mene je dreg filtriranje stvarnosti i stvari koje se dešavaju u meni, pa se onda vrlo često bavim političkim temama, dok je druga dominantna stvar ljubav. U poslednje vreme se trudim da ubacim više humora u svoje performanse, što je poprilično novina za mene, jer se ne smatram kraljicom komedije, pa nikada ranije nisam ni pokušvala nešto slično.

Koje elemente još koristiš u perfomansu osim muzike?

Mislim da sam prva koja je ubacila taj teatralni momenat u dreg, iako on u dregu postoji sam po sebi. Moj prvi nastup je obuhvatio mini predstavu rađenu u saradnji sa mojim najboljim drugom. Druga stvar je svakako korišćenje video projekcije putem koje objašnjavam situaciju, koju želim da predstavim ljudima. To oduzima vreme, ali mi je bitno i odličan je osećaj kada imam ideju i uspem da je realizujem da izgleda dobro uglavnom od ničega.

Da li je svaki tvoj nastup različit ili se dešavaju ponavljanja?

Bilo bi dobro da mogu da napravim svoj šou i onda samo idem i prikazujem ga ljudima, jer pripremanje jako dugo traje, ali nije tako. Budući da trenunto u Srbiji dreg scena postoji samo u Beogradu, izbegavam ponavljanje, jer je vrlo često ista publika. Kada putujem u inostranstvo, ponavljanje je čak i poželjno, jer je bolje da uradim nešto za šta sam sigurna da će dobro funkcionisati i gde se dobro snalazim.

Kakve su reakcije okoline na dreg ?

Nažalost, okolina deluje samo na jednu vrstu drega. Često pominjem ovaj primer, pa nekada deluje da ne volim njegov rad, ali naprotiv jako ga cenim, ali to što radi Lošmi Panda je dreg. To što on radi je prihvaćenije u društvu, dok je ovo što ja radim prihvaćeno u krugovima koji znaju šta je dreg, dok šira masa to ne prihvata. Razlog zašto pravim ovu paralelu je upravo, jer se kroz ovaj primer vide dvostruki aršini gde ljudi prihvataju muškarca u ulozi žene, sve dok on nju ismejava, a onog momenta kada muškarac udje u ženski lik i predstavi je kao heroinu nastaje problem i ljudi to ne povezuju sa scenom i nastupom nego reaguju u stilu „to je bolesno, jer on hoće da bude žensko”.

Pomenula si da ti je u početku značila podrška i pomoć drugih dreg kraljica, da li to znači da postoji velika solidarnost na dreg sceni?

Odnosi su poljuljani. Postoje dreg kraljice, koje se ne podnose, tabori, klanovi i slično, samo što to znaju ljudi unutar zajednice. Opet se vraćam na to da sve zavisi od ličnih ambicija - svi smo ljudi pre svega i karakterno smo različiti.

Koja je tvoja omiljena dreg kraljica?

Volim sve dreg kraljice, ali moram reći da su mi naše u odnosu na ove u inostranstvu ipak draže. U inostranstvu je dosta lakše baviti se time, jer je sve dostupnije, životni standard je bolji i ne moraju da određuju prioritete da li će danas jesti ili kupiti šminku, već mogu da imaju oba. U tim uslovima, gde mi nemamo skoro ništa i u okolini, koja još uvek nema razumevanja za naš rad,  naša dreg scena se itetako trudi. Kroz dreg sam postala svesna ograničenja kojima su okružene naše dreg kraljice, kao i truda i napora, koji ulažu.

Sa kim bi onda sarađivala sa domaće dreg scene?

Sarađujem sa House of K.G, dreg duo koji organizuje dreg žurke i njih jako volim. Trude se, ulažu, pomažu drugima da se pronađu u dregu i daju im svoju platformu. To je scena, koja mi sada odgovara, jer tu imam potpunu slobodu da radim i drugačije je kad dreg kraljice organizuju događaj, jer one znaju šta je nama neophodno, a ne da se pojavim negde gde nemam uslove, gde mi je scena veličine stola i nemam svetla.

Ispričaj nam neku anegdotu ili incident sa nekog nastupa.

Ljudima se dešavalo da im se ugasi pesma u toku nastupa i to su stvari koje mene plaše i uvek zamišljam kako ne bih znala šta da radim da se meni to desi. Kada sam bila u Sarajevu, pitali su me šta mi je sve potrebno na šta sam odgovorila da ću imati video materijal i da mi je jako potreban video bim, na šta su oni odgovorili da će sve to bti regulisano. Na dan nastupa na generalnoj probi su mi rekli da su zbog veličine scene morali da sklone projektor, tako da neće biti projekcije, a meni je ceo nastup zavisio od toga. Rekla sam im da se izvine organizatorima, zbog toga što neću nastupati večeras, a troškove puta ću samostalno finansirati, jer ne želim da radim u takvim uslovima. Međutim, oni su ipak na kraju nekako uspeli da organizuju da projekcija bude na zidu. Tada sam izvodila pesmu Sare Jo „Nemam vremena za to”, što je blisko mom stavu o svemu što se meni dogodilo na Prajdu. Da bi video uopšte mogao da se vidi, morali su da ugase svetlo, ali su to zaboravili, pa sam morala da odšetam do njih u sred nastupa i da im kažem da ga ugase. Onda je i video stao, jer su sa mog USB-a prebacili pogrešnu verziju, na šta sam ja uzela mikrofon i rekla da zbog tehničkih problema nećemo nastaviti, ali da će me videti u sledećem bloku. Neko iz publike je dobacio „hoćemo Britni”, a onda je usledilo skandiranje. Dvoumila sam se šta da radim, ali sam na kraju prelomila i rekla da puste šta im prvo izađe od Britni Spirs. Krenuo je Toxic, a ja sam se opet našla na sceni. (smeh)

Na poslednjem Prajdu si proglašena kraljicom Prajda i  došla si u tradicionalnoj nošnji, što su mnogi mediji preneli i stavili u različit kontekst. Koju si zapravo poruku želela da preneseš ?

Pre nego što sam se pojavila u nošnji, mislila sam da će to biti jedna lepa poruka i da će ljudi razumeti. Svi smo došli na Prajd, fotkali se zajedno, a onda u trenutku kada smo se razdvojili i kada su svi novinari pošli ka meni sa pitanjem „zašto ?” je bio momenat kada sam shvatila da će ljudi to da zloupotrebe. Zamisao je bila da se pojavim u dregu u narodnoj nošnj, jer ljudi LGBT+ zajednicu smatraju udarom na tradicionalne vrednosti, a ja sam želela da pokažem da unutar naše zajednice, postoje oni koji poštuju tradicionalne vrednosti i ne beže od njih, a uskraćeni su za to pravo. U svom govoru sam poručila da je najbitnija vrednost ljubav, a ne mržnja i nasilje. Na kraju se desio incident, koji je bacio senku na čitavu tu priču. Naime, ja sam đuskala na kamionu i videla čitavu tu masu, svoje prijatelje i poznanike, koji su ponosni i srećni, htela sam da se popnem sa strane kamiona i da im mašem. U sledećem momentu sam krenula da se spustim, međutim, nisam uspevala da nogom dohvatim deo gde mogu da stanem da bih se bezbedno spustila i jedini način da improvizujem da to ne izgleda kao da lomim nogu je bilo da improvizujem da se kao nešto spuštam uz muziku. Ja sam uspela da se popnem i mahnem, a kada sam silazila, neka novinarka u masi je uzela telefon da snima i snimila tih spornih 10 sekundi. Bukvalno tri minuta kansije je izašao tekst s naslovom „Kraljica Prajda u narodnoj nošnji igra oko šipke”. Ljudi su to predstavili na potpuno pogrešan način.

Prajd 2018. godine

Kako je izgledao period koji je usledio nakon Prajda ?

Stizali su mi pretnje i bezbednost mi je bila ugrožena, ali kada se već sve to desilo rešila sam da pustim da teče svojim tokom. Bilo mi je bitno da je ta poruka poslata u etar i da je bila okidač za to da ljudi polemišu o tim stvarim i da se podigne svest o ugroženosti prava LGBT+ zajednice.

Kako je zajednica reagovala ?

Zajednica je super reagovala. Slali su mi poruke podrške i poruke tipa „ovo je pokrenulo diskusiju kod kuće, moja keva je sad razumela” i slično, što mi je značilo, jer to je efekat koji sam želela da postignem. U Pride info centru su uramili moju fotografiju sa Prajda (smeh).

I za kraj, koliko srpska dreg scena postaje vidljivija i prihvaćenija iz dana u dan ?

Mislim da su to promene koje se dešavaju veoma sporo. Društvo još uvek nije spremno da prihvati dreg u potpunosti. Ali evo sad mi je pao na pamet Boki 13, kog su ljudi voleli, imao je svoj tok šou, bio u rijalitiju, a bio je u dregu. Mi se borimo za jednakost u tom „strejt svetu”, a nismo svesni da tamo već postoji rodna neravnopravnost između žena i muškaraca. Društvo je nametnulo da žena ne može biti superiornija, pa mislim da je i to ono što smeta u dregu.  Dok god se on ruga ženi i nipodaštava je kroz humor, to je okej, ali kada ima ozbiljnu konotaciju, onda nije. Pojavljuje se sve veći broj ljudi koji se bave dregom što je ohrabrujuće. Skoro su me zvali da gostujem na Fakultetu dramskih umetnosti kao predavač mentor i taj trenutak kada pozorište kao jedna afirmisana kategorija umetnosti prihvata dreg i daje mu validnsot je već korak bliže ka tome da ljudi počnu da ga razumeju i prihvataju.

Marija Todorović

Leave a reply