Kada govorimo o stvaranju sadržaja u umetnosti, uvek postoji neko ko se nalazi u senci, a slučaju muzike su to muzički producenti od kojih zavisi celokupan kvalitet jedne pesme. Njihov rad zasnovan je na velikoj posvećenosti, a njihov zadatak je da uvek budu u toku sa razvojom muzike i muzičke scene koja ih okružuje. Đorđe Grgurović, najbližim ljudima poznatiji kao Grzi, student je četvrte godine Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu na katedri za snimanje i dizajn zvuka. Da se talenat uvek prepoznaje, vidimo i po tome što mu je nedavno objavljena pesma ,,Moja mala sve razume” u kojoj je sarađivao sa Strukom, Kendijem i Papi Jaazom. Krajem 2015. godine postaje član Aristokrat music-a, muzičke producentske kuće koja je objavila pesme poznatih autora kao što su Kendi, Sky Wikluh, Struka, Igla i drugi. U slobodno vreme voli da uživa sa svojim najbližima, a od svoje profesije ne očekuje da bude poznat, već da pravi kvalitetnu muziku koju će ljudi slušati i kritikovati.
Kako je izgledao ulazak u muzičke vode?
Početak je bio moj upis u muzičku školu još dok sam bio u osnovoj. Svirao sam harmoniku, što nema veze sa ovim čime se danas bavim. Dvoumio sam se da li da uopšte upisujem muzičku ili ne. Nakon toga sam bio u jednom potpunom beznađu jer kao lik iz blokova treba da upiše srednju školu, a bio sam baš loš đak u osnovnoj. U nekom trenutku sam otkrio da u Zemunu u muzičkoj školi Kosta Manojlović ima odsek za muzičku produkciju i otprilike tada 2010.godine sam počeo da se interesujem i za studijsko pravljenje muzike, sa neke tehničke strane.
Kako ti se oblikovao muzički ukus od tada do sada?
Baš sam svašta slušao, iskreno. I domaći pop i ex ju rock, a najviše rnb koji je u tom trenutku počeo polako da se gasi, tj da se infiltrira u hiphop. U srednjoj školi sam krenuo da slušam Tori Lanez-a i tu ekipu. Mislim da sam tada u tom nekom periodu skontao i da umem da pevam. E sad, od kad sam ušao u Aristokrat krajem 2015. godine, kada me je kontaktirao Papi Jaaz, krenuo sam da slušam rap i da dosta istražujem o njemu. Tada sam krenuo i da se dosta ozbiljnije bavim ovim poslom.
Music studio Congo se nalazi u tvom stanu i to je studio koji si ti napravio, kako si se odlučio za taj korak?
Nekako je sve vodilo jedno ka drugom od srednje škole. Oduvek sam hteo da imam svoju neku vrstu studija ili ateljea u kome ću raditi. Desilo se to da smo renovirali kuću i da su moji roditelji, koji znaju koliko sam u to vreme bio zaluđen pravljenjem muzike, odlučili da mi pomognu u finansiranju i pravljenju studija u sobi koja je tada pripadala bratu, pre čega je moja mama sasvim slučajno predložila ovu ideju. Jako mi je bila bitna ta njihova podrška od samog starta, kako mentalna tako i finansijska, što je retkost u ovoj zemlji. Mi nismo bogataši, niti možemo da se rasipamo, ali eto valjda je ta moja ljubav prema muzici u tom trenutku presudila za pravljenje studija i njihovu pomoć u tome.
Šta je bilo za tebe najuzbudljivije do sada na čemu si radio i zbog čega?
Ako izuzmemo moje pesme, najuzbudljivija stvar koju sam radio, zapravo i dalje radim na njemu, je album Pabla Kenedija. Pablo Kenedi je sam po sebi veoma interesantna ličnost, pa su mu i pesme interesantne i kompleksne. Moj posao je da smiksujem ceo album, a dodatni užitak tog posla je što mi se sve pesme sa albuma sviđaju, pa se samim tim trudim da svoj deo posla uradim što bolje.
Da li postoje neke poruke koje želiš da šalješ ljudima kroz svoju muziku?
Trudim se da govorim o nekim normalnim stvarima i da promovišemo prave vrednosti. Dosta smo slušali o kurvama i parama.
Kako je tekla saradnja sa Aristokrat music-om?
Uh, to je jedna baš zanimljiva priča. Papi Jaaz je čuo jedan od mojih covera na Soundcloud-u i baš mu se dopao, pa me je i kontaktirao nakon toga. Nije znao ni ko sam, ni šta sam, ni koju sam školu završio, ni šta studiram. Baš ništa. Poslao mi je neki materijal koji je hteo da odradim, a da pritom ne uključujem nikoga sa mog fakulteta. To je bila Kendijeva i Frkina pesma, tj 2 pesme za koje sam ja bio zadužen u postprodukcijskom procesu. Mislim da je ovo bio i jedan test koji sam trebao da položim kod Papi Jaaza. Iako sam na početku bio planiran kao izvođač, desilo se to da sam najviše posla ustvari uradio iza zavese.
Koji su ti omiljeni izvođači sa naše scene?
Zaista nemam omiljene izvođače, ni domaće scene ni svetske. Poštujem i pronalazim uzor u svakome ko je uspeo da bude iskren prema sebi i radi i živi od onoga sto voli.
Šta voliš da radiš kada se ne baviš muzikom?
Kada se ne bavim muzikom volim da provodim sto vise vremena sa svojom devojkom i prijateljima. Takođe, neretko uhvatim sebe da provodim sate i sate ispred računara gledajući neke klipove na YouTube-u o teorijama zavere, muzici, kinematografiji, životinjama i make-up tutorijalima hahahaha.
Kako je nastala ideja za pesmu ,,Moja mala sve razume”?
Ideja je nastala sasvim slučajno. Pravio sam beat, dok sam radio na refrenu otpevao sam moja mala sve razume i shvatio sam da to mora biti tema pesme. Poslao sam Kendiju, svidelo mu se i tako je nastala pesma. Posle toga sam slao beat i Struki i Papiju i obojci im se svidelo i tako smo odlučili da ćemo da radimo to zajedno.
Koji je jedan od tvojih najvećih ciljeva u profesiji?
Jedan od najvećih ciljeva, zapravo jedini cilj, je da dostignem nivo da mogu da živim od posla kojim se bavim. Ne zanimaju me avioni i kamioni, ni slava mi nije preterano interesantna. Želim da ljudi slušaju moja dela i da ih kritikuju. Želim da se o tome priča uz kafu.
A što se tiče celog kolektiva Aristokrata ili mene kao pojedinca u njemu, želim da zauzmemo taj neki postulat na našoj sceni. To znači da pravimo nešto što nije komercijalna muzika, što nije underground, a ni narodnjaci, već ta neka međuzona kvaliteta i dobre muzike. Nema te sredine, a mi želimo da je napravimo jer publike ima.
Autor teksta: Natalija Aleksić
Autor fotografije: Nemanja Maraš
0 Comments