Edukacija na internetu – novi vid transformacije obrazovanja?

Na temu obrazovanja razgovarali smo sa ljudima koji kreiraju edukativni sadržaj na onlajn platformama
Piše: Marija Milić

16. April 2021

Koliko često zaista čitate knjige ili časopise, listate stranu po stranu i uživate u trenutku? Poslednjih godina tu lepu naviku zamenili smo prelistavanjem onlajn časopisa, čitanjem PDF knjiga ili, oni koji su malo lenji – audio čitanjem knjiga.

Polje informisanosti i edukacije prebacilo se na onlajn prostor. Pregršt raznih opcija, informacija i sadržaja doveli su do toga da se mladi sve više uzdaju u internet pretraživače. Na internetu pronalazimo recept za tortu i lek za svaku boljku, ali i način za rešavanje komplikovane jednačine ili instalaciju nekog programa. A, da li ste se zapitali koliko su te informacije zaista proverene i pouzdane?

Sećate li se informacije da broj na poleđini biometrijske lične karte pokazuje koliko osoba u našoj zemlji liči na nas? Zapravo, ova informacije je netačna, taj broj predstavlja kompozitnu kontrolnu cifru koja o vlasniku lične karte ne otkriva ništa. Ovo je još jedna u nizu netačnih informacija koja kruži internetom. Kakva je situacija sa učenjem na onlajn platformama?

Edukacija posredstvom društvenih mreža postala je novi način obrazovanja, o čemu nam svedoči i onlajn nastava koja se već godinu dana odvija putem interneta. Iako je kod nas ovaj vid obrazovanja nešto još uvek novo, svi smo se vremenom prilagodili. Sediš u svojoj sobi, u pidžami i uz kafu pratiš predavanje – ima li šta lepše? Konačno možeš da odgovoriš roditeljima na ono čuveno pitanje: „Gledaš li ti tamo nešto pametno?“

Iako se trenutno formalno obrazovanje odvija podsredstvom internet platformi, neformalno internet obrazovanje je ono što već godinama pronalazmo na mrežama. Od učenja jezika, interpretacija romana, pa sve do časova pevanja i crtanja na YouTube-u. Ono što je svakako prednost, to je da nas od svega toga deli samo jedan čuveni klik – i sve je potpuno besplatno.

Izvor: Reddit

Ljudi koji se bave internet edukacijom saglasni su oko toga da je reč o dobroj stvari koja ima brojne prednosti.

Jelena Bratić, profesorka srpskog jezika i književnosti, pre deset godina počela je da piše blog sa tekstovima o gramatici, pravopisu, književnosti. Kada je shvatila da mlađa generacija provodi dosta vremena na Instagramu, prilagodila je svoj sadržaj tome i na interesantan način vodi stranicu Kako Jeca kaže:

„Ta odluka se pokazala kao jako dobra, što se, između ostalog, videlo i po tome što su im gramatika i pravopis postali očigledno interesantniji (pa su i manje grešili na pismenim zadacima kasnije). Sa druge strane, moram da kažem da su mi, što se tiče Instagrama, đaci u početku mnogo pomagali savetima i sugestijama, tako da je to zajednički uspeh svih nas“. Ona, pored toga, radi i u srednjoj školi, te na taj način može da prati napredak i uticaj ovog vida edukacije na mlade.

Društvene mreže su, pored edukacije, i kanal za inspirisanje ljudi za Aleksandra Gašića, koji se specijalizovao za Excel:

„Internet nam omogućava da dođemo do velike publike, a da fizički ne moramo biti prisutni. Iz moje perspektive, Microsoft Excel je alat koji svakodnevno koristim, a istovremeno i želim da delim svoje znanje”. Stoga su se društvene mreže pojavile kao način da se svako novo saznanje podeli sa ostatkom pratilaca, kako bi i oni bili informisani o toj temi.

Tastatura i internet dostupni su skoro svima – da li je to prednost ili mana?

Na internetu ste, za razliku od škole, u prilici da sami birate kada i u kom vremenskom periodu ćete učiti. Sami odlučujete koga ćete pratiti/slušati. Edukacija je manje formalna, pa je moguće i da se osoba odvaži da pita ono što ne bi razumela u formalnom obrazovanju. Čini se i da je sadržaj konkretniji i interesantniji, te još više podstiče na dodatno učenje. Takođe, svima se barem jednom na feed-u pojavila neka edukativna stranica ili video, pa i da nismo ciljano želeli da učimo nove stvari, možda nas je na taj način zainteresovala da barem dodatno istražujemo. Ono što je nesumnjivo velika prednost je uglavnom besplatan sadržaj.

Naravno, kada govorimo o prednostima, uz to svakako idu i mane intereneta na koje su nam ukazali naši sagovornici. Najveći problem koji su istakli je to što svako može da kreira sadržaj, iako nema dovoljno znanja iz te oblasti. Stoga je najbitnije da budemo obazrivi.

Izvor: Glasbergen

Jelenu, kao i njene kolege, najviše brine upravo to što danas svako može da stvara neki sadržaj i postavlja bilo šta jer su, kako kaže, tastatura i internet dostupni skoro svima.

„Onda nastaju tekstovi ili objave sumnjive sadržine i kvaliteta, pa se stvara zbrka od lažnih i netačnih informacija koje nedovoljno obrazovani čitaoci mogu da prihvate kao apsolutno tačne i istinite.“

Prisetimo se one čuvene vesti da svaka osoba godišnje pojede, u proseku, oko osam paukova dok spava. Ovu vest preneli su brojni mediji i Instagram stranice, a vest je, zapravo, lažna. Nismo se ni potrudili da je proverimo, a već smo počeli da računamo koliko smo paukova pojeli za života. Da li, nakon ovakvih stvari, možemo zdravo za gotovo da poverujemo svemu što nam se plasira, pa i edukativnom sadržaju?

Jelena je istakla neke od podataka koji su za ovu temu izuzetno važni: „Srbija, prema podacima iz 2019. godine, ima 6,95 miliona stanovnika, od kojih 6,57 miliona ljudi koristi internet. Uz ovo, treba napomenuti i da više od 850 000 ljudi nema završenu ni osnovnu školu, dok je oko 670 000 završilo svega nekoliko razreda osnovne škole. A internet je dostupan svima i svako voli da iznese svoje mišljenje. Zbog toga mislim da je kritički pristup sadržajima koji se nude na društvenim mrežama glavna kompetencija koju svi treba da razvijamo“, zaključuje Jelena.

YouTube, Tik – Tok, Instagram story – nov i primamljiv način edukacije

Kreiranje sadržaja za društvene mreže je još jedna od razlika u odnosu na formalnu nastavu koja se odvija uživo. Ljudi koji proizvode edukativni sadržaj moraju naći primamljiv način da mladima približe znanje. Posebno jer se na internetu jako brzo smenjuju stvari, nastaju novi formati i društvene mreže, a publika postaje zahtevnija.

Stefan Spalević – Spale je kroz pesmu, na neobičan način, objasnio rešavanje kompleksnih matematičkih zadataka, a njegov video sadržaj je postao viralan. On je pronašao pristup da suvoparnu teoriju približi mlađoj generaciji, a govori nam kako priprema sadržaj:

„Moram da vodim računa da je tehnički sve sređeno, baterije moraju biti pune, moram da pazim da svi kablovi budu priključeni… Nakon snimljenih materijala, dolazi postavljanje na online platformu (što je, u mom slučaju, YouTube) ili, pre toga, montaža u programu. Vodim računa o rasporedu snimaka i tako nekim tehnikalijama koje ne postoje kada je nastava uživo”.

Prednost plasiranja sadražaja na YouTube platformi je to što korisnici mogu da ocenjuju rad, sve je javno, te je otvoreno i za kritike – kako od učenika, tako i od ljudi specijalizovanih za pojedine oblasti. YouTube ima svoje razvijene algoritme koji omogućavaju da sadržaj dopre do što veće publike, prateći naša interesovanja.

Izvor: Meme Generator

O prednostima trenutno najpopularnije mreže – Instagrama, govori nam Kristina Pljevaljčić koja vodi stranicu Učimo španski: „Instagram je pogodan zato što ima veliki broj korisnika, i to uglavnom mlađe populacije, koji su moja ciljna grupa. Slika, tekst ili video – mogućnosti su razne, treba samo biti kreativan. Takođe, Instagram ima i opciju story gde lakše možemo da se povežemo sa svojim pratiocima“.

I pored toga što svaka platforma nudi drugačiji pristup i različitu publiku, bitno je znati koji sadržaj se plasira na kojoj mreži jer je pažnja ljudi u online svetu kraća. Budimo iskreni, ako nas u prvi mah ne zaintrigira sadržaj, nastavićemo da skrolujemo i tražimo nešto interesantnije, čak i kada je edukacija u pitanju.

„Prvih par sekundi je uvek ključno, ali to ne znači da taj naslov treba biti bombastičan sa delovima „Šokantno“, „Nećete verovati“, već treba da bude jednostavan, intuitivan i da zainteresuje pratioca da dublje istraži temu”, govori nam Aleksandar.

Svaka mreža ima svoju svrhu: „U domenu Excela ne mogu očekivati da će neko sesti i gledati tutorijal od 15 minuta na Instagramu kako nešto uraditi, ali uz Youtube – hoće. Dakle, treba prilagoditi sadržaj platformi i imati u vidu ponašanje ljudi kako bismo znali gde se vrši pretraga sadržaja koji promovišemo“, objašnjava Aleksandar. Zato je, kako za korisnike, tako i za kreatore, potrebno pronaći mesto na kojem se mogu edukovati.

Autor: Glasbergen

Na primer, Tik – Tok je mreža koja je i te kako popularna među mlađom publikom, pretežno služi za pričanje zanimljivih priča i ples uz polularne pesme. Međutim, tamo često možete pronaći zanimljive edukativne kratke video snimke. Iako su u formatu od 60 sekundi, razuveriće vas da, za samo minut, ne možete saznati brojne stvari.

Jedan od popularnijih profila na ovoj društvenoj mreži vodi Aleksandra Dragović koja kroz svoje snimke govori o astrofizici, a jedan od razloga zbog kojih je počela da se bavi snimanjem edukativnog sadržaja jesu neistinite informacije na koje je nailazila na internetu: „Teorije zavere nastaju iz neznanja, tako da ja na njih odgovaram tako što pokušam da objasnim sve zablude koje dovode do teorija zavere. Za sve to uglavnom postoje baš banalna objašnjenja, samo ljudi ne razmišljaju.”

Da li je edukacija na društvenim mrežama novi vid obrazovanja za generacije odrasle u digitalnom okruženju?

U onosu na obrazovanje sa početka XXI veka, kada se učilo samo uz pomoć knjiga i rečnika, danas postoji mnogo brži i interesantniji način, a to je upravo onlajn obrazovanje na društvenim mrežama. Učionica postaje naša soba, terasa, park, a učenje sve zanimljivije uz pomoć raznih vizuala, ilustracija, pa čak i pesama.

Da je škola, kao institucija, poslednjih godina promenila opseg i način svog delovanja, objašnjava nam profesorka Jelena Bratić:

„Škola nije više samo određeni fizički prostor na koji smo navikli – zgrada, učionica, sala, već se preselila na televizijski program, internet i razne druge platforme za komunikaciju. Mislim da će promene koje su nastale ovom prilikom svakako uticati na dalji razvoj obrazovanja i da više ništa neće biti isto“.

Autor: Dave Blazek

Ova razlika je primetna u svim oblastima. Na primer, uz pomoć interneta, jezik možemo učiti od izvornih govornika, čitati novine i knjige na stranom jeziku… O pravopisu možemo učiti dok prelistavamo Instagram, a možda i uz YouTube časove konačno naučimo da sviramo gitaru. Zapravo, sve zavisi od naših interesovanja.

Stefan Spalević ovaj način učenja naziva revolucijom. Međutim, ističe da ipak treba da bude u kombinaciji sa nastavom uživo: „Studenti i učenici se moraju socijalizovati i to je mnogo lakše postići tako što se druže pre i posle predavanja”.

Još uvek je rano govoriti da li će se u narednom periodu formalno obrazovanje prebaciti u onlajn učionice, međutim, neformalno će se sigurno razvijati na mrežama. Prema rečima naših sagovornika, mladi su veoma zadovoljni ovim vidom obrazovanja. Postoji taj momenat zajedničkog učestvovanja u stvaranju novih znanja, a uz sve to, tu su i povratne informacije, kritike i sugestije, što dodatno pospešuje kvalitet. Dok gledaš neki video ili story, ti zapravo učiš, što svima stvara dodatnu satisfakciju. To je ono dobro što nam je internet revolucija donela.

Naslovna fotografija: Baloo cartoons

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi