STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Ekipa filma Prihvati ili odbij: Scenario je napisan mnogo pre serije Squid Game

Niški triler Prihvati ili odbij nam donosi pomalo poznatu priču, ali u ambijentu na koji svakako nismo navikli.

22. February 2022

Leto. Četvoro mladih sedi u kafiću, jedna devojka i trojica momaka. Možda se dosađuju, možda i ne, ali reklo bi se da se dosađuju i da je ovo samo još jedan letnji dan. Devojka priča kako je na Fejsbuku videla reklamu za nekakav izazov. U pitanju je obična igra, deluje banalno, a nagrada iznosi pet hiljada evra. Predlaže prijateljima da se prijave. Oni prvo malo negoduju, ali ubrzo pristaju. U sledećoj sceni već imaju ogrlice oko vratova, koje su tu kao garancija da će se takmičari pridržavati pravila, pištolj u rukama i pojavljuje se i misteriozni tip u dugom kožnom mantilu sa crnom maskom i nekakvim simbolom na čelu.

Po opisu, neki bi rekli da je ovo sinopsis za drugu sezonu Netfliksove hit-serije Squid Game, samo su organizatori ovog puta malo skresali budžet. Ali, takmičari nisu sedeli u kafiću u Seulu, već u Nišu. U pitanju je trejler za film Prihvati ili odbij, triler mladog niškog reditelja i scenariste Božidara Pešića.

Paralele sa popularnom korejskom serijom postoje, od narativnih (ljudi koji se prijavljuju za naizgled bezazlenu igru ubrzo shvataju da su stvari otišle predaleko), do vizuelnih (taj tip sa maskom stvarno deluje poznato), ali nije ni Squid Game najoriginalnija ideja na svetu. Squid Game pomalo podseća na Hunger Games, serijal filmova takođe podseća na Battle Royale, i tako možemo ići godinama unazad, ali utvrđivati who did it first nema nikakvog smisla. Uostalom, Pešić je izjavio da je ideju za Prihvati ili odbij dobio mnogo ranije, kao i da je scenario napisao tokom karantina 2020. godine. Squid Game je samo imao više sreće da izađe prvi. I više para.

Prvobitna zamisao bila je da se film snimi mobilnim telefonom, ali vrlo brzo se odustalo od te ideje. I drago mi je zbog toga, jer ovaj film zaslužuje da bude snimljen što kvalitetnijom kamerom. Glumačka ekipa se odrekla honorara kako bi sav prihod od sponzora uložili u kupovinu kamera i ostale neophodne opreme. Svi koji su radili na ovom filmu imaju druge dnevne poslove i nekoliko meseci su, po završetku smene, trčali na set. Sa te strane, Prihvati ili odbij je proizvod čeličnog entuzijazma, neverovatne energije i čiste ljubavi prema kinematografiji.

Katarina Pešić i Igor Ivanovski glume Nađu i Baneta koji, zajedno sa Reljom (Miloš Mitrović) i Ognjenom (Petar Ilić), prihvataju nišku igru u nadi da će osvojiti pet hiljada evra. Katarina ima 31, a Igor 29 godina, oboje su farmaceuti i članovi Akademskog pozorišta u Nišu, a Prihvati ili odbij je prvi dugometražni igrani film na kom su radili. U razgovoru za Oblakoder, otkrivaju kako je bilo na snimanju, kakav je osećaj nositi smrtonosnu ogrlicu i, naravno, da li je, i u kojoj meri, ovo zaista niški Squid Game.

Pored onoga što smo videli u trejleru, šta možete da nam otkrijete o radnji filma, ali, naravno, da ne spojlujete?

Katarina: U opisu trejlera stoji „grupa tinejdžera“, mislim, baš smo tinejdžeri sa 30 godina, tako da je bolje da kažem da je u pitanju grupa mladih ljudi koja se uključuje u jednu igru preko interneta koja na početku deluje poprilično naivno, ali, kako se upuštaju sve dublje, shvataju da nije uopšte bezazleno, da je veoma opasno i rizično, i tu dolazi do raznih problema.

Igor: Postavlja se i pitanje zašto bi neko uopšte ušao u tu priču i svaki lik ima različit razlog zbog čega se u nju upušta, opravdan ili neopravdan.

Jedan od najčešćih komentara na trejler za Prihvati ili odbij je da je ovo „niški Squid Game“. Ali, dobro, korejska Netfliks serija je ipak najsvežiji primer u ovom žanru, pa mi recite u kojoj meri ovo jeste niški Squid Game, a u kojoj meri je nešto drugo?

Igor: Ako uzmemo u obzir budžet kojim smo raspolagali, ovo i nije baš Squid Game, ali za neke naše uslove i tržište, mi smo uradili dobar posao. Sad svi upoređuju sa Squid Game, jer je to najsvežiji primer, pa kažu ljudi „aha, vi ste iskopirali tu priču“, ali mi uopšte nismo imali pojma da se ta serija priprema, jer je scenario za naš film napisan ranije, a i počeli smo sa snimanjem pre nego što je Squid Game izašao.

Katarina: Tako je, Božidar je napisao scenario tokom karantina 2020. godine. I kada je Squid Game izašao, uplašili smo se da će svi reći kako liči baš na to, a mi smo već bili usred snimanja. Ali mislim da ovakvi filmovi nisu česti u Srbiji. Neko mi je nedavno, nakon gledanja trejlera, rekao da ga ovakav tip mističnog trilera podseća na Lavirint, što meni nije palo na pamet pre toga. Čini mi se da se kod nas u poslednje vreme snima dosta trilera, ali ne ovakvih.

Iako je, na osnovu trejlera, očigledno da je ovo triler sa elementima horora, zanimljiva je ta doza realizma. Na primer, glavni likovi naiđu na izazov na Fejsbuku, nije kao da im potpuni stranac priđe na ulici i pita ih da li žele da učestvuju u igri. Takođe, nagradni fond je, neki bi rekli, „samo“ pet hiljada evra. Koliko ste se trudili da film, u takvim aspektima, bude što uverljiviji?

Katarina: Ovo je Niš, i ovde je drugačiji standard nego u nekim drugim mestima. Mladi odavde bi možda pristali na neki izazov sa interneta čak i za manju sumu. To je nešto čime smo se vodili, jer likovi u filmu nisu pošli od toga „jao, ovo će biti nešto strašno, pa nije vredno pet hiljada evra“, već da je to nešto banalno, bezazleno, igraš se dva dana i zaradiš novac. I sa te strane mislim da će biti uverljivo, jer smo i mi to tako doživeli.

Kakvi su Nađa i Bane i kako ste radili na tim likovima?

Katarina: U početku sam mislila da ćemo više da se igramo nego što ćemo ozbiljno da radimo, međutim, kako su probe odmicale i kad je krenulo snimanje, shvatila sam koliko je priča ozbiljna i koliko, zapravo, treba da radim na sebi i na samom liku Nađe, tako da sam je donekle prilagodila sebi, ali da sam se trudila i da je razumem, jer ja nikada ne bih pristala na bilo kakvu igru na internetu, pa ne znam za koji novac. Ali, dobro, ona je i mlađa od mene i Božidar mi je rekao „ona je naivna, lakomislena“ i to mi je bila neka polazna tačka odakle sam nadalje gradila lik. Zapravo mi je bilo najteže da ubedim sebe da igram nekoga ko će da pristane na taj izazov.

Igor: Pomoglo mi je dosta što smo imali mnogo čitajućih proba. Tokom njih smo igrali različite društvene igre ili igre znanja, pevali smo kao likovi koje glumimo. Tako sam, recimo, jednu pesmu do pola pevao kao ja, Igor, a drugu kao Bane. I onda bismo tačno videli tu razliku. Svako od nas ima neke probleme i sad, neko ih potisne, neko ispolji, podeli sa prijateljima, tako da sam se trudio da kroz kroz sebe i poteškoće kroz koje sam prolazio, oformim lik Baneta.

Smrtonosne ogrlice, koje služe kao garancija da ćete se pridržavati pravila igre, sastavni su deo kostima svih takmičara. Kakav je bio osećaj nositi ih? Da li je to bilo neko breme koje ste jedva čekali da skinete ili ste se vremenom navikli?

Katarina: Skidali smo ogrlicu kada bismo završili snimanje, ali problem je što su snimanja ponekad trajala i po osam sati i ti moraš sve vreme da nosiš onu ogrlicu. Počeli smo snimanje početkom leta kad su velike vrućine i kad imaš ogrlicu, pretoplo ti je, ludiš, ne znaš šta ćeš. Međutim, kako je prolazilo vreme, čini mi se da smo se srodili s njom. Meni se desilo da sam pošla kući s ogrlicom.

Igor: Išli smo u apoteku sa ogrlicom. Ali, da, navikneš se. Imali smo, naravno, i scene bez ogrlica, ali dešavalo se da kažeš „ma, nema veze, daj mi malo samo da je nosim“, znaš, osetiš se moćno.

Ovakvi filmovi umeju da budu dosta produkcijski zahtevni, naročito po pitanju set dizajna. Koliko je po tom pitanju Niš bio zgodan za snimanje?

Katarina: Mislim da je 90 odsto filma snimljeno u Nišu i nije bilo uopšte poteškoća. Niš je bio jako zahvalan za snimanje, ima baš puno neiskorišćenog potencijala. I lokacije su bile baš efektne. Izvukli smo maksimum iz grada.

Igor: Slažem se, pogotovo za ovaj neki žanr akcionog trilera, mislim da imamo dosta tih napuštenih objekata koji mogu da se iskoriste. Ali, fascinantno mi je da smo birali određene lokacije i planirali snimanje na njima, a potom bismo odustali jer smo našli još bolje. Sam ambijent nas je terao na strah, automatski nam se još više igralo. Jer nismo morali ništa da dodajemo, maltene je bilo kao da smo imali gotove, napravljene setove.

Šta vam je bilo najteže, a šta najzanimljivije snimati?

Katarina: Mislim da nam je najteže bilo da snimamo u hangaru. Ta scena je prvobitno trebalo da se snima u šumi, ali nisu postojali odgovarajući uslovi, i onda je ekipa veče pre snimanja tražila drugu lokaciju i naišla na taj hangar. Mi smo tu proveli četiri noći zaredom. Krenemo uveče oko osam, devet i sve do ujutru, i onda idemo na posao u apoteku. Nismo uopšte uzimali slobodne dane, svi smo radili paralelno sa snimanjem.

Igor: Najzahtevnije mi je bilo snimanje na Koritnjaku, vidikovcu u blizini Niške Banje. Jednom smo otišli tamo čisto kako bismo probali, da vidimo gde će da stoji kamera, gde svetla i ostalo. Stigli smo tako oko deset, a završili oko tri, četiri ujutru. Zato što smo se spustili kolima niz šljunkovit put i posle nismo mogli da se izvučemo nazad, pa smo morali da guramo auto, stavljali smo patosnice pod točkove i ostalo. Kada smo, nekoliko nedelja kasnije, došli na snimanje, dovezli smo se džipom, ali kako su farovi radili sve vreme, istrošio se akumulator. Tada nismo mogli da guramo auto, ali, sva sreća, imali smo još jedan auto na vrhu, tako da smo Miloš, koji glumi Relju, i ja otrčali i uzeli akumulator iz tih kola. Najinteresantnije je što je posle nekoliko nedelja Božidar rekao „Ne sviđa mi se kako smo ovo snimali, moramo opet“, pa smo snimali na drugoj lokaciji, koja je bila bolja od Koritnjaka, tako da toga neće ni biti u filmu, ali će biti u Behind the Scenes dokumentarcu.

Kada planirate premijeru filma?

Igor: Krajem maja ili početkom juna bi trebalo da se održi premijera. Biće u Nišu sigurno, a nadamo se i u Beogradu. Dosta ljudi je zainteresovano, neki su mi pisali i pitali: „Ej, kad će ovo da bude na netu da skinem torent?“, ali sam im rekao da će biti u bioskopu. Ima  dosta festivala amaterskih filmova, tako da planiramo i tu da šaljemo film, ali videćemo.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *