fbpx

Ekologija: Alarm koji se predugo odlaže

Prema kojoj konačoj tački teži društvo svojim industrijskim napretkom? Kada napredak prestane, u kojim će uslovima ostati čovečanstvo? - Džon Stjuart Mil postavio je ovo pitanje pre skoro dva veka. Nakon vesti da je planeta ove godine najranije ušla u ekološki dug, 29. jula, izgleda da smo sve bliži odgovoru.

Naime, zaključno sa 28. julom, mi, stanovnici planete, smo potrošili više resursa nego što ekosistemi mogu za godinu dana da obnove, saopštila je organizacija "Global Footprint Network" koja svake godine izračunava dan prekoračenja. Poslednji put kada smo racionalno trošili prirodne resurse, u dug smo ušli 23. decembra, što se desilo 1970. godine. Od tada, dan prekoračenja nastupa sve ranije.

Fotografija preuzeta sa sajta dhakatribune.com

Postoji citat Ibana Gudstajna koji glasi: "Koliko god da su važni naši problemi okoline, oni blede u poređenju sa onima s kojima su suočeni ljudi u siromašnim zemljama". Na prvu loptu, malo ko se neće složiti s njim. Zdravorazumskoj osobi je logično da najveći zagađivači najviše i vode računa o okolini i da najviše resursa izdvajaju za obnovu resursa koje koriste. U praksi, međutim, postoji primer trenutnog predsednika SAD-a, Donalda Trampa, koji je u svojoj predsedničkoj kampanji do sada zaradio 456 000 dolara prodavajući plastične slamčice preko web-shopa uz objašnjenje da su namenjene za višekratnu upotrebu i "ekološki pogodnije" od papirnih ili onih od slame, za koje su se zalagali liberali. Koncept stavljanja ličnog profita ispred opšteg dobra na delu. Sa druge strane, imamo Etiopiju, koja je zasadila više od 350 miliona sadnica drveća u jednom danu, čime je "oborila rekord" koji je do pre 2 dana držala Indija.

Kada je o Srbiji reč, ne treba naglašavati da ni na ovom polju ne prednjačimo. Svakako, treba spomenuti inicijative i pokrete koji se bave ekologijom, a čiji bi "posao" bio znatno olakšan, čini se, kada ne bi imali opstrukcije od strane onih koji, poput Trampa, brinu jedino i isključivo o ličnom interesu.

Jedna od ovih inicijativa je Reri, nevladina neprofitna organizacija koja koristi moć prava i pravnih argumenata u zaštiti životne sredine.

"Problem nastaje zbog neusklađenosti Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakona o planiranju i izgradnji (ZPI). Naime, ZPI u postupku izdavanja građevinskih i upotrebnih dozvola ne upućuje investitore izričito i nedvosmisleno na neophodnost sprovođenja procesa procene uticaja, pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, zbog čega sam postupak procene uticaja često ima samo formalni karakter. Idejno rešenje, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu i projekat za izvođenje u obaveznoj dokumentaciji nemaju navedenu obaveznu saglasnost na studiju o proceni uticaja, za projekte za koje je propisana izrada procene uticaja. Odredbe ZPI koje opisuju postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i one koje definišu sadržaj zahteva za izdavanje građevinske dozvole nigde ne pominju procenu uticaja na životnu sredinu kao obavezan element zahteva. Takođe, u opisu postupka prijave i izvođenja radova, ZPI i dalje ne pominje procenu uticaja što je naročito problematično, imajući u vidu da je u ovoj fazi investitor već otpočeo sa građevinskim radovima, a do tada je uveliko trebalo da pribavi saglasnost na studiju o proceni uticaja. Tek je članom 156. Zakona o planiranju i gradnji navedeno da „u vršenju tehničkog pregleda, za objekte za koje je rađena studija uticaja na životnu sredinu, mora da učestvuje lice koje je stručno iz oblasti koja je predmet studija...“ Međutim, ni ovde nema upućivanja na Zakon o proceni uticaja kao lex specialis za ovu oblast, što znači da dva najrelevantnija propisa u ovoj oblasti praktično nisu povezana," objašnjeno je na sajtu RERI.

Fotografija preuzeta sa Fb sranice RERI

Ivana Dančetović, članica ove organizacije i studentkinja Pravnog fakulteta Univerziteta u Begradu navodi da postoje dva najbitnija momenta u preduzimanju mera protiv klimatskih promena: borba protiv klimatskih promena i borba sa posledicama.

"U čisto pravnom smislu, kao meru protiv posledica, trebalo bi uvesti mehanizam obaveznog osiguranja poljoprivrednika ili mehanizam naknade štete (misli se na posledice na usevima nastale usled klimatskih promena), kao i mehanizam koji se odnosi na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Reč je o pravnom međunarodnom mehanizmu koji uređuje sve buduće protokole i međunarodne sporazume koji će se baviti klimatskim promenama."

Ivana takođe ističe: "Za nas pravnike je teško da lociramo koje lice može da pokrene određeni postupak, budući da je pravo klimatskih promena ničije, a svačije, da do klimatskih promena dovodimo svi, a efekat klimatskih promena se odnosi na sve. Takođe je teško da lociramo kome će sud (bilo koje države ili neki međunarodni sud) zatražiti naknadu određene štete, odnosno da primeni određene mere kako bi se sprečile ili ublažile posledice klimatskih promena."

Postoje neke stvari koje, ipak, mogu da se preduzmu. Reri je do sada podneo krivične prijave protiv investitora koji gradi MHE Zvonce u selu Rakita, kao i krivičnu prijavu zbog seče stabala u Aleksincu, ali i protiv JP “Skijališta Srbije” zbog izvođenja pripremnih radova na izgradnji gondole Ušće-Kalemegdan bez građevinske dozvole.

Dok se čeka epilog podnošenja ovih prijavi, valjalo bi vratiti se pozitivnim primerima. Jedan od njih jeste Greta Thunberg, šesnaestogodišnjakinja koja je najmlađa kandidatkinja za Nobelovu nagradu za mir. Njen govor ispred švedskog parlamenta u Stokholmu naišao je na brojne reakcije širom sveta i i dalje je viralan, iako je od tada prošlo skoro godinu dana.

Ona je bila inspiracija i za akciju koja se sprovodi u Srbiji, a nosi naziv Petkom za budućnost. Ovaj pokret okuplja prvenstveno školarce i njihove roditelje, studente, ali i sve ekološki svesne ljude i na svojoj Fejsbuk stranici redovno izbacuje obaveštenja o predstojećim akcijama. To, uostalom, i jeste način funkcionisanja svih grupa, pokreta i udruženja u Srbiji: informisanje ljudi preko Fejsbuka. Osim stranice Petkom za budućnost, postoje i inicijative Ekostar Pak, Zero waste Serbia, Odbanimo reke Stare Planine, Savski nasip... Ove grupe organizovale su brojnje akcije čišćenja reka i sakupljanja otpada. Takođe, treba spomenuti i studente Šumarskog fakulteta, o čijim je akcijama Oblakoder već pisao. Institucije, kao po običaju, zakazuju, tako da je budućnost planete u rukama svakog od nas.

Jedna od parola na protestu Petkom za budućnost u Pionirskom parku. fotografija preuzeta sa FB profila stranice

U ekološkom smislu, podjednako su važni problemi zagađenja vazduha, zemljišta, vode, svega onoga što čini životnu sredinu. Oblakoder će u narednom periodu istraživati goruće ekološke probleme u Srbiji, učešće mladih u njihovom rešavanju i ekološki nivo svesti mladih.

Pod parolom - Misli globalno, deluj lokalno i snosi ličnu odgovornost, tekst završavamo fotografijom na kojoj se nalazi lako upotrebljiv savet u sezoni godišnjih odmora kada smo svi na moru. Do narednog čitanja.

Fotografija preuzeta sa Fb stranice Fakultet za primenjenu ekologiju - Futura

Autorka teksta: Snežana Pajkić

Naslovna fotografija preuzeta sa Fb stranice: Hope! Stand up for the planet

Leave a reply