fbpx

Elektropionir u ulozi pankera

Čoveče, koji pakao... Nismo ni pošli na svirku, a već bih da se tuširam treći put, mislim se. Ništa, to onda automatski implicira na bar jedno urgentno pivce za usput da se osvežim. Po ovakvim vrućinama je najvažnija hidratacija, zar nije tako nešto savetovala gospođa Macura?

Ah, čari Cetinjske ulice i neiscrpan izvor inspiracije koju vam daruju svi ti veseli ljudi koji vikendom stacinoniraju svoje guzičice tu... Mislim da bi moja cinična guzičica mogla da vas mrači time do prekosutra, no o tom potom. Elektropionir je sinoć bio rezervisan za pank i uličnu ekipu. U tom maniru Pogonbgd i započinje samostalnu svirku. Rifovi pesme Uličar ispunjavaju prostor, temperatura raste do pucanja termometra i do pola pesme već bivamo okupani oblakom dima i znoja. Radi se o čistoj kompenzaciji, to ide na ruku celoj našoj naciji - uvodne reči pesme Lepota poroka, koje tako fino zaokružuju pojam pionira u alkoholisanju i onih što se od svirke sete samo klonje. Eventualno i obezbeđenja, kojeg (ne)srećom nema u Elektropioniru. Šutke kao prva asocijacija na pank svirku su i ovaj put bile neizostavna etapa večeri. Ni pola sata od početka, a barem pola muške ekipe iz publike je ostalo bez svojih majici i košulja. Kad sam rekla da je temperatura rasla do granice eksplodiranja termometra, zaista sam to i mislila. Uz pesmu Jedina smo se izgleda svi razdražili, pa su uz sav taj nalet emocija naleteli i prvi momenti vesele publike koja se penje na binu i peva zajedno sa članovima benda. Što do kraja večeri obično eskalira do toga da se Pogoni, divni i kulturni ljudi kakvi jesu, silom prilika odmaknu od mikrofona gde ih zamene gorepomenuti veseljaci iz publike. Sve bi mi to imalo smisla i posebne draži da neko od njih iole zna da otpeva barem refren. Apropo svega toga, dolazimo i do pesme Vagoni gde zaista izgleda da
vagoni prolaze i zauvek šanse odllaze da će se na binu popeti neko van benda ko zna da peva. Bilo kako bilo, svirke Pogona će mi zauvek ostati među omiljenim dešavanjima. Ekipa koja svojom energijom i iskrenošću ne prestaje da stvara kvalitetnu muziku, koja vas uporno tera na spoznaju da niste sami i da još uvek postoje Heroji. U velikoj završnici ponovo se čuju reči pesme Pogonbgd, gde počelo je sve jedna priča koja nema kraj, želeo da sanjam veliki san da pakao je raj .
Sinoć je onaj pakao od vrućine zaista izgledao kao ulični raj kome se znoj sliva niz kičmu do cokula. Jedno veliko bravo Pogoni!

Autorka teksta: Teodora Dora Janković

Leave a reply