Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon

Eudaimonia – mladi se osećaju slobodnije da svoje emocije ispolje nepoznatim osobama

Eudaimonia iliti duševno blagostanje - multidisciplinarna razvojna radionica Andreja Naumovića
Piše: Marija Milić

2. November 2021

Zamišljena kao edukativni program za razvoj mladih, Eudaimonia je multidisciplinarna radionica koja primenjuje teorijske i praktične modele različitih psihoterapijskih pravaca. Njen osnivač je Andrej Naumović, koji nam govori da se želja za pokretanjem jedne ovakve radionice razvijala kroz dugogodišnje interesovanje za različite aspekte mentalnog zdravlja, a, pre svega, kroz lične terapijske procese i samoinicijativno učenje. Andrej će kroz različite teorijske pristupe približiti svojim polaznicima brojne metode koje su orijentisane ka analiziranju i preispitivanju aktuelnih životnih problema. A kako smo svi različiti, tako će i njegovi pristupi biti individualni, u skladu sa određenim ličnim karakteristikama i problemima.

Jedna od metoda je i zen budizam, a Andrej nam govori da ova popularna metoda može pomoći polaznicima pri otvaranju ka aktuelnim problemima i prevazilaženju odbojnosti i suočavanju sa neprijatnim i teškim osećanjima koja su sastavni deo naših života. Jedan od krajnjih ciljeva programa je razvoj autentične životne filozofije, odnosno izgradnja specifičnih pogleda na svet.

Sa Andrejem smo razgovarali o razlozima zbog kojih je pokrenuo ovu multidisciplinarnu radionicu, zbog čega su radionice poput ove potrebne mladima u našem društvu, kao i da li se mladi više otvaraju nepoznatim ljudima.

Približi nam čime se sve bavi multidisciplinarna razvojna radionica Eudaimonia?

Eudaimonia je zamišljena kao edukativni program za razvoj emotivnih, intelektualnih i kulturnih kompetencija mladih. Program se realizuje u formi individualnih i grupnih dijaloških radionica kroz koje polaznici upoznaju, a naknadno i primenjuju, teorijske i praktične modele različitih psihoterapijskih pravaca, zen budizma, filozofije egzistencijalizma i društvenih nauka.

Otkud ideja za ime?

Učinilo mi se da pojam eudaimonia vrlo lepo oslikava naše težnje i nakon kraćeg perioda dvoumljenja, usled njegove rogobatnosti i odsustva prepoznatljivosti u javnom diskursu, odlučio sam se da ga ipak usvojim za naziv programa. Taj pojam u etičkim sistemima raznih antičkih filozofija označava duševno blagostanje koje nastaje kao proizvod intelektualnog, moralnog i praktičnog usavršavanja. Voleo bih da ga približimo mlađim generacijama i da mu dodamo nove slojeve značenja koji će biti vezani za izazovne i uzbudljive aspekte našeg rada.

Kako je nastala želja da pokreneš ovu radionicu? Da li se prvenstveno razvila iz ličnih potreba ili si shvatio da radionice poput ove nedostaju u Srbiji?

Želja se postepeno nesvesno razvijala kroz dugogodišnje interesovanje za različite aspekte mentalnog zdravlja, pre svega kroz lične terapijske procese i samoinicijativno učenje. Sama zamisao o organizovanju radionice počela je da dobija jasnije obrise paralelno sa započinjanjem formalne edukacije za psihološkog savetnika i kroz udruženo delovanje u okviru Međunarodne zen asocijacije. Početkom godine shvatio sam da definitivno želim profesionalnu promenu i započeo sam sa pripremama za realizaciju radionice. Iskreno, prilikom vršenja inicijalnih istraživanja o mogućim modelima rada nisam ni razmišljao o nacionalnom kontekstu. Delovalo mi je nekako previše ambiciozno da razmišljam u tako širokim okvirima. Pre svega sam ideju oblikovao prema doživljenim potrebama šireg okruženja i u skladu sa identifikovanim problemima mladih iz Beograda sa kojima sam razgovarao na teme mentalnog zdravlja i ličnog razvoja.

Kako si se ti, nakon što si završio politikologiju, okrenuo zen budizmu i egzistencijalizmu, ili ova interesovanja gajiš od ranije?

U potrazi za Fromovim delom „Bekstvo od slobode” koje smo čitali na drugoj godini studija, slučajno sam, na nekoj zabačenoj polici, nabasao na staro Nolitovo izdanje knjige „Zen budizam i psihoanaliza”. Isprva sam sa čuđenjem i određenom dozom neverice čitao ovo koautorsko delo Suzukija i Froma, pokušavajući da razumem zašto je taj, naizgled suludi, sistem misli potpuno suprotan onima o kojima smo u tom trenutku učili, zainteresovao materijalističkog mislioca poput Froma. Da budem iskren, nisam razumeo. Trebalo je da prođe par godina i više intenzivnih kriza kako bi mi se, iz nužde i očaja, vratilo interesovanje za zen, a u tom trenutku i za egzistencijalizam. Želeo sam da pronađem zanimljive okvire koje bih mogao da koristim kako bih „pomogao” svojim bližnjima i sebi. Tako su nastali temelji interesovanja koji su se u cikličnim intervalima produbljivali i konačno, nakon godina profesionalnog istraživanja, ispoljili u ovoj formi.

Andrej Naumović

Radionica se bavi preispitivanjem aktuelnih životnih problema, na koji način pristupaš polaznicima, kakve su metode? Da li to zavisi od individue?

S ozbirom da je jedan od ciljeva radionice orijentisan na analiziranje i preispitivanje aktuelnih životnih problema, a oni su vrlo specifični u zavisnosti od polaznika, prvih par dijaloških seansi se primenom antropoloških i psihoterapijskih metoda vođenja razgovora radi sa polaznicima na mapiranju i izdvajanju ključnih odnosa, situacija i stanja oko kojih nastaju doživljeni problemi. Naravno, prvobitno će se ogranizovati upoznavanja sa polaznicima sa ciljem uspostavljana odnosa poverenja i definisanja opštih ciljeva programa. U skladu sa našom strukturom rada, nakon mapiranja problema, radi se, individualno i grupno, na osnaživanju kapaciteta za izlaženje na kraj sa emotivnim aspektima problema kroz primenu prilagođenih modula Objedinjenog protokola za trandijagnostički tretman emotivnih poremećaja i primenom zen tehnika. Uporedno će se polaznici kroz teorijsko-istraživačke radionce upoznavati sa idejama egzistencijalističkih filozofija i znanjima prilagođenim pojedinačnim problemima i interesovanjima. Svi polaznici imaju pristup online datotekama, a dobijaće i posebne materijale za rad u okviru aktuelnih radionica.

Koliko su radionice poput Eudaimonie značajne i neophodne u današnje vreme?

Smatram da je neophodno obezbediti mladima priliku da se istražuju, preispituju i razvijaju kroz neformalne edukativne sisteme u okviru kojih će steći uvide i korisna znanja kojima se ne posvećuje dovoljno pažnje tokom školovanja i u većini poslovnih ambijenata.

Zašto si se odlučio da jedna od metoda bude zen budizam, po čemu je on specifičan u prevazilaženju problema?

Svaki posvećeni zen budista bi jednostavno odgovorio: „Ni po čemu. Naša životna filozofija je potpuno beskorisna.” Upravo se u takvom naivnom odgovoru kriju potencijalno lekovita svojstva ovog istočnjačkog sistema misli koji preispituje koncepcije subjektivnosti, patnje i životne žudnje. Specifičnost zen metoda trebalo bi tražiti u odsustvu mehanizama za razrešavanje problema. Praktikovanje zen budizma podrazumeva, suprotno uobičajenom popularnom shvatanju, uvežbano stapanje sa životnom patnjom i integraciju iste u svakodnevne, trenutne, delatnosti. Stoga, primena zen metoda, bez pozivanja na njegove metafizičke i kulturološke osnove, može pomoći našim polaznicima pri otvaranju ka aktuelnim problemima i prevazilaženju odbojnosti ka suočavanju sa neprijatnim i teškim osećanjima koja su sastavni deo naših života.

„Smatram da je neophodno obezbediti mladima priliku da se istražuju, preispituju i razvijaju kroz neformalne edukativne sisteme u okviru kojih će steći uvide i korisna znanja kojima se ne posvećuje dovoljno pažnje tokom školovanja i u većini poslovnih ambijenata.”

Da li smatraš da su ljudi otvoreni da govore o svojim unutrašnjim osećanjima na grupnim radionicama kad ih slušaju i drugi, njima nepoznati ljudi?

Teško je dati uopšten odgovor jer ponašanje grupa u znatnoj meri zavisi od samih članova, pojedinaca, koji mogu biti manje ili više skloni, u zavinosti od raznolikih ličnih faktora, otvaranju naspram nepoznatih ljudi. Zato smo mi zamislili da prvih mesec dana radimo isključivo individualno sa polaznicima, kako bismo utvrdili specifičnosti njihovih problema i stilova komuniciranja radi lakšeg formiranja i pospešivanja emotivnog otvaranja u okviru radnih grupa.

Da li se baš tada više otvaraju, jer im je možda lakše da ispričaju sve strancu nego nekoj bliskoj osobi?

Na osnovu neformalnih pripremih istraživanja koje sam sproveli zaključili smo da se mladi uglavnom osećaju slobodnije pri ispoljavanju emocija pred nepoznatim osobama. Naša pretpostavka je da je doživljeni rizik od mogućih negativnih posledica razgovora sa strancem, u smislu izlaganja ismevanju ili sramoti zbog nekog društveno neprihvaćenog oblika osećanja/ponašanja, znatno manji od procenjenih dobrobiti emotivnog pražnjenja i katarze.

Na šta se odnose teorijsko – istraživačke radionice?

One su zamišljene kao prateće serije predavanja i vežbi kroz koje će se polaznici upoznavati sa principima i modelima koji će tokom programa biti primenjivani. Smatram da je presudno da polaznici razumeju primenjene teorijske okvire i aktivno rade na produbljivanju praktičnog znanja kako bismo osnažili njihove kapacite za samostalno analiziranje i rešavanje ličnih problema i dugoročno održali pozitivne rezultate programa.

Kakve će još radionice biti realizovane?

U zavisnosti od preferencija polaznika, organizovaćemo radionice iz oblasti debatovanja i javnog nastupa, umetničkog stvaralaštva i kritičke analize, poslovnog pregovaranja, kao i raznolike iskustvene radionice koje će sprovoditi mladi stručnjaci i amateri-entuzijasti.

Jedan od ciljeva je i razvoj autentične životne filozofije, na šta se to odnosi?

Razvoj autentične životne filozofije trebalo bi da predstavlja jedan od krajnih ciljeva programa. Suštinski, ta sintagma nema precizno određeno značenje i podložna je, u zavisnosti od težnji polaznika i konteksta pojedinačnog razvojnog ciklusa, različitim interpretacijama. Funkcionalno posmatrano, njeno značenje se izražava kroz izgradnju specifičnih pogleda na svet polaznika i propratnog dejstvovanja zasnovanog na preispitanim osećanjima, iskustvima i novostečenom znanju.

Sa kojim funkcionalnim smetnjama se ljudi današnjice najčešće susreću?

Kolektivna neizvesnost i strah, kao i promena svakodnevnih rutina prouzrokovanih globalnom pandemijom, dodatno su pogoršali već zabrinjavajuće tendencije porasta broja ljudi koji pate od emotivnih poremećaja. Konkretno, to znači da sve više ljudi proživljava probleme sa misaonim, telesnim i ponašajnim aspektima negativnih osećanja/stanja poput anksioznosti i depresije. Potišteni smo, skloni smo izbegavanju
osećanja, konstantno smo razdragani, a teško prepoznajemo i obrađujemo uzroke naših problema.

Kada bi sumirao probleme mladih ljudi, šta bi bila neka zajednička društvena poteškoća koja im stvara najveće prepreke? Kako ih prevazići?

Nezavisno od širih političko-ekološko-ekonomskih okolnosti koje nisu izrazito naklonjene mlađim generacijama i na čije oblikovanje mogu da vrše samo ograničeni uticaj, istakao bih da se mladi suočavaju sa vanvremenskim problemom identitetske prirode. S obzirom na usložnjavanje društvenih uloga koje dolazi sa punoletstvom i postepenim ulaskom u „svet odraslih“, pred mladom osobom pojavljuju se ona ključna pitanja: „Ko sam ja? Kakva je moja uloga u ovom društvu? Kako da odgovorim na predstojeće životne izbore i izazove?“ Novonastala odgovornost donosi sa sobom i pregršt opterećujućih osećanja koja, uslovno rečeno, zahtevaju da budu proživljena i izražena.

Koji su ciljevi Eudaimonie? Šta polaznici mogu da očekuju nakon što završe sa programom?

Naš opšti cilj je da mladima predstavimo jedan celovit koncept ličnog razvoja zasnovan na teorijskim i praktičnim modelima različitih psihoterapijskih pravaca, zen budizma, filozofije egzistencijalizma i društvenih nauka. Posledično, želimo polaznicima da obezbedimo ambijent u okviru kojeg će se osećati slobodno i podstaknuto da se preispituju i pronalaze autentične odgovore na životna pitanja. Polaznici mogu da očekuju da će na kraju programa naučiti kako da razumeju svoja osećanja i kontekste u okviru kojih se formiraju, da formulišu svesne i sinhronizovane dugoročne strategije ponašanja, rukovode emotivnim konfliktima i da će produbiti specifična teorijska i praktična znanja iz oblasti značajnih za tumačenje i razrešenje ličnih problema.

Fotografije: Privatna arhiva Andreja Naumovića

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!