Fandom kultura- potreba da pripadamo ili ekstremno, opsesivno ponašanje?

Koliko je tanka linija između identifikacije i želje za pripadanjem i maničnog ponašanja fanova?
Piše: Marija Milić

7. June 2021

Padanje u nesvest, nekontrolisano vrištanje i plakanje možemo videti na skoro svakom live nastupu poznatih zvezda. Fanovi neretko umeju da pređu granicu, te dolazi do raznih neprijatnih situacija kako za izvođače, tako i za okruženje.

Jedan od najčešćih slučajeva je da se uzbuđeni fanovi penju na binu na koncertima, o čemu su govorili brojni izvođači. Bijonse je u intervjuu pričala o situaciji kada se, tokom nastupa u Sao Paolu, uzbuđeni mladić popeo na binu dok je nastupala. Ona, našavši se u nezgodnoj situaciji nije mogla da odreaguje, pa je obezbeđenje stupilo na scenu. Nakon tog incidenta, nastavila je da peva. Adam Levin, frontmen grupe Maroon 5, doživeo je sličnu situaciju, kao i Tejlor Svift, Selena Gomez, Šon Mendes…

Pored ovih, reklo bi se, uobičajnih „upada“, fanovi na razne, često i mnogo čudnije načine pokušavaju da privuku pažnju omiljenih celebrity-ja. Tako, jedan opsednuti fan poslao je odsečeno ljudsko uho američkom glumcu i pevaču Džerardu Letu, uz poruku – Čuješ li?. Još čudnije je to što je pevač upravo to uho kasnije nosio kao ogrlicu. Verovatno ste se i vi zapitali gde je pronašao ljudsko uho? Džerard je u intervjuu izjavio da je to, zapravo, uho fana koji ga je i poslao. Međutim, nikada nije saznao ko je taj fan. Pevačica Avril Lavin od fana je na poklon dobila mrtvog miša tokom svoje turneje po Japanu. Situaciju sličnu Džerardovoj doživela je i pevačica Keša, koja je od fana na poklon dobila zub. Kasnije ga je i ona nosila kao minđušu, rekavši da voli kada dobije delove tela kao poklon. Ko je ovde creepy, fanovi ili poznate zvezede?

Možda nas ovaj fenomen asocira isključivo na XXI vek i razvoj masovne pop kulture. Ipak, fandomi postoje godinama unazad. Bitlmanija je čuveni naziv za fanove Bitlsa i prvi fenomen ove vrste. Vrištanje na njihovim koncertima bilo je neophodno i podrazumevano, a ovaj vid ponašanja i posvećenosti bendu jedan Bitlsov fan je, u intervju za Gardijan, nazvao kultom.

Bitlmanija. Izvor: Flashbak / Davies / William Lovelace / Getty Images

Šta fanove nagoni na ovakvo ponašanje, pitali smo dr Ivanu Jakšić, asistentkinju na predmetu Socijalna psihologija sa Fakultetu političkih nauka. Ivana objašnjava da srž fenomena o kome govorimo čine dve bazične potrebe svojstvene doslovno svim ljudskim bićima – potreba da imamo pozitivnu sliku o sebi i potreba da pripadamo.

„Jedan od načina da popravimo sliku o sebi jeste i da se simbolički povežemo sa nekom grupom ili fenomenom koji je pozitivno vrednovan u grupi do koje nam je stalo. Simbolički se povezujemo kada kupujemo muziku određenog izvođača, idemo na utakmice tima za koji navijamo, nosimo garderobu sa simbolom društvenog pokreta, i slično. Potreba za pripadanjem možda je i snažnija, a kroz članstvo u pokretu ili grupi fanova ta potreba se uspešno ostvaruje. Interesantno je da naša veza sa drugim članovima iste grupe, odnosno drugim fanovima, postaje snažnija ukoliko su prisutni članovi konkurentnih identiteta. Tako će, na primer, dve devojčice ljubiteljke K-popa izgraditi još bliže prijateljstvo u razredu u kom sva ostala deca slušaju neki drugi muzički pravac”, zaključuje Ivana.

K-pop fanovi / Autor: AFP

Današnje generacije imaju više prostora da svoje idole neprestano uhode ili popularno rečeno stalkuju. Spektar privatnih informacija koje fanovi mogu da saznaju o svojim omiljenim poznatim ličnostima skoro je nepregledan, a ide toliko daleko da čak znaju gde one stanuju, koje im je omiljeno jelo i koji su im najveći strahovi. Neprestano uhođenje poznatih od strane fanova predstavlja jedan od većih problema sa kojima se poznate ličnosti svakodnevno susreću. Džon Travolta je za časopis People izjavio da je u svojoj kući, u Santa Barbari, pronašao devojčicu koja se sakrila u njegovom ormaru. Kris Braun je, takođe, imao nenajavljenu gošću koja je provalila u njegovu kuću, koja je otišla korak dalje i na zidu njegove kuće ispisala „Volim te”. Nije li ovo pomalo zastrašujuće?

No, nije samo slučaj da se fanovi ponašaju čudno, već i poznate ličnosti znaju biti jako okrutne prema svojim obožavateljima. Stoga fanovi često na društvneim mrežama pišu o neprijatnim iskustvima koja su doživeli pri susretima sa poznatima, posebno tokom meet and greet-ova, događaja za koje su morali da izdvoje veliku svotu novca.

„Brus Vilis. Uf! Kakav je kreten taj čovek”, napisala je devojka u otvorenom pismu koje je objavio portal Did you know. Na listi najgorih susreta sa poznatima našli su se i Silvester Stalone, Rijana, Lijam Pejn, Ema Roberts, Bijonse, Tomi Li Džouns, Metju Broderik…

Šta je zapravo fan kultura?

Fan kultura ili kultura obožavatelja takođe se naziva fandom i odnosi se na supkulturu obožavalaca koje karakteriše osećaj empatije i drugarstva prema ljudima koji dele ista interesovanja. Henri Dženkins ističe da su fandomi kulture koje stvaraju fanovi i amateri i povezuje ih sa crnim tržištem, zbog velikog broja fandom sadržaja koji se prodaje „na divlje”, a koji komercijalnu vrednost dobija isključivo zbog postojanja fan kultura, tačnije fanova koji zbog svojih opsesija stvaraju specifično tržište. Cambridge Dictionary definiše termin fan kao nekoga ko se divi i podupire osobu, sport, sportski tim…

Preterano emotivno i opsesivno obožavateljsko ponašanje datira još iz XIX veka sa pojavom pijaniste Franca Lista koji je imao mnoštvo opsesivnih fanova, posebno ženskog pola.

Izvor: The Telegraph

Autor: Theodor Hosemann

Pravo vreme ludih fanova su zapravo XX i XXI vek, a za neke od uzroka smatra se porast kapitalizma i konzumerizma, kao i sve veći razvoj i dostupnost različitih zabavnih sadržaja.

Reč fan nosi značenje koje često ima negativne konotacije jer je nastala od termina fanatik, [to predstavlja osobu koja je nečemu posvećena do nezdrave mere, te za takvu posvećenost nije potrebno nikakvo racionalno opravdanje. Za fanatike je karakterističan i gubitak veze sa stvarnošću i preteran osećaj bliskosti sa poznatom osobom, koji je veštački izazvan. Ipak, današnje pripadnike fandoma teško je podvesti pod zajednički naziv i tvrditi da je svako ko se naziva fanom u svojoj praksi ekstreman do te mere – da bude pravi fanatik.

O tome koliko fanovi znaju biti eksremni u svojoj afekciji prema poznatim ličnostima, svedoči činjenica da je iskorišćena žvaka Britni Spirs 2004. godine stavljena na aukciju na e-Bayu. Ipak, ovaj oglas je nakon par dana uklonjen jer je bio u suprotnosti sa politikom e-Bay-a o prodaji delova i ostataka ljudskog tela, zbog prisustva njenog DNK. Britnini fanovi ostali su uskraćeni za ovaj neuobičajeni suvenir. Međutim, one najupornije nije sprečilo da se ipak dokopaju nekog ličnog predmeta svoje omiljene zvezde, te je njen pozitivan test za trudnoću već sledeće godine prodat za 5.000 dolara.

Brojni su bizarni predmeti koje su fanovi kupovali za ogromne količine novca. Maramica koju je glumica Skarlet Johanson nosila tokom pojavljivanja u emisiji „The Tonight Show“ prodata je takođe za preko 5.000 dolara. Donji veš čuvenog Elvisa Prislija fanovi su platili čak 8.000 dolara, dok je lažni nokat Lejdi Gage prodat za 13.000 dolara. Šezdesetih godina Džon Lenon je jedan od svojih zuba dao kućnoj pomoćnici, koja ga je kasnije prodala na aukciji za 31.000 dolara. Čini se da su fanovi u stanju da izdvoje ogromnu sumu novca kako bi se dokopali nečega što je pripadalo njihovoj omiljenoj poznatoj ličnosti, a njihova afekcija je ono što podiže vrednost tih, ponekad i više nego običnih predmeta.

Izvor: The Sun

Fandom, socijalna facilitacija i izgradnja identiteta

Reaktivno ponašanje je ono što je karakteristično za pripadnike fandoma. Brojni su snimci fanova koji padaju u nesvest, vrište na ulici, plaču, guraju se i pokušavaju da se „domognu” svoje omiljene poznate ličnosti, kako bi je dotakli makar na tren. Šta zapravo fanove dovodi do tako ekstremnog stanja?

Socijalna facilitacija je jedno od objašnjenja za nastanak ovakvih situacija. Različiti psiholozi smatraju da kod fandom publike može da dođe do ove pojave, koja podrazumeva uticaj na ponašanje pojedinca usled prostog prisustva drugih. Socijalna facilitacija može dovesti do pozitivnih efekata u ponašanju ljudi, ali nekad dovodi do kočenja i blokada.

Izvor: Zimbio / Sfgate / Tree bad bullys / Meet The Beatles for real

Dr Ivana Jakšić, asistentkinja na predmetu Socijalna psihologija u okviru kojeg proučava ljudska ponašanja, objašnjava da su tinejdžeri i mladi ljudi posebno podložni ovim procesima jer se nalaze u specifičnoj razvojnoj fazi tokom koje tek otkrivaju i grade svoj identitet:

„Oni to čine tako što ispituju različite identitete, eksperimentišu sa njima, odlučuju šta im se dopada, a šta ne. Budući da još uvek uče gde leži njihova lična vrednost, u tom procesu im je i dalje potrebna spoljna potvrda te vrednosti od strane značajnih osoba. Ranije su to bili roditelji, a u periodu adolescencije postaju vršnjaci”.

Mnogi fanovi odlaze i korak dalje, te tetoviraju kako stihove, tako i lica svojih idola, što je vrsta iracionalnog ponašanja. Kada govorimo o ponašanju publike, karakterističnu gurpu predstavljaju ljubitelji sporta koji su takođe fanatični u svojoj ljubavi prema klubu. Kod njih su tetovaže uobičajeni način prikaza ljubavi prema klubu, uz propratne rekvizite, majice, šalove…

Izvor: Heart Radio

Ivana dodatno navodi da je proces identifikacije mlade osobe sa grupom obožavatelja veći ukoliko se vrednosti i ideje koje promoviše pevač, bend, tim ili pokret, bar donekle poklapaju sa osnovnim vrednostima i interesovanjima mlade osob. Takođe, biće veći ukoliko takva identifikacija mladoj osobi pomaže da sebe vidi u pozitivnijem svetlu i ukoliko se kroz taj proces povezuje sa svojim vršnjacima.

„U skladu sa ovim, možemo očekivati da su mladi koji su usamljeni i nesigurniji u sebe, skloniji da se uključe u ekstremnije oblike izražavanja obožavanja ili odanosti ove vrste”, ističe Ivana.

Ko su fanovi i fanuše?

Često za žensku osobu koja je ekstremni fan određene ličnosti koristimo termin fangirl koji najčešće karakteriše opsesivno ponašanje (uz obaveznu idolizaciju i vrisku). Naravno, i muškarci su često ekstremi fanovi poznatih činosti, a za njih je u engleskom jeziku rezervisan termin fanboys. Ono što se ističe kao jedna od razlika između muških i ženskih fanova je da se žene povezuju sa intimnim detaljima, emocijama i privatnom sferom, dok se muška fokusiranost na javne ličnosti povezuje se sa socijalnim statusom, veštinama ili spoljašnjim izgledom.

Muškarcima je, na primer, socijalno dopušteno da i u kasnijim godinama polude oko fudbalske utakmice, dok se kod žena vrištanje na koncertu u određenim godinama smatra abnormalnim ponašanjem koje je najčešće vredno osude. Ipak, ovo su neki od uobičajnih stereotipa i klasifikacija fanova, i ne treba ih uzimati kao apsolutne.

Problem nastaje i sa diskriminacijom fangirls devojaka. Za fangirls se smatra da su neuravnotežene i nezrele, iako se često iza ovih eksremnih slučajeva kriju dublji problemi i potreba za pripadnošću. Upravo kroz fangrlovanje one pronalaze osećaj pripadnosti, pronalaze svoju svrhu i na taj način razvijaju svoj identitet. Ove devojke suočavaju se i sa drugim tipovima osude – mnoge devojke koje su ljubiteljke video igrica i sporta, bivaju diskriminisane unutar te zajednice, jer je to „nešto za dečake”.

Izvor: The Talko

„Poseban oprez u pogledu fandoma ne treba imati kada primetimo mlade da vrište i onesvešćuju se kada vide svoje idole, već onda kada osobe ili pokreti koji su predmet obožavanja izražavaju diskriminatorne i nedemokratske vrednosti i ideje, koje će članovi fandoma brzo i spremno prihvatiti, a koje se kao šumski požar lako mogu proširiti i povezati sa širim štetnim sistemima vrednosti”, upozorava Ivana.

Ono što se smatra granicom normalnog ponašanja fanova je situacija u kojoj fan ume da razaznaje stanje fantazije od stvarnosti. Ipak, kod nekih ekstremnih slučajeva fanovi počinju da gube dodir sa stvarnošću, a tada najčešće nastaju fanfiction momenti, kada je osoba u stanju da kreira lažnu stvarnost sa svojim idolom.

Kako su mediji, a kasnije i društvene mreže pogodovali razvoju fandoma?

Takozvana era bumera obeležena je masovnom pojavom i upotrebom televizije. Od tada, sve što se desi – nije se desilo, ako nije prikazano na malim ekranima. Tako se kroz televizijsko izveštavanje gradio imidž poznatih i uticajnih ljudi i nastale su sve te poznate osobe „vredne obožavanja”.

Praćenje života različitih ljudi dovelo je i do stvaranja posebnih medijskih časopisa i kuća, specijalizovanih za prenošenje „sočnih” detalja iz života poznatih. Tabloidi posebno, ali i drugi mediji, „stvaraju” poznate i grade sliku o njima – mnogi su tako postali predmet globalnog obožavanja, a drugi čak i mržnje. Najfotografisanija osoba dvadesetog veka bila je princeza Dajana, jedna je od napoznatijih žrtava tabloida – toliko da je njen život okončan usled bežanja od paparaco objektiva.

Fandom kultura koja je upravo fokusirana na život ledi Dajane, i više je nego živa i nakon više od dve decenije od njene smrti. Mediji je u mnogim prilikama spominju i pokušavaju da brojne situacije povežu sa njom kako bi je pomenuli u tekstu/naslovu jer su svesni toga da će veliki broj ljudi upravo zbog njenog imena tekst i pročitati. Instagram je preplavljen Dajaninim fan stranicama, a mnoge od njih broje preko 100 hiljada pratilaca.

Iako danas mediji imaju podjednako veliku ulogu u deljenju informacija o životima poznatih, društvene mreže su dovele do toga da se takve informacije što brže i lakše šire, ali i da same poznate ličnosti direktno dele informacije koje žele na svojim profilima. Pored toga što one danas pružaju više informacija fanovima, društvene mreže su i plodno tle za širenje i umrežavanje fanova, te postoji veliki broj onlajn fandom zajednica koje postoje isključivo na internetu. Veliki broj fan stranica sa raznim videima, mimovima i neretko privatnim fotografijama poznatih ličnosti doprinosi sve većem porastu ovog fenomena.

Krajem 2018. godine Evropski parlament razmatrao je donošenje novog zakona kojim bi se zaštitila industrija zabave i mediji od svakodnevnog nelegalnog korišćenja njihovih materijala na društvenim mrežama. Naime, ovaj zakon bi zabranio svako korišćenje tuđih fotografija/video zapisa/teksta na društvenim mrežama. Ovo bi posebno uticalo na fan i mim stranice jer bi jedno mogle da postavljaju svoje autorske sadržake. Definitivno bi bilo teško uslikati najdražu poznatu ličnost, posebno ako vodite fan stranicu u Srbiji. Do usvajanja ove direktive još uvek nije došlo, a i ako se desi važiće samo za države članice Evropske unije. Društvene mreže, ipak, za sada se ne bave zajedničkim snagama regulisanjem ovog pitanja, pa tako na Instagram ne ograničava ovakav sadržaj, ali zato Jutjub ima ozbiljnije razvijenu politiku prema autorskim sadržajima, što znate ukoliko ste ikada probali da objavite video koji u njemu sadrži poznatu pesmu – Jutjub vam to neće dozvoliti. Sve u svemu, brojne su prepreke i motivi zbog čega je jako teško regulisati ovu oblast.

Da li je fandom nužno loš po mlade osobe ili može imati i prednosti tokom razvoja i odrastanja?

Kako smo se do sada već upoznali sa specifičnostima ovog fenomena, postavlja se pitanje da li je pripadanje fandom kulturi ektremno, iracionalno ponašanje ili, ipak, postoji benefit od fandoma?

„Iako navedena ponašanja mogu delovati bizarno i zabrinjavajuće, istraživanja uglavnom pronalaze pozitivne efekte članstva u fandomu na mentalno zdravlje i psihološko dobrostanje mladih ljudi“, navodi Ivana i dodaje da to važi iskuljučivo ukoliko je članstvo način da se popravi samopoštovanje i da se smanji usamljenost. Stoga je upravo fandom zajednica za neke tinejdžere spas od usamljenosti, način na koji se povezuju i prepoznaju. Međutim, Ivana nam govori da se u fandom može ući i sa eskapističkim motivima, odnosno iz potrebe da se pobegne od negativnih emocija i neugodne realnosti, no tada fandom ne donosi dugoročne psihološke benefite:

„Ponašanja koja izražavaju ekstremni fanovi mogu nalikovati na ponašanja koja se ispoljavaju u kultovima, a važno je razumeti da se u okviru kultova pojedinci izoluju od zajednice da bi se nad njima vršila kontrola. U okviru fandoma odvijaju se adaptivni i benevolentiji procesi kroz koje određeni broj usamljenih i nesigurnih mladih osoba uspe da zadovolji važne psihološke potrebe i sačuva svoje mentalno zdravlje”.

Na koji način će fandom kultura uticati pretežno na mlade osobe, zavisi od toga da li će biti ekstremni u svojoj ljubavi i podržavanju ili će, pak, izvući najbolje za sebe. Imati idola je, na neki način prihvatljivo, naročito kada osoba traži svoje mesto u zajednici. Međutim, treba obratiti pažnju na ekstremne oblike ovog fenomena i ne živeti u iluziji da su to osobe koje poznajemo – to su sasvim obični ljudi sa emocijama, željama, ambicijama i problemima, koji na kraju dana ipak žive obične, iako u velikoj meri medijski eksponirane, živote.

Naslovna fotografija: Toronto star

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi