fbpx

Fejsbuk posle smrti: Budućnost koja obećava

Fejsbuk je jedan od najboljih i najgorih izuma današnjice. Ova internet platforma omogućava vam da se umrežite sa ljudima širom sveta, komunicirate porukama, slikom, audio ili video snimkom. Promenio je način na koji savremene firme posluju, ali pre svega pokorio je vreme-prostor granicu u komunikaciji, koju su mnoge aplikacije i programi nevešto pokušavali pre njega. Jednostavno, ljudi su se primili na Fejsbuk više nego na bilo koju platformu. U savremenom svetu ukoliko ti ili tvoj biznis ne postojite na ovoj virtuelnoj platformi, vi se realno ne računate se ni u stvarnom životu.

Fejsbuk je zauvek promenio način na koji se ljudi socijalizuju i komuniciraju, u korist onih kojima to slabije ide. Stidljiva internet komunikacija stavlja se u prvi plan, a u realnom životu je sve bolje da budemo čudni (engl. awkward) jer ćemo tako biti mnogo više kul na društvenim mrežama. Naravno, na ovu priču se primaju samo tinejdžeri i zaista socijalno neprilagođeni ljudi, ali deo te priče svi smo progutali, kao kafetin jutro posle izlaska, jer nas boli glava, a ta divna tableta će nam olakšati funkcionisanje.  

Osim što je uticao na globalizaciju, socijalno ponašanje ljudi širom sveta, Fejsbuk se nekoliko puta i diretno ogrešio o svoje korisnike, na primer kada je prodao poverljive informacije o svojim korisnicima. Ali svi ti novi, perfidni potezi koje Fejsbuk uvodi kako bi se očajnički uhvatio za svoje korisnike i još više upleo u njihove živote, postaju krajnje morbidni.

Ne znam koliko ste upućeni, ali ukoliko želite da obrišete profil na Fejsubuku, moraćete malo da se pomučite i odvojite vreme za tu aktivnost. Taman toliko da vam se ona smuči i da odustanete, jer bolje da vam ostane taj profil, nego da se mlatite sat vremena sa brisanjem istog. Ja sam tako „mlatila“ sa brisanjem profila (mada trenutno je olakšana ta opcija moram priznati) i došla do dela u podešavanjima gde se nalazi opcija za brisanje naloga.

MEĐUTIM.

Da biste došli do dela za brisanje akaunta, pre upućeni ste da pročitate deo gde možete da odredite ko će, ukoliko vi umrete, voditi vaš Fejsbuk profil! Čini se da se Cukerberg ovog puta direktno upleo u trku sa sci fi serijom „Black Mirror“, tačnije „veselom“ epizodom “San Junipero” ( kome je ta tema vesela, preporučujem psihologa) u kojoj glavne junakinje prelaze na „onaj svet“ nakon smrti, ali ne odlaze u stvarnu smrt, već u virtuelni prostor u kome mogu da žive zauvek. Upravo tu mogućnost Fejsbuk pokušava da ostvari, ali pošto još uvek nema takav program, osmišljena je opcija broj dva. Vaš Fejsbuk život, ukoliko vi umrete, može da nastavi osoba koju vi imenujete! Dovoljno je da pročitate kako izgleda taj deo na Fejsbuku, da shvatite koliko je cela priča morbidna.

Pre par godina na internetu burne reakcije javnosti izazvala je fotografija Cukerberga iza kog je stajao laptop sa trakom zalepljenom preko mikrofona i veb kamere, što ukazuje nepoverljivost osnivača Fejsbuka prema tehnologijama u čijem razvoju sam učestvuje. Baš me onda zanima da li je i sam izabrao svog posthumnog zastupnika na Fejsbuku.

Umesto zaključka: Nedavno sam pročitala knjigu „Vrli novi svet“, omiljeno delo medijskih teoretičara u kojoj paranoično traže paralele i poređenja sa budućim razvojem medija. Ovo delo Haksli je napisao 1931. godine, a knjiga je objavljena 1932. godine. Bavi se „civilizovanim“ svetom, sterilizacijom sveta pod uticajem tehnologije, dehumanizacijom, istorijskim revizionizmom, zatupljivanjem svetske populacije, ubijanjem ljudskog duha, vere, nauke, ljubavi i primarne ljudske grupe, porodice. Verujem da su slike iz te knjige delovale beskonačno jezivo i uterivale strah u kosti bilo kome ko bi je pročitao te 1932. godine. Iz moje perspektive, u 2019. godini ta knjiga nije delovala tako jezivo, čak više kao nešto što te malo prodrma da bolje pogledaš svet u kome živiš. Čudno je kako se svet lako, na gore, promeni za manje od 100 godina, ali pitanje je da li zaista želimo da ostvarujemo scene distopijskih romana i prema tim slikama odredimo svoju budućnost. Jer ako je to poenta, baš nam dobro ide. 

Marina Zec

Leave a reply