STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Festival Dragoslavia: Glamur, šljokice i razuzdana mudrost

Dekadenca nam otkriva zanimljivosti koje nas očekuju na dvodnevnom festivalu posvećenom dreg umetnosti

8. June 2022

Preko 20 dreg umetnika i umetnica okupiće se ovog vikenda u Beogradu kako bi publici priredili nezaboravno iskustvo na festivalu pod nazivom Dragoslavia. Iako istoimeni umetnički kolektiv postoji od 2020. godine, čini se da tek sada, nakon pandemije, ima priliku da ostvari svoj pun potencijal u ostvarivanju regionalne saradnje dreg kraljica i kraljeva, ali i AFAB kraljica, kao i transrodnih i nebirnih dreg performa i performerki.

Pored drag show-a, biće održana i tribina pod nazivom „Dreg (kao) umetnost” koju će moderirati Sonja Sajzor, a sa Andrejem Ostroškim, iliti Dekadencom, koja producira ceo festival, razgovarali smo o samim pripremama, ali i najzanimljivijim izazovima u organizaciji ovakvog jednog festivala.

Dekadenca / foto: Marija Šehanović

Dragoslavia će biti održana kao dvodnevni festival – zbog čega ste odabrali da to bude festival, da li ste prepoznali da je to nešto što je potrebno beogradskoj sceni?

Dekadenca: Dragoslavia je neformalni, regionalni, umetnički kolektiv, koji postoji već dve godine. On je, za početak, nastao iz potrebe da se regionalni dreg umetnici i umetnice povežu i ostvare saradnju, a to nas je i dovelo do našeg festivala u Beogradu koji će biti održan 10. i 11. juna. Na ovom festivalu učestvovaće skoro 20 lokalnih i regionalnih dreg performerki i performera i mislim da će to biti od velikog značaja kako za beogradsku scenu, tako i za širi, regionalni kontekst.

Zbog čega ste izabrali Kulturni centar Beograda kao mesto na kome će biti održan festival?

Kulturni centar Beograda je mesto na kom se održava prvi dan našeg festivala, panel diskusija, u petak, 10. juna, od 18h; dok smo drugog dana, u subotu, 11. juna, od 20h, u Domu omladine Beograda, sa Drag Show programom. Odabrali smo ove dve, veoma cenjene, beogradske intitucije za saradnju, jer smo sa njima imali uzajamno prepoznavanje potencijala dreg umetnosti i važnosti ovakvog događaja za jednu marginalizovanu grupu umetničke scene.

Festival okuplja preko 20 dreg kraljica i kraljeva. Koliko je tebi lično zahtevno da produciraš događaj sa toliko učesnika i učesnica?

Projekat ove veličine ima svojih peripetija, svakako, ali srećom nisam sama u tome. Pored podrške više organizacija i institucija, važna mi je i saradnja sa moje dve izvršne producentkinje: Milom Miljković i Anđelom Tadić. S obzirom na to da je Dragoslavia decentralizovana zajednica, oko same komunikacije sa učesnicama i učesnicima, tu su bile i slovenačke dreg performerke Mentalika i Eric Dagger, jedne od osnivačkih članica našeg neformalnog kolektiva. A kada je reč o samom procesu produkcije, poslužila bih se rečima legendarne Josipe Lisac „Da li je teško? Mmmm… Hoće li biti izazovno? Mhmmmm…“.

Koliko ljudi je uključeno u samu organizaciju događaja?

Pored organizacija koje su podržale projekat: Britich Council, Švedska ambasada u Beogradu, NVO Kulturnacija, NVO ReGeneracija, Nova Galerija Vizuelnih Umetnosti i Kulturni centar Beograda, u izvršnom delu organizacije festivala učestvuje skoro petnaest ljudi, koji doprinose na različite načine, ne računajući sve gostujuće performere i performerke, sa kojima smo, takođe, aktivno razvijali ceo program.

Po čemu će se ovaj dreg šou razlikovati od prethodnih?

Za početak, po broju učesnika i učesnica, ovo će da bude najveći dreg šou u regionu ikada. Ne samo po ukupnom broju, nego i po diverzitetu lokalnih i regionalnih umetnika i umetnica, kao i raznovrstnosti dreg izražaja. Dreg kraljice najviše viđamo, ali Dragoslavia će predstaviti i veliki broj dreg kraljeva, AFAB kraljica, kao i transrodnih i nebirnih dreg performa i performerki. Glavni program, koji počinje tačno u 20h, vodiće legenda beogradskog noćnog života Markiza de Sada, a nakon toga će, do ponoći, za publiku da pušta muziku trans- feministkinja i kvir ikona Sonja Sajzor, koja se vraća na DJ scenu Beograda nakon dvogodišnje pauze.

Naziv tribine i tema o kojoj će se na istoj govoriti je Dreg (kao) umetnost. Zbog čega smatrate da je važno da se govori o tome?

Prilikom organizovanja ovog festivala, a primarno panel diskusije, vodli smo se time da su ovo događaji „od dregova za dregove“ u kom učestvujemo ne samo kao učesnice i performerke, nego i kao producenti, moderatori i facilitatori. Tema možda zvuči opšte, ali se suštinski bavi preispitavanjem umetničkog potencijala drega kao forme. Da li je dreg uopšte umetnost ili samo šoubiznis? Da li ta dva aspekta mogu da ordiniraju istovremeno? Kako pojedinci i pojedinke pristupaju svom dreg radu? A, znate, ja uvek kažem: „i dreg rad je rad!“.

Pomenula si da je ovaj događaj, između ostalog, „od dregova za dregove”. Kakvi su benefiti koje za njih ovakav festival može da ima?

Pored opšteg mesta, gde ćemo se uživo skupiti i imati priliku da razmenimo znanja, iskustva i poneku šaljivu priču, mislim da je od velike važnosti da mi, članovi ovi scene, preuzmemo naše narative u svoje ruke i to će, verujem, dovesti do osnaživanja čitave scene. Kako u Beogradu, tako i šire. To, svakako, može dovesti do toga da i publici prezentujemo autentičnije ceo naš rad, promišljanja i sve što jedna supkulturna scena može da obuhvata.

Koliko je saradnja sa pojedinim institucijama uticala na to da ovaj festival uopšte bude održan?

U svojoj dugogodišnjoj dreg karijeri, imala sam prilike da, zaista, nastupam na najraznovrsnijim događajima u najrazličitijim prostorima, kao i mnoge moje druge koleginice. U tom nekom smislu, dreg je sveprisutan, ali isto tako nailazi na iste „staklene plafone“ kao i bilo koja supkultura u Beogradu. U tom smislu, institucionalna podrška gorenavedenih organizacija, kao i saradnja sa manje alternativnim prostorima jeste od velikog značaja za legitimizaciju svega što mi radimo. Posebno kada je u pitanju projekat ovakvog gabarita, koji u dosadašnjem „uradi sam“ sistemu ordiniranja ne bi mogao da bude realizovan. Samo ujedinjeni možemo da uspemo, zato nam Dragoslavia donosi svoj moto – „Sestrinstvo i Jedinstvo!“.

Sa kojim si se sve izazovima susrela pri produciranju događaja ove vrste?

Kreativna produkcija mi je ranije delovala kao neka daleka, retka zverka. Međutim, kako sam se uhvatila ukoštac sa realizacijom ovog festivala, podsetila sam se da ja, samo ovo što zovemo dregom, radim već deset godina i da iza sebe imam preko 100 događaja, različitih veličina, koje sam ili organizovala ili u njima učestvovala. Posebno otežavajuća okolnost je bio retrogradni Merkur, kako to obično biva, ali uspeli smo i taj talas da prebrodimo!

Da li ti je dugogodišnje iskustvo performerke koje imaš pomoglo ili odmoglo u produciranju?

Apsolutno mislim da je od velike koristi! Prilikom koncipiranja projekta ovog festivala, gledala sam da prevaziđem sve moguće manjkavosti na koje sam ja u svojoj karijeri, gostujući na raznim mestima, proživljavala. Možda ću zvučati kontroverzno, ali smatram da niko ne može bolje da organizuje neki događaj za neku marginalizovanu grupu od samih pripadnika te grupe. Svaki događaj koji je imao veze sa dregom, koji je organizovala ili organizovao neko ko se dregom, zapravo, bavi – bio je bolji od bilo kog događaja koji je organizovao neko ko nije iz „branše“. To je sve po onom principu „dajte mi polugu i pomeriću svet“, samo je neophodno da se ukažu prilike da umetnici i umetnice, zapravo, dobiju te „poluge“. Mogu da budu i od plemenitih metala, znate, oduvek sam želela da sav taj dreg novac ulažem u investiciono zlato.

A na čemu ti je bilo najzanimljivije da radiš?

Najzanimljivija mi je ova fenomenalna prilika da sarađujem sa tolikim brojem dreg umetnika i umetnica, koje nam dolaze od Vardara do Triglava. Ali najsrećnijom me čini to što, in situ, najaktivnije na festivalu radim sa mladim ženama, mojim gorepomenutim izvršnim producentkinjama i što sve zajedno stvaramo neke nove, diverzifikovane i otvorene prostore za svakoga.

Kakve reakcije posetilaca očekuješ?

Nadam se da će se publika lepo zabaviti. Da će možda nešto promisliti. Videti nešto drugačije. Preispitati postojeće postulate. Srušiti patrijarhat i pozni, neoliberalni kapitalizam. Ali najviše da će se lepo provesti i podeliti našu sreću i lupiti tada dlan o dlan!

Šta bi im ovim putem poručila, šta mogu da očekuju od festivala?

DRAGA PUBLIKO, ovim putem vam poručujem da ste svi, dobronamerni, ljudi dobrodošli!

Ulaz na sve događaje je besplatan i prilagođen osobama sa smanjenom mobilnošću. Takođe, ako ne možete da stignete da nas vidite uživo ili niste ni blizu Beograda – ne očajavajte! Svi glavni događaji festivala biće emitovani uživo putem Twitch kanala Dragoslavia kolektiva! Očekujte glamur, šljokice i razuzdanu mudrost koju samo dreg umetnice i umetnici mogu da vam pruže!

Vizuali: Dragoslavia

Preporučeni tekstovi

Kako postati ostrvo?

Kako postati ostrvo?

Upoznajte ekofeminističku i društveno-umetničku organizaciju DTAFA i oblasti kojima se bavi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *