fbpx

Fifa i ja

Iz nekog glupog razloga, prvi put sam seo da kao čovek odgledam ceo Spinal Tap od početka do kraja tek prošle večeri. Mnogo toga je već napisano o genijalnosti ovog filma, a jedna stvar koja mi je posebno upala u oči je trenutak kada ceo bend Spinal Tap u autobusu za turneje orgija i radi sve one stereotipne rokerske no-no stvari, tako karakteristične za sedamdesete, dok jedino klavijaturista opčinjen zuri u ekran televizora (koji naravno hevi metal bend koji puni arene ima u svom autobusu!), džojpedom uništava vanzemaljce i čitave galaksije. I izgovara u kameru šatro dokumentarca (parafraziram, navodim po sećanju): ,,Ovo je magija... Ovo je budućnost...’’

Tako i bi!

Samo, to uništavanje letećih tanjira i galaksija ostavio sam u detinjstvu, zajedno sa prvim Super Mariom i Rejmenom. Neke igre prate vas ceo život i uvek im se vraćate, ali ima onih koje nikad ni ne napuštate. Za mene, to je FIFA. Da budem precizan: FIFA 2007 i 2008.

Zanimljivo je u doba profesionalnih gejmera, jutjubera, strimera, i ostalih savremenih prekarijatskih zanimanja, zastati, odložiti džojped i ustati od tastature. FIFA i ja smo zajedno od onog trenutka kada se spoje dve stvari koje dečaci vole – a to su u ovom slučaju fudbal i video igre.

Kako već mnogi znaju, FIFA je serijal i svake godine izlazi nova igra; nekada su postojali i specijali u vreme velikih takmičenja – Svestkih i Evropskih prvenstava. Nova igra uvek donosi maleno poboljšanje, međutim, suština se promeni tek nakon pet ili šest igara, gotovo neosetno. Zato je na izvestan način lepo ostati veran jednoj verziji.

FIFA 07... Ronaldinjo u Barsi, Runi i Ronaldo u Junajtedu, Ibra u Interu... Konačno je uvedena realistična kripto valuta u igru, pa možeš kupiti igrača za evre umesto za nekakve poene, možeš otključati blaženopočivši Hajberi jer se Arsenal preselio na stadion Emirati, skauti mogu da procene koliko koji igrač može da vredi u budućnosti, a prvi i jedini put ima i licencirane reprezentacije Srbije. To je Klementeova generacija, prva samostalna, pa su u napadu Pantelić i Žigić, pozadi Vidić, a kapiten Stanković. Savo Milošević ima labudov ples u Osasuni...

Lamprad u FIFA 07

U FIFA 08 toliko toga je isto, samo što sada možeš sam da kreiraš i formaciju i zaduženja u igri, nema srpske reprezentacije, ali zato ima fuš holandska, Italijani su u opadanju, ali Španci imaju Vilju, Toresa, i pomalo zaboravljenog Davida Guizu, Brazil vode nikad prežaljeni Adrijano i tada najbolji na svetu Kaka, kontrole su promenje, pa sad treba malo da se naviknes da malo preciznije kontrolišeš strelice i tastere W, A, S, D. Ova igra je imala i fenomenalan peč sa domaćom ligom i timovima, autora izvesnog Filipa Lukića. Sa sajta FIFA Srbija, gde je jedino bilo moguće doći do tog peča, u svoj PC skinuli biste i ko zna koliko nepotrebnog i štetnog sadržaja, ali je vaše FIFA iskustvo bilo ovako puno dragocenije.

Ronaldo u FIFA 08

Teško je to objasniti nekome ko nikad nije igrao, ali ništa slađe od toga kada odabereš tim u realnom vremenu i vodiš ga narednih 15 sezona, kada upariš u napadu Robinja i Salomona Kalua, pa njihov peak potraje maltene do ispunjenja cilja od 15 virtuelnih sezona. Kakvo je zadovoljstvo kad ti na fejsu jave da škola ne radi tog hladnog decembarskog dana jer nema grejanja, pa u 8 ujutru ne ideš nazad u krevet, već nožnim palcem uključiš mašinu, pa se uz čaj posvetiš FIFA ’’izazovu’’ da postigneš het-trik sa Henrikom Larsonom protiv kluba ranga pet zvezdica. Nezaboravni su letnji raspusti tokom kojih, dok je napolju upekla ’’zvezda’’, ti pređeš sezonu ili dve, uvedeš Torino ili Livorno sa nezaboravnim Lukarelijem u UEL (fuš verziju Lige Evrope), pa onda uveče odeš u školsko na pravi fudbal.

Nekako, FIFA je uvek između PES (za perfekcioniste) i Menadžera (za štrebere). Imala je najbolje iz oba sveta!

FIFA je često osim besmislene zabave bila i utočište, jer ako se ne snalaziš baš najbolje u učionici, možda možeš bolje u virtuelnoj svlačionici. Ako nisi baš najbolji, na koncu, na školskom terenu, možeš malo da se utešiš kombom driblinga i šutom u rašlje. U izvedbi tvojoj i Boba Vijerija, recimo!

Možda i naučiš nešto za tu glupavu školu; ako primetiš da komentator uporno naziva meč Liverpula i Mančestera duelom dva tima sa severa Engleske, počećeš da se interesuješ za geografiju, pa ćeš shvatiti da Bayern na nemačkom zapravo znači Bavarska i da je savršeno logično da taj tim dolazi iz Minhena, glavnog grada upravo Bavarske, da real na španskom znači ’’kraljevski’’, pa možeš da uvidiš da je svaki tim koji ima real u svom nazivu (Madrid, Saragosa, Sosijedad, Mursija, Valjadolid...) na ovaj ili onaj način povezan sa španskim monarhistima, dok u isto vreme možeš da uočiš da Barselona i Valensija i njihovi fudbaleri imaju prilično karakteristična imena, kakva nemaju, na primer, oni iz Kastilje...

Milan i Inter igraju svoje mečeve na San Siru? Napoli na San Paolu? Tinejdžerski TI na Internetu, inercijom, može da se obavesti da San znači ,,Sveti’’ na Italijanskom, dakle napolitanci svoj stadion zovu sveti Pavle? Giorgio je njihova varijanta za Đorđe? Majkl u engleskoj je isto što i Mihael u Nemačkoj, odnosno Mišel u Francuskoj, Mihajlo u Srbiji? Huan, odnosno Džon, odnosno Johan, odnosno Đovani, odnosno Žoao, odnosno Jovan, odnsno Ivan?

Fudbal, izgleda, stvarno povezuje svet.

I bude ti toplo oko srca kad vidiš na BBC da je legendarni komentator Džon Motson otišao u penziju, jer je i tebe taj glas pratio tokom godina detinjstva.

FIFA je stari prijatelj sa kojim stalno četuješ i šalješ mimove, a kada se konačno nađete na kafi, ona se pretvori u celonoćno druženje.

I ne možete da dočekate sledeći put.

Dupli klik na ikonicu. Crn ekran. Logo. Pa onda čuveno:

E. A. Sports. It’s in the game.

Ivan Radisavljevic

Leave a reply