STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Filmoskopija – mesto koje okuplja filmske kritičare i ljubitelje sedme umetnosti

Sa urednikom Nikolom Radićem o osnivanju portala, krtici i njenoj važnosti

17. November 2022

Pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, a u saradnji sa Nezavisnim filmskim centrom Filmart, 2019. godine pokrenut je portal filmske kritike, eseja i intervjua – Filmoskopija. Idejni tvorac, suosnivač i prvi urednik bio je scenarista Dejan Prćić, dok je trenutno uloga glavnog urednika pripala filmskom kritičaru Nikoli Radiću. Filmoskopija okuplja različite mlade autore i autorke sa različitim afinitetima, pa su i filmovi o kojima pišu različitih tematika i žanrova. Ipak ono što se trude da im bude glavni fokus je domaća kinematografija, ali i regionalna. Pored toga što pišu tekstove, organizovalu su i dve radionice, ali i uređivali nekoliko porgramskih celina u Kombank (danas MTS) dvorani.

Sve to bio je povod za razgovor sa glavnim urednikom Filmoskopije – Nikolom Radićem.

Nikola Radić | foto Nemanja Knežević

Kako je pokrenuta Filmoskopija?

Nikola Radić: Projekat je nastao 2019. godine, kada je rukovodstvo Filmskog centra Srbije, na čelu sa Bobanom Jevtićem, prepoznalo nedostatak mladih filmskih kritičara u zemlji i potrebu da se obuči podmladak. Na predlog Dejana Prćića, idejnog tvorca Filmoskopije i njenog urednika do oktobra 2022, inicijativa je poprimila oblik onlajn filmskog magazina, kroz koji će se promišljati, pisati i učiti o filmu, kritici i teoriji, i okupljeni su prvi kritičari i kritičarke. Od tada se Filmoskopija, uz podršku IFC Filmart, razvijala krupnim koracima: objavili smo više od 850 kritika, eseja, intervjua i ogleda, sarađivali sa brojnim festivalima, uredili nekoliko programskih celina u Sali srpskog filma u Kombank (danas MTS) dvorani, ali pre svega uspeli da konsolidujemo tim mladih ljudi različitih profila koji se temeljno i entuzijastično bave filmskom analizom.

Koliko je bitno da postoji filmska kritika? U čemu je najveća vrednost takvih tekstova?

Zadatak kritičara danas je da prevaziđe defetistička pokleknuća i tvrdnje da kritika gubi na relevantnosti i da je više niko ne čita, kao i brzopotezne dihotomije dobar/loš film, poene i zvezdice. Stoga, sa moje tačke gledišta, sa jedne strane stoje čisto promotivni – dakle anegdotalni, relativno senzacionalistički i površni – tekstovi o filmovima, komentari i preporuke na društvenim mrežama, ocene na sajtovima poput IMDB; sa druge raščlanjivanje filma na činioce, argumentovana i potkovana kritika, intervju kao prostor za produbljivanje filmskog teksta, esejistika za podrobniju analizu. Bez takvog promišljanja, lako se zaboravi da su filmovi urezani u tkivo društva koje ih proizvodi i da samim tim o njemu i rečito progovaraju. Volim da kažem da filmska kritika i analiza raspiruju epistemološki potencijal film(ov)a. Vrednost je, dakle, raspirivačka.

Šta je ono što je najteže kod pisanja filmske kritike?

Ako govorimo konkretno o filmskoj kritici, smatram da se ponekad zaboravlja da je ona prevashodno novinarski žanr. Kritika mora da bude punchy, da vešto uvede, provede i izvede čitaoce, nudeći im pritom više od vrednosnog suda. Sudeći po rasprostranjenosti review formata, nesrećno dominantnom u medijima na engleskom ali i kod nas, najteže je izbeći prepričavanje fabule. Osim uvođenja argumenta, danas ne postoji nijedan valjan razlog da se prepričava, budući da su sinopsisi dostupni na dva klika. Osim toga, izbegavanje fraza i opštih mesta. Najzad, ili najpre, konciznost!

Da li ste imali neka negativna iskustva zbog svojih tekstova?

Ignorisanje je ponekad najoštrija kritika, ali je tu kritiku teško kritikovati. Tekstovi Filmoskopije teže nijansi, pa se trudimo da nam i negativne kritike budu argumentovane. Nismo imali neprijatnih situacija, ali nam se recimo jedan reditelj, o čijem smo filmu želeli da pišemo, javio da objasni slojevitost svog rada. Kritiku, naravno, nikada nismo napisali.

Na koji način birate filmove o kojima pišete?

Već duže vreme, fokus Filmoskopije su srpski filmovi, ali ne zaostajemo ni u praćenju regionalne produkcije. Filmovi iz drugih zemalja prikazani u Srbiji takođe ulaze u korpus ostvarenja koja nalaze svoje mesto na stranicama portala. Izbor naslova umnogome zavisi i od naših afiniteta. Zgodno je, na kraju, što redakciju čine autori i autorke različitih interesovanja. Otud i raznolikost analiziranih uradaka i kritičarskih potpisa.

Organizovali ste i radionice, reci mi nešto više o tome.

Do sada smo organizovali dve radionice: sa Miroljubom Stojanovićem, kritičarom i urednikom izdavaštva Filmskog centra Srbije, razgovarali smo o ulozi filmske kritike i analizirali prethodno objavljene tekstove, dok nas je Pavle Levi, upravnik katedre za istoriju umetnosti na Univerzitetu Stenford, na primeru tekstova i filmova inicirao u „dubinsko čitanje slike“. Zavisno ili nezavisno od Filmoskopije, naši autori i autorke učestvovali su na radionicama najpoznatijih svetskih kritičara i teoretičara, poput Džonatana Rozenbauma, Nila Janga i Lore Malvi.

Šta je najbolje što si gledao u poslednjih godinu dana?

Niz filmova iz šezdesetih, recimo izuzetnu tursku modernističku melodramu Time to Love Metina Erksana, te klasike The Round-Up Mikloša Janča i In the Year of the Pig Emila de Antonija.

Koji domaći film koji si skorije gledao bi preporučio svima?

Ne usuđujem se da išta preporučujem svima, ali oni kojima su bliske smelije autorske poetike zacelo će pronaći mnogo svežine i bar nešto užitka u ovogodišnjim srpskim (ko)produkcijama Poslevode (Afterwater) Daneta Komljena, Kristina Nikole Spasića i Da li ste videli ovu ženu? Matije Gluščevića i Dušana Zorića.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *