Food is Culture: digitalna verzija izložbe Ono što niste znali da postoji

Ono što niste znali da postoji otkrivamo u projektu Hrana je kultura (Food is Culture)
19. October 2020.

Prema istraživanju Centra za unapređenje životne sredine, svaki građanin Republike Srbije godišnje baci oko 35 kilograma hrane, ili 247.000 tona hrane godišnje, ako se ima u vidu celokupno stanovništvo Republike Srbije, i to samo na nivou domaćinstava. Srbija, nažalost, prati svetsku statistiku ovog negativnog trenda, čija je glavna nuspojava činjenica da se bacanjem i truljenjem hrane na deponijama u vazduh i atmosferu ispušta štetni metan koji doprinosi pojavi efekta staklene bašte, dovodeći na taj način u pitanje opstanak i reprodukciju ostalih biljnih i životinjskih vrsta. U Novoj Iskri smatraju da neophodna promena pre svega mora da dođe odozdo, od nas samih, odnosno iz boljeg poznavanja hrane, njenog porekla i puta do naših trpeza, upoznavanju ljudi koji učestvuju u njenom nastanku kao i mehanizmima uz pomoć kojih kreiramo ukus. Drugim rečima, moramo da upoznamo kulturu hrane i sagledamo je kao deo kulturne baštine kako bismo umeli da je zaštitimo i sačuvamo.

Inicijativa oko Evropske godine kulturnog nasleđa 2018. je u svojoj definiciji kulturnog nasleđa prepoznala hranu kao važan segment kulturnog identiteta zajednica, jednako bitnog kao što je to književnost, umetnost, zanati. Ova gastronomska baština se sastoji od proizvoda, tradicija i zanatskih znanja, rezultat je hiljadugodišnjeg ljudskog prisustva na određenom mestu, ali i razmena koje su lokalne zajednice uspostavile tokom vremena s drugim narodima. Nematerijalna kulturna baština je krhka i prenosi se sa generacije na generaciju, konstantno je kreirana od strane zajednica i pruža im osećaj identiteta i kontinuiteta, te je kao takva priznata od strane UNESCO-a kao predstavnik kulturnog identiteta. Upravo ova inicijativa i rezultat njenog rada su bili polazna osnova za nastanak projekta Hrana je kultura (Food is Culture / F.uTURE), kojim se hrana definiše kao deo kulturnog identiteta lokalnih zajednica, ali i pripadnost širem evropskom kontekstu.

Lajtmotiv projekta leži u korišćenju i obogaćivanju antologije kulture hrane izgrađene od strane vodećeg partnera projekta, organizacije Slow Food International kroz projekat Riznica ukusa (Arc of Taste). Više od deset godina Slow Food kroz ovaj katalog prikuplja recepte, tehnike pripreme, načine deljenja hrane, obrede i mitove. Istraživanjem, beleženjem i predlaganjem recepata za katalog Riznica ukusa svako od nas može učestvovati u procesu zaštite prehrambenih namirnica koje na sličan način kao i muzika, književnost ili umetnost definišu zajednicu kojoj pripadamo. Projekat Hrana je kultura među svojim aktivnostima je realizovao javni poziv građanima da predlože recepte za koje smatraju da čine obeležje njihove zajednice, a koji se nalaze pred nestankom i koji bi beleženjem u ovakav online katalog mogli biti zaštićeni. Ovako sačuvani recepti mogu biti polazna osnova za dalju saradnju sa organizacijom Slow Food kroz organizovanje Slow Food prezidija, kojim se zaštiti određene namirnice pridodaju elementi kao što su pomoć u proizvodnji, prodaji, turizmu i kulturnom nasleđu.

Tokom 2019. godine, Nova Iskra je organizovala niz događaja na projektu koji za cilj imaju da ukažu na sličnosti i razlike među narodima koji dele pripadnost istoj evropskoj gastronomskoj kulturnoj zajednici.

Prvi u nizu ovih događaja bila je izložba „Ono što niste znali da postoji. Ugrožena hrana iz celog sveta“ koju je Nova Iskra zajedno sa partnerima prezentovala u prostoru Beogradskog marketa.

U formi interaktivnih videa, izložba je prikazala interesantne priče o hrani i prehrambenim proizvodnjama iz cele Evrope, među kojima su način prikupljanja prirodnog zaslađivača Manna sa sicilijanskog planinskog masiva Madonie, jedinstvena proizvodnja sira u francuskim Pirinejima, savet za pripremu sušene i dimljene haringe na norveški način i mnoge druge. Tokom izložbe realizovana su javna vođenja, a 16. oktobra, na Svetski dan hrane, održana je tribina na kojoj su učestvovale Tamara Ognjević, gastroheritološkinja posvećana promociji hrane kao kulturnog nasleđa i Milica Mrvić, umetnica koja je kroz prikaz svojih radova govorila o hrani kao inspiraciji za umetničke radove.

Jedan od glavnih rezultata projekta je web platforma koja nam, ne samo omogućava da bolje razumemo zašto je hrana kulturno nasleđe, već nam nudi i mogućnost da svi učestvujemo u čuvanju ovog nasleđa prikupljanjem, kao i deljenjem, onih recepata ili običaja vezanih za hranu koji su do sada već sakupljeni. Poseban segment platforme čini preko 50 jedinstvenih recepata koji su deo evropskog takmičenja glavnih kuvara. Svi recepti kojima su kuvari učestvovali u takmičenju su zasnovani na glavnim principima Slow Food-a: da podrazumevaju sastojke koji su sezonski i lokalni i da su deo lokalne tradicije koja se može preneti. Svaki posetilac web sajta može recepte preuzeti i probati neke od evropskih gastronomskih specijaliteta u svojoj kuhinji.

Pozivamo sve sugrađane da i sami učestvuju u čuvanju hrane kao našeg nasleđa, da predlaganjem starih recepata, načina uzgajanja ili pripreme hrane tipičnim za svoje okruženje i sami učestvuju u popunjavanju Riznice ukusa i doprinesu širenju svesti o tome šta sve može biti kulturno nasleđe.

Hrana je kultura!

Najnovije iz: Sanduče

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Pratite nas na:

Preporučeni tekstovi