fbpx

Frušante ponovo Pepers? Konačno neka dobra vest!

Obucite kožne gaće, Buč Kesidiji sveta. Frušante se vratio u Peperse!

To magično prezime, koje Britanci izgovaraju kao Fruskante, ponovo stavljamo zajedno uz Kidis, Fli i Smit u tekstove, rečenice i sintagme koje izazivaju optimizam i radost, a ne, kao poslednjih deset godina, razočaranje i setu.

U svom drugom samonametnutom ostrakizmu od RHCP, Džon F. objavio je tri LP albuma ( PBX Funicular Intaglio Zone, Enclosure i Renoise Tracks 2009-2011), četiri EP ostvarenja (Letur-Lefr, Outsides, 4-Track Guitar Music, Foregrow), kao i 3 singla (Wayne, Fight for Love i Medre). Žanrovi koje je istraživao u ovom period pripadaju, najjednostavnije rečeno – elektronici; međutim, upućeniji mi kažu da se to što je on pisao najčešće podvodi pod Acid House. Ukratko – od 2009 do 2019 objavio je 51 pesmu, što može kreativno da iscrpi bilo koga, a kamoli nekoga ko je od osamnaeste godine profesionalni muzičar.

U pauzama od objavljivanja ovih opskuriteta, Frušante se bavio i produkcijom, najviše sarađujući sa rep grupom Black Knights.

Pepersi 2006.

Dakle, šta možemo očekivati od povratnika na mesto gitariste u jednom od najvažnijih rok bendova u istoriji? Radi se o osobi koja je pre deset godina izjavljivala da se verovatno nikada više neće baviti gitarskom muzikom, nekome ko je maltene prodao sve gitare koje poseduje i igrao se po vascele dane sa sintom.

Za deset godina samo kamenje oblik ne menja (Momčilo Bajagić, Strah od vozova), a ljudska bića se promene, ponekad i do neprepoznatljivosti. Kada naiđu tmurna vremena, a određena dekada započne nekim teškim, ili u najmanju ruku problematičnim događajem, setimo se one izreke koja kaže da sneg ne pada da pokrije breg, već da svaka zver pokaže svoj trag. U tom kontekstu, pogledajmo šta su činila preostala trojica Čiija.

Na Frušanteovu inicijativu, za gitaristu su aganžovali Džoša Klinghofera, lokalnog muzičara i Frušanteovog prijatelja koji je bio pomoćni muzičar na RHCP turneji za Stadium Arcadium 2006/07. Leta 2011. sa Klinghoferom objavili su LP I’m With You, koji iz današnje perspective deluje kao proračunat i promišljen korak, preduzet u cilju da se što manje rizikuje i izgubi stečena reputacija. Producent je, kao i na pet prethodnih albuma bio čuveni Rik Rubin, što samo potvrđuje želju članova benda da probaju da istovremeno odigraju na poznatom terenu, a da lansiraju zvezdu omladinske škole, rečeno fudbalskim žargonom. Nakon svetske turneje i pause od pet godina, tokom kojih je objavljen niz singlova na kraju spakovanih u lepo vinilno izdanje I’m Beside You, stigao nam je i LP The Getaway (2016). Koji nam govori da su RHCP i definitivno preboleli Džej Efa. Producentske palice se latio Danger Mouse (između ostalog, znate ga kao polovinu dueta Gnarls Barkley), pesme su snimane na konvencionalniji način nego što su Pepersi navikli, studio je korišćen kao još jedan od instrumenata, a rezultat je bio album neočekivane zrelosti i kreativnosti. Naravno, čim čujete pesmu znate da su u pitanju Pepersi, što je odlika izgrađenog stila, a ne manira, ali u odnosu na prethodne albume čujete koliko je iskustva i, što je najvažnije, želje da se kaže nešto zaista novo, udahnuto u ovih trinaest pesama.

Da ne zaboravimo i ovo – 2012. RHCP su inaugurisani u Rokenrol kuću slavnih, a svaki od članova uzviknuo je Džonovo ime sa bine (kao i ime Hilela Slovaka, ali to je neka druga, tužnija priča).

Pepersi na koncertu u Alkatrazu 06.

Dakle, uzimajući sve ovo u obzir, šta možemo očekivati od Pepersa u njihovoj, kako smatraju mnogi, jedinoj ispravnoj postavi?

Pre svega, znamo da će odsvirati nekoliko koncerata u SAD i Evropi koji su zakazani još prethodne godine (fanove iz Srbije i bivše Jugoslavjie definitivno će najviše obradovati koncerti zakazani u Atini i Firenci). Nakon toga, Pepersi definitivno ulaze u studio u drugoj polovini ove godine, što je najavio i sam Čed Smit. Nakon toga, nemojte se iznenaditi da nov album čujemo tek 2022. ili, ne daj Bože, čak 2023. RHCP su sa svakim narednom abumom eksponencijalno povećavali količinu vremena koja im je potrebna za snimanje, pa će eventualni brži izlazak albuma biti pravo iznenađenje.

Kada taj novi album i dočekamo, kako će on zvučati? Razmislimo na trenutak o tome da je svaki prethodni album sa Frušanteom zvučao veoma drugačije u odnosu na prethodni. Californication (1999) i By The Way (2002) ne liče puno jedan na drugi, a najmanje liče na Stadium Arcadium (2006). Razlog za ovo možemo tražiti u tome da je muzička inspiracija koju glavni autori, Fl i Frušante sakupljaju u period između albuma. U intervjuu datom povodom objavljivanja Arcadiuma, Frušante navodi kako je pred Californication najviše slušao Nju vejv, a Fli Muse i slične izvođače iz devedesetih. Za By The Way, najveću inspiaciju navodi The Smiths, REM, Nine-Inch-Nails, Radiohead, ali i pop – rok muzičare iz šezdesetih, poput Beach Boys. Za Stadium Arcadium, Frušante je izjavio da su velika inspiracija za njega bili klasični gitarski heroji poput Hendriksa, Van Hejlena, Pejdža, zatim Ramonsi, Wu Tang Clan (cela pesma Dani California je zapravo snimljena kao kombinacija Wu Tang ritmova i ‘’akordske progresije koju sam na brzinu smislio i ubacio u ritam’’, sudeći prema Frušanteu), klasična muzika, ali i izvorni fank poput Sly and the Family Stone, kao i čitava P-Funk franšiza.

Uzimajući u obzir da je za ovih deset godina Dž.F. bio mahom u elektronici, Fli se najviše bavio džezom, klasičnim rokom i otkrivanjem svog talenta na drugim instrumentima, teško je predvideti kako će ovaj album zvučati, ali neke pretpostavke ipak možemo napraviti.

Kakav god da novi zvuk bude, on će definitivno biti utemeljen na zajedničkoj improvizaciji, metodom kojom se RHCP definitivno najviše služe. Gotovo je sigurno da ćemo da dobijemo neke pesme sa jakim fank ritmom, ubitačnom gtarskom solažom i tekstom koji na ovaj ili onaj način govori o Kaliforniji. Definitivno ćemo čuti neku eksperimentalnu, višeslojnu pesmu koja će imati i po nekoliko desetina instrumenata, i koju upravo zbog toga nećemo toliko slušati uživo. Sudeći po trendu broja pesama na albumu, gotovo je izvesno da ćemo imati više od 12 pesama, verovatno uz mnoštvo B-strana. Što se tiče tekstova, sigurna je opklada da će ovo biti još zreliji album nego pređašnji. S obzirom da su svi u bendu izuzetno spretni i srčani muzičari, izvesno je da ćemo biti zapanjeni zrelošću i zanatskom spretnošću članova, kao i sa svakim albumom

Možda je i najvažnije znati da ćemo dobiti punokrvni muzički album koji su snimili ljudi koji zaista znaju da sviraju svoje instrumente i sami su kompletni autori. Ako i čujemo neki uticaj savremene muzike, to sasvim sigurno neće biti small mouth sindrom, odnosno vokali koji zvuče kao da ih neko mrmlja, beživotne matrice i isproduiranost do besvesti. A šta to hoće biti – ne možemo ni pretpostaviti, jer u tome je caka.

U svakom slučaju, radujte se. Neironično možemo uskliknuti – Džon Frušante se vratio u Peperse – Konačno neke lepe vesti!

Knock on wood, we all stay good /'cause we all live in Hollywood...

 

 

Sve fotografije: YouTube screenshots

Ivan Radisavljevic

Ostavi komentar