STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Garmonbozija Garmonbozija – U tvojim snovima radost Božija!

Sa mladim pesnikom Stefanom Gašićem o novoj zbirci čiji je autor

9. March 2022

Vudaimon, Vudemn, Vugi i Stefan Gašić – svi su oni jedna osoba. Prvi je fotograf, drugi street artist, treći digital creator, a poslednji od njih pesnik i autor zbirke pesama koja nosi naziv „Garmonbozija“. Ovo je prva Stefanova zbirka u fizičkom izdanju, ali ne i prva koju je napisao. Zbirka pesama „Janusovi otvori“ je prvenac ovog mladog autora, a čini se da je za bolje razumevanje „Garmonbozije“ poželjno da čitalac prođe i kroz prvu zbirku. Ili ne mora. Jer, kako Stefan navodi, dodatno skidanje slojeva luka doneće veće zadovoljstvo, bogatiju čorbu, puniju utrobu nekome, dok će drugome zasuziti oči već od prvog sloja i shvatiće da luk ipak nije nešto što mu se dopada. Tako je i sa knjigama. Tako je i sa pesmama.

Za zbirku „Garmonbozija“ vezuje se nekoliko specifičnosti – ona je anti-copyright, ima i svoju audio – verziju, a na sam dan promocije biće dostupna i na sajtu VUDEMN. Stefan svojim čitaocima na kraju knjige poručuje da mogu da je citiraju, mrze, umnožavaju, cepaju, maze, recituju naglas (sebi i drugima), prepravljaju, podvlače, vole…

Sa Stefanom smo razgovarali o Tvin Piksu, samoj zbirci „Garmonbozija“, kiselim pivima, ali je na pokoje pitanje odgovorio i Vudemn.

Iz naslova romana, ali i fotografije tebe koja se nalazi u zbirci, zaključujemo da su oni omaž Linčovom univerzumu. Zbog čega si se odlučio da, između ostalog, referišeš na Tvin Piks?

Dejvid Linč je izuzetan stvaralac, njegov pristup umetnosti odskače od ustaljenog načina razmišljanja, a opet je nekakvom igrom slučaja ili sudbine uspeo da upadne u mejnstrim – i ostane dosledan svojim korenima. No, iako postoji šaka aluzija na njegovo delo i likove, ipak sam odlučio da preoblikujem postojeće slike i termine u nešto novo. Naslov u sebi sadrži izvornu linčovsku ideju garmonbozije, no ona biva okićena novim značenjima u samom iščitavanju teksta.

Značenje koje garmonbozija ima je ambivalentno, pa s tim u vezi – koje ti je tumačenje ovog pojma bliže – kremast kukuruz ili ambrozija?

Jedna bez druge ne funkcioniše, u suprotnom se ideja ambivalentnosti gubi, zar ne? Kako ne uspevam da razdvojim ta dva tumačenja/pojma od ideje pojma, isto tako ne mogu više da sagledavam tu reč van onog konteksta koji sam mu lično ponudio, da ne kažem – nasilno zakucao ekserom u nju. Kada izgovorim – Garmonbozija – u glavi više nemam prizore Tvin Piksa, već sliku svojih likova koji pevaju na bini, sliku Pharmakosa koji bivaju isterani iz grada, zvuk horskih deonica sitnih pacova koji pevaju:

„Garmonbozija Garmonbozija – U tvojim snovima radost Božija!”

Postoji i interna šala među tvojim prijateljima da ne možeš da izgovoriš garmonbozija, a da ne otpevaš tu reč. Međutim, ti tvrdiš da ona upravo tako i treba da se izgovara zbog zvučnosti?

To je upravo jedno od tih značenja koje sam prikucao samom pojmu. Meta-poetski elementi prožimaju dosta pesama, i ne bih da zvučim kao književni kritičar, iako je teško, uzev u obzir moju pozadinu studiranja književnosti i učestvovanja na radionicama gde se taj zanat praktikovao (konkretno, skupovi Književnog društva „Orfisti”). Dakle, pitanje pesme, pevanja i nadahnuća utkano je u narativ, i sama „pevljivost” mnogih deonica – pa i naziva zbirke, svesno je odabrana, iako nekada može zvučati kičasto ili začudno, ali u svakom trenutku svedoči o težnji ka melodičnosti reči, makar po žrtvu svega ostalog što čini poetski tekst.

Kod poezije su ti važni ritam i rima, na koje sve načine to postižeš (osim menjanja akcenatskih dužina)?

Za razliku od prethodne zbirke „Janusovi otvori”, za koju bih rekao da je slikovitija, iako suvlja po pitanju forme, ovde sam ipak postao neodvojiv od određenog načina rimovanja i građenja ritma. Rekao bih da patim od određene bolesti koja uslovljava tu shemu rimovanja. Naravno, kroz punu deceniju pisanja imao sam buran odnos prema formi, prošli smo sve faze u našem odnosu, a rad na Garmonboziji predstavlja jedan čudan stupanj. Istovremeno bih rekao da sam sa ritmom i rimom ovde bio u nekoj fazi medenog meseca, koji je povremeno imao odlike toksičnosti ranijeg odnosa.

Ipak, da se ograničim od klasičnog viđenja rimovanja (iako i ona povremeno proturi njušku između dva stiha), ono što smatram pod rimom, u kontekstu svog opusa, jeste potenciranje asonance i aliteracije, stilskih figura koje na osnovu zvučne sličnosti grade rimu. Iako postoji dosta jednostavnijih rima, i sami stihovi se često završavaju samoglasnikom, povremeno koristim višeslogovno rimovanje koje dodatno gradi ritam i vezivno tkivo pesme. Ovaj način rimovanja prisutan je u rep muzici, i neki od najdražih autora tog žanra (Eyedea, Aesop Rock, Kendrick Lamar), koriste ekskluzivno višeslogovnu asonantnu shemu rimovanja.

Da li ti je teško da odrediš kada je neka reč u pesmi višak, a kada je tu zbog zvučnosti i ritma? Koliko, zapravo, tehnička strana pisanja utiče na tvoju pesničku slobodu?

Ovo je verovatno najveći problem s kojim sam se suočavao. Nekad je jednostavno potrebno da prođe dovoljno vremena da bih mogao da se odvojim od teksta i sagledam ga objektivnije, i ustanovim da li neke segmente treba da izbacim. Nekad postoji kompromis kada ustanovim da, iako je neka reč višak, odnosno pesma bi bez nje bila čistija – ipak bi se izgubilo na zvučnosti i na ritmu, jer bi stih bez nje bio kraći. Iako često potenciram činjenicu da umetnost treba da prikazuje nesavršenost, jer je ona ključna odlika ljudskog bića, to ne znači da ne radim na tekstu (mnogi stihovi, pesme, strofe bivaju odbačeni), ali na kraju dana – prave se kompromisi da bi se uskladili smisao, ritam i struktura pesme sa prvobitnom idejom.

Knjigu si izdao tako da bude anti-copyright. Zbog čega?

Koren ideje dolazi od mog bavljenja uličnom umetnošću. Sam grafit sazreva na ulici nezavisno od originalnog autora, biva preoblikovan, prešaran, ukrašen, efemernost je njegova ključna odlika. Poetski tekst treba da bude očišćen od bilo kakvih spoljašnjih formalnosti, pogotovo onih koje uključuju korišćenje i preuzimanje pomenutog teksta. Poezija treba da bude besplatna, treba da bude dostupna. Izdavačke kuće verovatno ne bi pristale na moju ideju da knjiga od prvog dana bude prisutna na mom sajtu za preuzimanje.

Internet je prostor bezgraničnih mogućnosti, ali i tragičnih ograničenja. U poslednjoj deceniji svedočimo centralizovanju internet dešavanja i najvećeg prometa na društvenim mrežama, koje svojim odrednicama i ograničenjima određuju da li će neko da vidi vaš post ili ne. Iako maštam i dalje o utopijskoj viziji interneta gde nemamo takve okove, ipak znam da na kraju imam samo bujnu maštu. Ali, doprineo bih sopstvenoj ideji iz vizije time što ću na svom sajtu omogućiti ljudima dostupnost sadržaju koji stvaram.

Štampanje zbirke proslavio si uz flašu Mother’s Ruin-a. Da li si ovo piće odabrao jer se uklapa u koncept marginalne tematike?

Ciljao sam tu flašu kiselog piva već dugo, i svaku posetu Beersheep prodavnici ispratio sam komentarom: „Kada budem imao štampani primerak zbirke, uzimam ovo”. Da, naziv me jeste privukao, ambivalentno značenje samog imena isto tako se može preneti i na narativ zbirke. Ali, ipak se odluka na kraju svela na potrebu da počastim sebe nečim nesvakidašnjim. Svoju poeziju bih uporedio sa kiselim pivima: malo ko zna za njih, malo ko uživa u njima, ali onaj kome se dopadne ukus, uživaće neizmerno, i uvek će ostati sa tom žudnjom u grlu za novim flašama, novim pesmama.

Tekstura korica je specifična, kao i papir koji je žut. Takođe, 9 strana je urađeno u boji. Zbog čega?

Zato što sam bio u mogućnosti. Zaista. Mnoge izdavačke kuće ne bi mogle da mi pruže bolju ponudu, svestan sam i njihovih budžetskih ograničenja. Manjih izdavača pogotovo. Dobio bih pristojan tiraž, definitivno, ali ne bih imao potpunu kontrolu nad štampom, kao što sam imao u ovom slučaju. U potrazi za štamparijama, u par navrata (nakon besramnih ponuda) malo je falilo da odustanem od boje, ali mi je drago što sam na kraju odštampao čitav tiraž sa crtežima u njihovom izvornom obliku. Crvena boja je veoma bitna (fanovi Tvin Piksa dignite ruke), i prilikom izrade crteža tušem, korišćene su samo crna i crvena. Žut papir meni lično izgleda prijatnije za oko, a što se korica tiče – sam dizajn je uslovio da težim isključivo ka ovom art papiru sa teksturom, da bi se poklopio sa teksturom dizajna. Jedna štamparija mi je čak rekla da se takav tip korica uopšte ne bi uklapao. S njima sam prekinuo saradnju i nastavio dalje potragu. Ljudi iz Medivest štamparije iz Niša bili su izuzetno pristojni i odradili su izvrstan posao.

Pored toga, same dimenzije knjige su bitne jer ne volim kad se pesma lomi na narednu stranu. Poezija je nastajala u različitim formatima, od beležaka u sveskama, zapisa na telefonu, i eventualne finalne forme u Word dokumentu. Ali finalni izgled pesme najčešće stoji preda mnom u A4 formatu, odštampan na papiru, ili u Word-u. Same dimenzije često su manje od A4 formata, te sam gledao da dimenzije budu dovoljno adekvatne da cela pesma stane na jednu stranu, ili makar – ako se preliva na drugu – da sam pogled može obuhvatiti pesmu u celosti.

Još jedna specifičnost ove knjige je što ona ima i svoju audio – verziju za koju si kreirao specijalnu muziku. Koliko ti je bilo teško da napraviš balans između teksta i muzike, tako da muzika ne odvlači pažnju?

Zapravo, ne bih rekao da sam uspeo da napravim balans, ali zbog toga i postoji više verzija tih pesama. U nekima će muzika biti dominantnija, u drugima samo recitovanje. Ipak je u pitanju 45 pesama, i činjenica je da zbog vremenskog ograničenja (koje sam samom sebi nametnuo, jer bez roka i pritiska, nema konačnog proizvoda) ipak nisam mogao da napravim „remek-delo” od svake pesme. Ali rekao bih da je makar za većinu tih pesama pronađena adekvatna melodija. Postoje neke pesme kojima sam zaista ponosan, kad je u pitanju njihova realizacija u datoj formi. Neke prosto mogu da… tolerišem. Ali ko zna, veoma često se u prošlosti dešavalo da pesme koje sam pisao i voleo, drugi nisu gotivili, dok one stvari koje sam napisao usputno i bez nekog jačeg upliva sopstvenog bića, bolje su prolazile kod drugih.

Još jedna bitna stvar, potenciram objavljivanje razdvojenih verzija, jer uz antikopirajt tekst (pa i izvođenje) to bi omogućilo dalju manipulaciju tekstom ili muzikom. Kanye West je skoro nešto slično pokušao sa svojim Stem player-om, gde se svaki segment pesme može izolovano slušati i praviti modifikacije, ali tamo gde je njegova ideja izuzetna, pada u vodu pod čizmom kapitalističke mašinerije, jer iako on pokušava da „naškodi” striming servisima time što im uskraćuje svoj album, na kraju ipak najviše škodi svojim fanovima, koji moraju da plate 200$ da bi mogli da slušaju najnoviji album.

Koja bi bila tvoja preporuka za čitanje Garmonbozije?

Iako sam pobornik multimedijalnih dela, ipak sam pre svega jedan običan knjiški moljac. Tekst i samo tekst najpre. Potom, odluku nek donese sam čitalac, da li bi ponovno čitanje hteo da obogati muzičkim deonicama ili, pak, da doživi pesme u sinergiji recitacije i muzike.

Klicu zbirke čine pesme „Predigra“, „Coitus“ i „Nosilac“. Kako su se kasnije formirale celine?

Putem svojih dnevničkih zapisa (i javnih i privatnih) mogao bih preciznije da lociram začeće drugih ideja i celina, no ipak sam previše zaboravan bez njih, da bih se tačno setio. Pomenute pesme jesu klica zbirke, ali tada još nisam znao da pravim zbirku. Tek sa rađanjem ideja ciklusa („Drugi dolazak” i „Bolest rađa silnika”, pre ostalih) znao sam – okej, vreme je da radim na novoj knjizi. Iako, kao što rekoh, ne mogu tačno da lociram te momente, i dalje u sebi nosim taj osećaj. Jer porod ideje je orgazam vredniji od svih ostalih životnih zadovoljstava.

„Bolest rađa silnika“ je, kako si sam pomenuo, veoma značajan ciklus. Da li je to zbog toga što je nastao pre ostalih ili postoji neki drugi razlog?

„Bolest rađa silnika” je verovatno najzaokruženiji ciklus, iako se i to može polemisati, ali iz ove autorske perspektive sprovođenja prvobitne ideje u delo, ostajem pri tome čvrsto. U jednom trenutku sam čak mislio da od tog ciklusa već mogu napraviti celu zbirku, i smešno mi je sad kad pogledam unazad – mnoge od tih ideja su i rasle poput tumora koji razjeda organizam. Dakle, neki od ključnih motiva počeli su da nagrizaju sam ciklus iznutra, bilo je tu mnoštvo ideja, pesama, stihova, koji bi se dobro uklopili u ciklus, ali na nivou zbirke bili bi oskudni, ne bi doprineli mnogo. Drago mi je da se to nije desilo, da sam na vreme uspeo da suzbijem određene bolesti i dopustim ostatku zbirke da diše, ponudi život brojnim likovima i izmesti ih, makar nakratko, van te perspektive divlje pošasti koja napada organizam.

Da se još malo zadržimo na pomenutom ciklusu – može se povući paralela između tog ciklusa i ciklusa „Telesni sokovi“ koji je deo zbirke „Janusovi otvori“. Koliko čitalac treba da bude vešt da bi mogao da otkrije sve reference u tvojim pesmama?

Oduvek sam bio pri mišljenju da delo treba da poseduje više slojeva, poput glavice luka. I treba ga seći na specifičan način, ali pošto mnogi neće odstraniti više od par početnih slojeva, zasuziće im oči, skapiraće da im luk u toj količini i nije baš toliko potreban. I to je u redu. Za one upornije, možda čak i mazohistički nastrojene sekače luka, koji odbijaju da žvaću žvaku, nose zaštitnu masku ili zamrznu luk pre sečenja, dakle za sve znatiželjne glave – dodatno skidanje slojeva doneće veće zadovoljstvo, bogatiju čorbu, puniju utrobu.

Ako neko delo ima samo ogoljenu srž, ili samo lepuškastu površinu, nije vredno jedenja. Ja sam se trudio (a o tome koliko sam uspeo reći će sami čitaoci) da ponudim užitak i na prvom i na petom čitanju. Ne bih da deluje da omalovažavam površno čitanje, štaviše – ja ga koristim često, na osnovu njega utvrđujem da li je neko delo zaista vredno dubljeg sečenja. Čitam dosta poezije – malo toga me zadovoljava. Ali ono što na prvi pogled, na prvu kapljicu suze iz oka, uspe da me očara – definitivno znači da ću se tom tekstu iznova i iznova vraćati. Mogu u celosti da recitujem Eliotovog Prufroka ili mnoge Šekspirove monologe ne zato što sam hteo da impresioniram ljude (jer iskreno, koga danas to zadivljuje?) već zato što sam ih toliko puta čitao da su se stihovi urezali čak i u moj, zaboravljanjem načet, mozak.

U pesmama se ponavljaju motivi paganskih običaja, religije, tradicije… da li su ti motivi uobičajeni za lepro – futurizam ili ih koristiš iz nekog drugog razloga?

Mala digresija, ali obećavam da je usko vezana za ovo pitanje: baš je pre par dana Stromae izbacio svoj treći album „Multitude”, i posle toliko godina čekanja i velikih očekivanja, sa zadovoljstvom mogu reći da taj čovek i dalje zna da pravi prelepu muziku. U sam naslov, pa i srž albuma, utkana je ideja mnoštva, šarenolikosti; on koristi brojne instrumente iz različitih zemalja širom sveta. Ovo mi je veoma blisko jer sam ja sličnu stvar pokušavao i u pravljenju muzike za zbirku, i u pisanju teksta. Postoje brojne aluzije na antičko-grčke mitove, na sumersko-akadski tekst, na paganske običaje sa ovih prostora, nordijskih, germanskih prostora i tako dalje. Toliko često pominjem tu reč, ali ona je ključna za tumačenje mog dela: rekontekstualizacija. Preoblikovanje već postojećeg u nešto novo. Lepro-futurizam je upravo to: korišćenje postojećeg i zaboravljenog, da se stvori nešto što ide ispred svog vremena.

Radi boljeg razumevanja ove kovanice koju si sam skrojio, na blogu koji vodiš postoji i Manifest lepro – futurizma. Šta bi izdvojio kao njegove najznačajnije odlike?

Već pomenuta rekontekstualizacija, spoj tradicionalnog i modernog, začudno i zaumno, ritmično i nasilno. Kad čujem termin „lepro-futurizam”, zamišljam armiju pacova u jurišu ka robotskim psima, sinovima Fenrira. Zamišljam horske glasove koji pevaju i hodaju unazad. Zamišljam opustošenu zemlju… i klicu jedne biljke koja će naći snage da restaurira svet. Iako je sam tekst nastao pre svega kao još jedno parče promo sadržaja za zbirku, istinski mislim da u njemu leži ključ za tumačenje čitavog mog opusa. I nastao je, kao i najbolji tekstovi, u jednoj groznici pisanja bez prestanka. Uz, naravno, blago uobličavanje pre objavljivanja.

Na koji način je gejming industrija uticala na tekstove pesama i ambijentalnu muziku koju si stvorio za zbirku?

Upravo pišem jedan blog post na ovu temu, i tu ću moći detaljnije da se posvetim uticaju video-igara na zbirku (iako ću praviti debele digresije van date teme, ali hej – moj sajt, moja pravila!). Obožavam video-igre, malo koji roman pročitam ovih dana, a da uspe da me ščepa u svoje kandže kao što to uspevaju mnoge igre sa svojim pričama. I upravo time što sam napravio audio-verziju, uspeo sam da direktno ubacim segmente nekih monologa iz igara, ili zvučnih efekata. Vrlo su suptilni, slušaocu koji ne poznaje izvorno delo neće biti primetni ili značajni, ali to je još jedan od slojeva koji pomni slušalac može da iseče i zagrize.

Koje si sve stensile pripremio za promociju i da li si ih sve sekao skalpelom?

Zapravo, za promo materijal u vidu stensila, morao sam da se posvetim najomraženijem delu posla: sečenju teksta. Jedna od opcija je bila da koristim odštampan tekst i lepim ga domaćim lepkom na zidove, ali sam primetio da oni lako bivaju odstranjeni. Stensil i sprej su dugotrajniji, tako da sam određene crteže-utvare koji se pojavljuju u zbirci, i citate, isekao i spremio za zidove. Nažalost, ovaj zimski mart mi malo remeti planove, jer za stensile koristim sprejeve sa niskim pritiskom zbog veće kontrole crtanja, a na temperaturi oko i ispod nule oni ne rade najbolje.

Za crteže u knjizi koristio si tuš i pero. Da li i za to postoji neki poseban razlog?

Metodu crtanja perom i tušem praktikovao sam usputno već godinama. Zapravo, neki od sličnih crteža našli su se i u mojoj prvoj zbirci, „Janusovi otvori”. Iako ta tehnika nije preterano evoluirala, ipak sam otpočetka hteo da i u ovoj zbirci imam i propratne utvare. Neke od njih blisko su povezane sa nastankom određenih pesama ili ideja. Pesmu „Kotarov sindrom”, koja obrađuje temu suočavanja sa smrću oca, prati crtež utvare koji je i nastao neposredno pre no što mi je rečeno da mi je otac umro u bolnici. Iako to u datom trenutku nisam znao, crtajući tu utvaru, osećao sam nešto pogrešno u vazduhu. Pesma je nastala mnogo kasnije.

„Prorokova arija“, ali i „Recitativ Marije Magdalene“ imaju performativni potencijal. Da li na promociji možemo očekivati neki meta-teatralan govor ili to ostavljaš za neki drugi put?

Iskreno, na promociji bih voleo da što manje govorim! Deluje kontradiktorno, da, ali s razlogom sam pozvao svoje prijatelje s kanala „Bookvalisti ” da popričaju o tekstu zajedno sa mnom. Ne bih mogao da obrazložim zašto, ali možda odgovor leži u ovoj činjenici: kada je spotlight direktno na meni, u njemu ne želim da budem. Tek tamo gde treba da se borim za izgovorenu reč, biću vokalan. Bilo da je to naj-rendom veče poezije, ili zid na očiglednom mestu u centru grada. Ali svakako ću pročitati par pesama, pa to možda i zadovolji neke slušaoce.

Kakav bi život voleo da zbirka živi nakon promocije?

Predugo sam živeo u svojoj glavi, i zaista bih voleo da vidim reakciju ljudi na sam tekst, kao i na audio-knjigu. I nadam se autentičnim reakcijama, ne treba mi tapšanje po ramenima, na kraju dana niko ne može biti ni veći kritičar ni veći ljubitelj ove knjige od mene samog. Ali malo drugačiji pogled na tekst, van ovih krajnosti, verovatno bi mi proširio vidike, omogućio da eventualno dođem do nove klice ideje i upustim se u sveže stvaranje i razaranje.

Promocija zbirke “Garmonbozija” Stefana Gašića biće održana u petak, 11. marta u prostoru Kvaka 22 u 18 časova!

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Trackbacks/Pingbacks

  1. 1/4/2022 - […] kao i video u kojem neki tip prelazi Dark Souls na banani (sic!). Dodatak tumačenju i kontekstu je Oblakoderov…

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *