Gazorpazorp: o pesmama kojima je trebalo vreme da sazru

Sa gitaristom benda Damjanom Nedelkovim o novim pesmama, sazrevanju i sceni

16. December 2020

Nakon prvog EP-a S/t, ali i dosta dobrih svirki koje su nam priredili u poslednje dve godine, beogradska četvorka Gazorpazorp objavila je svoj drugi EP Od vazduha i sunca. Ovog puta donose nam pet pesama, od kojih su neke najverniji fanovi mogli da čuju i na svirkama u poslednjih godinu dana. Ipak, ovo izdanje posebno je ne samo po tome što nam je bend pokazao da ume i može da eksperimentiše zvukovima – od onih nežnih preko agresivnih do instrumentala ne tako tipičnih za imidž koji su izgradili – već i po njihovoj prvoj saradnji sa izdavačkom kućom Moonlee Records iz Ljubljane.

Tim povodom o pesmama, tekstovima, recenzijama i sazrevanju razgovarali smo sa gitaristom benda Damjanom Nedelkovim.

Koliko se stvari promenilo u vašem radu i zvuku između ova dva EP-a?

Damjan Nedelkov: Svašta se nešto promenilo. Najpre, krenuli smo sami da pišemo tekstove i dosta smo prefinjeniji, čini mi se. Prvi EP nam se nekako samo tako desio i nismo puno razmišljali o aranžmanima, rifovima i kako će se sve uklopiti, dok smo za drugi EP razmislili o svakom tonu i stihu. Za prvi je više bilo: evo vam deo nas i ni mi sami ne znamo zašto je takav kakav je, dok je za drugi sve promišljeno. Pesme su dosta drugačije – najtvrđa mi je El Matador, tvrđa čak od svih sa prvog izdanja, najnežnija Vratimo nežnost u grad, a najistripovanija Tango. Ovo je sada skroz deseta priča, mada možda samo meni to tako izgleda, a ljudima deluje slično.

Na prvom EP-u tekstove za pesme su vam pisali vaši drugari, dok ste sada vi preuzeli ulogu tekstopisaca.

Sa prvog EP-a jedini tekst koji smo mi, tj. Jasmin, napisali je Treća. Zed je mrtav je napisao Rastko Antanasijević, a ostale naš drug Dimitrije. Tekstovi su nas dosta kopkali i baš smo bili u fazonu da moramo da počnemo da ih i sami pišemo. I dalje imamo problem i to nas izluđuje što iskomponujemo pesmu, a onda krenemo da pišemo tekst. Tu obećavam da ćemo se popraviti. (smeh)

Miloš Đerković, Jasmin Rastić, Nikola Bajčetić i Damjan Nedelkov

Kako je onda ovog puta izgledalo samo pisanje tekstova?

Izgleda tako što smaramo Jasmina da napiše nešto, a on je u fazonu: ,,brate ne mogu da napišem tekst’’. Onda on napiše nešto malo i to bude malo, pa se onda svi priključimo. Ne bojim se su napisala njih trojica i šest sati su to radili, pa su mi poslali, a ja sam rekao da je bezveze. Onda je krenulo njihovo ubeđivanje da im verujem da je jako dobar tekst, pa sam na kraju rekao da nije loše (smeh). Verujem da kako budemo sazrevali kao ljudi i bend da će nam i tekstovi biti bolji.  

Zašto je naziv Od vazduha do sunca?

Najveći problem imamo sa imenima, vrlo je jasno i po našem imenu. Fora je što u Ne bojim se ima stih Do vazduha i sunca, a znaš kako, i lepo nam je zvučalo (smeh).

Rekla bih da ste većinu pesama sa EP-a već svirali pred publikom. Da li vam je sada praksa da testirate pesme pre snimanja i ulaska u studio?

Nismo o tome razmišljali. Pesme sa novog EP-a su nastale davno, na primer za Tango sam doneo rif još 2017. godine, kao i za još jednu pesmu koja će biti na narednom albumu, znači ta pesma će izaći 2022. godine (smeh). Nekim pesmama treba vremena da sazru – to nekada ispadne predugačak proces, gde jednu pesmu pišeš godinu dana, ali zato i ispadnu dobre i na kraju dana smo svi zadovoljni. A to za uživo, problem je što ti sviraš te pesme ranije, a ljudi ih ne znaju, pa one dobiju totalno neki drugi obliki za nas i za publiku kada se snime, jer ih onda prepoznaju ili im se nešto svidi na koncertu, pa zapamte neku reč ili melodiju, pa posle traže kod kuće. Ako nemaš snimljenu pesmu, ljudi brzo zaborave pesme koje čuju uživo.

Kakvi su vam bili kriterijumi pri odabiru singlova koji će najaviti novi EP? Zašto ste odabrali baš te pesme?

Tango smo snimili u februaru 2018. pa nismo bili zadovoljni. Onda smo opet snimali gitare i zapalili pojačalo kod Milkića u studiju, jer je sve bilo uključeno u jedan šteker. Ako imate šteker i imate utaknuto deset stvari, nikako peć ne sme biti jedna od njih! El Matador je isto dosta matora pesma po pitanju rifa, a najmanje nam je bila zahtevna produkcijski. Takođe, Bajče je došao i rekao da ima ideju da u spotu budu bokseri. Onda smo razmišljali da li da glavni akteri budu baš Jasmin i on ili pravi bokseri, ali smo, pošto su i njih dvojica trenirali kikboks, odlučili da ipak budu oni, a i ljudi više vole da u spotu vide same članove benda. Brzo smo okupili ekipu za snimanje, Milkić je doradio na kompu šta treba u vezi sa pesmom i onda smo želeli da kad već imamo spot, odmah izbacimo i pesmu.  Za Ne bojim se smo hteli da sačekamo spot, koji smo dugo pripremali.

Izbacili ste spotove za singlove koji su najvljivali novi EP-a. Kakvi su vam dalji planovi na tom polju?

Sada hoćemo malo da iskuliramo, ne zbog samog snimanja koliko zbog organizacije. Ja stvarno uživam u svemu tome, ali opet to nije moj posao. Imamo plan da snimimo split sa Svetim psetima, pošto je naše prvo izdanje u stvari split sa njima 2018. godine, pa sad imamo ideju da opet snimimo svako po jednu pesmu i za to da imamo spot i izbacimo u februaru ili martu. Imamo ideje i da snimimo spot za Vratimo nežnost u grad, to smo od početka shvatili da će biti hitić.

Poslednja pesma je instrumental i najduže traje na albumu. Da li to znači da ste ovog puta definitivno hteli da pokažete šta sve možete i da malo i eksperimentišete sa zvukom?

Opet ću ti reći – to je jedan jako star rif (smeh). Sva ta naša eksperimentisanja datiraju od mnogo ranije, ali nije fora u tom jednom rifu, nego u svim tim stvarima koje dolaze posle tog rifa – aranžmani, preklapanja. Za te neke rifove koje smo davno napisali – i Outro, Tango, Vratimo nežnost u grad, koja je naša druga pesma ikada koja je nastala još 2016. godine – jednostavno kao osobe nismo bili zreli da im tada kada su nastale pristupimo kako je trebalo. Svirali smo, ali smo osećali da nešto fali.

Dakle, za prvi EP ste bili potpuno spremni, dok je za sve ostalo bilo neophodno vreme.

Tako je. Za pesme sa drugog EP-a mnogo je više vremena trebalo da ih ukapiramo.

Kakav ste fidbek dobili od publike za sada?

Jako mi je drago što svim drugarima koje sam pitao je nešto drugo omiljeno. To mi je super što smo potrefili da svakome može nešto da se svidi. Ono što mogu da primetim je da magazina i tih nekih recenzija skoro da i nema. Balkanrock je, na primer, za El Matador napisao da su očekivali više, ali ne znam šta više – mi smo klinci i imamo jedno EP izdanje iza sebe i sigurno nećemo izbaciti najbolji album na svetu kao Remain in Light od Talking Heads-a, ali ćemo izbaciti pristojno izdanje. Generalno me nervira što nigde ne vidim nečije mišljenje, pozitivno ili negativno, o albumu već samo copy/paste tekst.

Slovenija, septembar 2019.

EP Od vazduha i sunca ste objavili za slovenački lejbel Moonlee Records. Do te saradnje došlo je preko benda Repetitor, sa kojima ste svirali u Ljubljani. Koliko vam znači što ste sada po prvi put sarađivali sa izdvačkom kućom?

Realno, u današnje vreme ti muzička kuća nije neophodna da bi uspeo. Mi smo se i vodili tom ideologijom do it yourself, ali onda dođe izdavačka kuća i shvatiš da ti, ipak, dosta toga olakša. Ne možeš da imaš sve kontakte na svetu i nije to baš tako lako. Prvenstveno, daje nam i potvrdu da smo zaista dobri – za Moonlee Records izdaju Repetitor, Seine, Debeli precjednik – sve su to bendovi koje mi volimo i poštujemo sa ovih prostora, stoga ako nas izdvači sada zovu da budemo među tim bendovima, to je za nas velika potvrda da idemo u dobrom pravcu. Druga stvar je što Moonlee radi buking, što retko ko radi u Srbiji i okruženju – uglavnom urade CD, promociju, neki spot i to je to. Moonlee je buking agencija i imaju kontakte za Holadniju, Belgiju, veliki deo Evrope i to nam je najveći plus što znamo da, ako sve bude kako treba, mi smo za godinu dana u kombiju na turneji i živimo san. Takođe, Miran iz Moonlee-a je stari panker, a mi smo mlađi pankeri (smeh), a to sa sobom nosi određene stavove, delimo isto mišljenje za dosta stvari, pa nam je i to jako bitno.  

Omot albuma vam je radio Andrej Julher, koji je radio ilustraciju za poslednji Hali Gali Cunami. Da li je tako i došlo do ove saradnje?

Možda je to očekivano, ali nije. Upoznali smo se skroz slučajno. Svirali smo u Subotici i posle svirke nismo znali šta ćemo, pa smo krenuli za Novi Sad, jer smo čuli da ima žurka u Ruskom domu, koju je zapravo organizovao Andrej. Tamo smo se baš mnogo dobro proveli i kako nismo imali smeštaj, Andrej nas je ugostio. Tada smo se baš zgotivili i posle videli na netu kako dobro radi kavere. Pričali smo sa njim kako bi mogla da izgleda naša naslovnica i prva stvar koju smo želeli je da bude malo veselija i u boji, a ne crno-bela i darkerska. On nam je pokazao preko deset verzija i sve su bile dobre. Pošto radi dosta detaljno, rekli smo mu da malo uprosti. Sada kada gledam taj kaver baš mislim kako smo dobro uboli i koliko me podseća na Beograd i ovu sjebanu godinu. Hvala Andreju do neba!

Između dva EP-a objavili ste pesmu Moja devojka za Hali gali kompilaciju. Kako vidite značaj ove kompilacije?

I dalje stojim pri tome da će isključivo vreme pokazati koliko je kompilacija bitna. Nisu pesme sa kompilacije revolucinarno dobre, ali je mnogo bitno da smo se mi našli baš u ovom trenutku u kom se nalazimo kao jedna mlada ekipa. To se sve spontano dogodilo. Postojali su Vizelj i Šajzerbiterlemon, ja sam bio u jednom hardcore bendu sa članovima Svetih pseta, ali su mi u nekom trenutku postali zanimljiviji drugi žanrovi i hteo sam da napravim alternativan bend. Tako nastaju Gazorpi, kreću Sveta pseta, odjednom se odnekud stvaraju Johanbraueri, pa Sitzpinker. Napravili smo i studio Požarevac, pa tu upadaju i KoiKoi, Entropija i odjednom vidim deset bendova, a znam da do pre dve godine to nije postojalo. Cimnuo nas je neki lik iz Subotice da svako da jednu pesmu i da napravi kompilaciju. Onda smo se našli, najpre, Veljko iz Vizelja i ja i pričali o svemu tome, iscimali Milkića, dogovorili sve i tako se dogodila ta kompilacija.  Ali, eto, meni je bitna ta kompilacija, najviše zbog tog drugarstva.

Koja ti je najdraža stvar sa kompilacije, a da nije Moja devojka?

Verovatno Bog te ubio od KoiKoi-a. Inače, stvarno moram da se pohvalim da sam zaslužan, jer su se oni našli na kompilaciji. Slušao sam ih na probi, jer smo delili studio i nisam verovao koliko to dobro zvuči. Onda smo pričali koga ćemo još od bendova i predložio sam KoiKoi. Nedić (iz Vizelja) je bio u fazonu mora da ih prvo čuje i oduševio se, naravno. Oni se malo razlikuju po godinama od nas ostalih sa kompilacije, ali opet se oseća ta energija i mogu da ih svrstam u koš tih novih bendova i muzičkog izraza. Ljudi moraju da shvate da je većina tih bendova jako mlada, njihovo vreme tek dolazi i tek sad muzika kreće da bude zanimljiva.

Znamo da odlično sarađujete sa beogradskim bendovima, koji su sa vama deo mlađe generacije rokenrol scene. Koliko ste u kontaktu sa bendovima u ostatku Srbije i kakva je saradnja na tom polju?

Bio je taj jedan bend Cactus Fields, oni su dobri, ali je sad jedan njihov član otišao u Italiju, pa su napravili drugi bend Supermaff, sa njima smo svirali na Samitu nesvrstanih. Oni će biti super, ako nastave da se cimaju. Baš malo znam mladih bendova van Beograda i definitivno je da su i manje vidljiviji.

Već ste napominjali da su vam različiti muzički ukusi unutar benda, koliko je to izazovno tokom procesa stvaranja?

Nije toliko, u Gazorpima je fora što svi slušaju sve i jako dobro poznajemo istoriju žanrova, samo se svako najviše loži na nešto drugo. Đera, naš basista, je kao klinac najviše slušao metal, pa se taj gitarski prisup i čuje na prvom EP-u, naravno, upeglan, dok sad na drugom čujem koliko je na njega uticao fank i hiphop. Kad se spoje svi ti uticaji nastane Gazorpazorp, zato i mislim da smo tako dobri – svi kupimo svašta i onda nastane ta suluda fuzija.

Imate li neku vašu pesmu koju baš volite da svirate?

Imamo, imamo. Na primer Tango nam nikada neće dosaditi da sviramo, jer je luda pesma i konstantno se nešto dešava, a dosadile su nam mnoge. Sa prvog EP-a ne postoji pesma koja nam nije dosadila, na svakoj svirci smo neku preskočili da sviramo. Na Samitu nismo svirali Jedan kratak dijalog, pa su nam ljudi prišli i bili u fazonu da ne možemo baš tu da ne sviramo, jer nam je to ipak hit (smeh).

Zašto bi ljudi trebali da poslušaju novi EP?

Dobra je zika čak i kada se udaljim iz perspektive da smo je mi pravili. Interesantno je i možeš da se vratiš na njega i posle prvog slušanja i da opet čuješ nešto što nisi prvi put. Tekstovi imaju neke poruke i jasne su – fokusiraju se na mladost i to kako se mi osećamo.

Fotografije: Arhiva benda

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi