Komunikacija bez reči- festival performansa MimArt

Osvrnuli smo se na performans nastupe Miloša Janjića i Olge Uzikaeve, održane u prostorima Kulturnog Centra Magacin i Ostavinske galerije
Autor/ka Milica Grbić

21. September 2020

U subotu, 19. oktobra su u prostorima Kulturnog Centra Magacin i Ostavinske galerije održana dva performansa, u okviru MimArt Spot festivala performansa: „Glava u oblacima” Miloša Janjića i „Aquarius. Liquid essence of time” Olge Uzikaeve.

Teatar MimArt je jedan od prvih alternativnih teatara nekadašnje Jugoslavije, osnovan 1984. godine. Fokus ove organizacije je na istraživanju mogućnosti performansa kao sredstva komunikacije i promena i ispitivanje kulturoloških, ekonomskih i društvenih aspekata našeg neposrednog i šireg okruženja.

Tim MimArt Teatra uveliko radi na sastavljanju liste aktivnih domaćih performans umetnika, te će svi zainteresovani imati priliku da upoznaju autorke i autore ove umetničke discipline i saznaju na koji način i kako mogu da pogledaju njihove nastupe. Performans nije česta pojava na našoj savremenoj sceni. Nakon krize koja je nastupila u različitim industrijama i sferema usled pandemije virusa Covid-19, performans umetnici su u teškoj situaciji i njihov umetnički razvoj, ali i životna egzistencija su ugroženi. Festivalom i promovisanjem performansa ukazuje se, između ostalog, i na autore koji ne prodaju fizički objekat umetnosti već sopstvenim telom, glasom, pogledom i vezom sa publikom stvaraju razmenu ideja i rad u neprekidnom razvoju.

Atmosfera pre početka performansa Miloša Janjića

U dvorištu Kulturnog Centra Magacin, osvetljenog velikim reflektorom, se u 20 časova okupio veći broj posetilaca uglavnom mlađe generacije. Nakon otvaranja velikih vrata glavnog prostora Magacina, posetioci su se našli u nežnom i toplom prostoru sa prigušenim ružičastim i zelenim svetlom i svetlucavim prozirnim tkaninama obešenim sa plafona. U prostoru između tkanina su se blago ljuljali jastuci kao deo scenografije, ali i kao rekviziti za performera i plesača Miloša Janjića.

Miloš Janjić započinje svoj nastup

Ulazeći iz grafitima ispisanog dvorišta Magacina u prostor koji se može opisati intimnim postignuta je nagla promena raspoloženja i percepcije javnog i privatnog.

Žamor se nije stišao iako je autor performansa, Miloš Janjić, već bio na sceni i počeo da se pomera na stolici kakvu viđamo u kancelarijama.

Autor je poznat po raznolikim rekvizitima koje koristi u svojim nastupima – na događaju eksperimentalnog plesa Puzzle #4, ranije ove godine, imao je gumene rukavice, kese sa papirima i boce sa vodom, koje je sasvim neočekivano i gotovo ekcesno upotrebio.

Miloševi rekviziti i scenografija na događaju Mim Art Spot teatra

Ovaj put je nastup započeo na stolici nakon čega se spustio na pod i počeo da jede iz činije uz poruke publici. Interaktivnost, rekviziti, ples, emocija – više različitih stvari koje je teško uklopiti u celinu Miloš predstavlja sa šarmantno šaljivim i provocirajućim nastupom. Ovim nys autor navodi na pitanje zašto se određene stvari moraju raditi na samo jedan način? U savremenom trenutku ispunjenom haotičnim dešavanjima, sasvim je logičan sled događaja „kvarenje” ustaljenih načina rada i menjanje odavno isprobanih i istrošenih metodologija.

Možda nije ni potrebno, a ni poželjno, Milošev performans posmatrati kao celinu sa početkom i krajem već kao promišljenu improvizaciju obogaćenu samouverenim i opuštenim nastupom autora, kao i duhovitim elementima samog performansa, od kojih je teško odvojiti pogled čak i na sekundu.

Miloš je nakon kratke interakcije sa publikom prišao do telefona i počeo je da traži iduću muzičku numeru, čime je izveo transformaciju od izvođača do pomoćnika izvođača.

Miloš priprema muzičku pratnju

Posmatrač se konstantno pita gledajući Miloša okruženog jastucima: „Šta će uraditi sledeće?” Otkinuo je jedan jastuk, iz kojeg je ispalo mnoštvo praznih kutija za cigarete. Jednu po jednu ih je udarao šakom i sklanjao elegantno i staloženo. Nasilje nad kutijom cigarete je ublaženo njegovim blagim pokretima i dugačkom plavom kosom koja mu je često padala preko lica. Našao je potom kutiju u kojoj je ostala jedna cigareta i zapalio ju je nakon čega je prošao kroz publiku kako bi došao do prozora „pošto je pušenje unutra zabranjeno.” Miloševa nonšalantnost je osetna i oslobađajuća. Iz uloge eksperimentalnog plesača i performera, Miloš je postao momak koji puši cigaretu na prozoru i pije pivo. Obratio se publici rečima „Da li izgleda kao da brinem? Da li izgledam kao da brinem za sve, ili samo za sebe?”

Nakon svakog dela nastupa prilazio je telefonu kako bi namestio muzičku numeru za naredni deo.

Miloš se ljulja na visećim jastucima

Počeo je da se bajkovito njiše, vrata obešenog preko jastuka. Nežnost, toplota i emocija su razorene neočekivanim brzim pokretima kidanja i rušenja. Miloš je hitro uzeo selotejp, kojim je potom počeo da se obavija i čupa jastuke i tkaninu sa plafona. Vrteći se, spojio je za svoje telo celu scenografiju performansa i jedino su roze i zeleni reflektor, kao i par jastuka, ostali netaknuti. Miloš je ostao da leži na podu, obavijen rekvizitima koji su prvobitno lebdeli u vazduhu.

Kraj Miloševog performansa

Nakon završetka nastupa, Miloš i organizatori su pozvali publiku da prošetaju do Ostavinske galerije koja se nalazi u neposrednoj blizini glavne sale Magacina.

Osvetljeni beličastim reflektorima, muzičari Petar Pitarević, Vukan Potežica i umetnica i autorka performansa Olga Uzikaeva su započeli drugi performans večeri.

Početak performansa u Ostavinskoj galeriji

Performans Olge Uzikaeve je bio svedeniji i mirniji nego Milošev. Umetnica se blago pomerala uz zvuke električnog klavira i kontrabasa. Pravolinijski pravac razvoja ovog nastupa prekinut je postupkom prskanja – muzičar koji je svirao kontrabas je polio umetnicu vodom iz srebrnog šejkera, usput se vragolasto osmehujući.

Olga Uzikaeva u plesnom zanosu

Muzičari su posmatrali umetnicu sa jednakom pažnjom kao i sopstveni instrument kako bi uskladili međusobne energije. Publika je sedela većinom na podu, stvarajući prijatnu atmosferu boravka u dnevnoj sobi. Atmosferu mira i suptilnog pokreta bi sa vremena na vreme prekinulo škljocanje fotoaparata i žamor posetilaca koji su se nalazili ispred galerije.

Olga Uzikaeva, Petar Pitarević i Vukan Potežica

Teater Mim Art je ovim performansima ukazao na zavodljivost živog nastupa i magiju formiranja veze sa publikom. Ukoliko želite da posetite naredni događaj Mim Arta možete to da uradite već sutra, 22. oktobra, kada će se u prostoru Studentskog Kulturnog Centra u 20 časova održati performans OBRT Đurđije Jelenković u okviru MimArt festivala. Ulaz će biti slobodan.

Fotografije: Vladimir Opšenica i Lidija Antonović

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *