fbpx

Hoćemo u Zvezdu na film?

Hoćemo u Zvezdu na film?

Razgovor o bioskopu koji odbija da propadne

Pre nešto više od dve nedelje, počela je nova sezona u Novom bioskopu Zvezda. Za razliku od prethodnih sezona, ova je imala posebnu najavu. Ovogodišnji Beldocs, festival dokumentarnog filma, zatvoren je premijerom filma Okupirani bioskop koji govori o okupaciji bioskopa Zvezda. Zbog svega navedenog, sa ekipom iz Zvezde razgovarali smo ž o planovima za ovu sezonu, problemima sa kojima se suočavaju i budućnosti ovog bioskopa. Za Oblakoder govori Vladimir Gvojić, koji za sebe kaže da radi sve i svašta, ali da je najsrećniji kada se bavi filmom, i momak koji se predstavio prosto kao Bob, student IT-a, koji se ozbiljno bavi filmskom produkcijom.

Krajem maja počela je nova, četvrta po redu, sezona u Novom bioskopu Zvezda. Kakvi su vam planovi za ovu sezonu?

Bob: Imamo pripremljen program za veći deo leta i objavljujemo ga unapred bar 2 nedelje. Pored filmskog programa, planiramo da možda ubacimo još neke kulturne događaje: koncerte, izložbe, postavke i slične stvari.

Vlada: Želeli bismo i da pojačamo pozorišnu scenu. Ovde su se 3-4 predstave igrale i voleli bismo, ako je to moguće, da neke manje studentske nezavisne predstave dovedemo u većem broju. To su kolege, a i njima je teže nego filmadžijama (smeh).

Sezonu ste otvorili domaćim filmom Ljubav sa okusom baruta, ali pored tog, na repertoaru, bar za sada, nema domaćih filmova. Zašto je to tako?

Vladimir: Celo prošlo leto smo imali jedan dan posvećen domaćim filmovima, uglavnom jugoslovenskim, ali i ove novijim. Stvar je u tome što prosto ovo leto nema tako mnogo domaćih filmova koje bismo mogli da pustimo i koje bi imalo smisla puštati. S druge strane, ta opcija uopšte nije isključena i verovatno će u nekom trenutku da se desi. Svakako planiramo da puštamo studentske filmove sa svih fakulteta koji budu zainteresovani. Ja sam uređivao taj program prošle sezone i svaki dan sam ispratio. Prosto ograničen si u jednom određenom smislu na filmove koje si pustio nekoliko puta. Interesovanje za domaći film, na moju veliku žalost, jednostavno nikada nije uspelo da zaživi u toj meri u kojoj vlada interesovanje za strani. Mi smo repertoarski uvek imali jednu zvezdu vodilju, a to je: da li ih voliš ili ne voliš i da li voliš ili ne voliš tog reditelja je stvar ukusa, ali nam je jedini parametar bio da to zaista budu dobri filmovi.

Koliko ljudi je trenutno angažovano oko Zvezde i kako odlučujete koje filmove ćete prikazivati?

Vladimir: Trenutno nas je između 10 i 230, nikada nismo uspeli to da prokljuvimo. (smeh) Teško je reći, jer imamo dosta ljudi koji su nam spoljni saradnici, pomažu oko tehničkih pitanja, kad treba da se nešto teško ponese i slično. Isključivati bi bilo nezavidno, a nabrojati ih sve ne znam koliko bi bilo realno, ali recimo da core ekipu čini nas šest. Dogovaramo se između sebe koje ćemo filmove puštati. Sednemo i napravimo program. Prve dve godine smo imali tematske dane, na primer ‘’sreda Trećeg sveta’’i tada smo prikazivali filmove o Trećem svetu ili filmove koji su nastali tamo. Posle toga smo imali cikluse i nedelje. Ove godine nismo programe nazivali posebno, ali smo napravili neku sistematiku i sada se dogovaramo u okviru kog dana šta puštamo. Neke filmove prosto moramo da ponavljamo i po više puta u toku sezone, jer nam stalno stižu poruke na stranicu. Klasike uglavnom puštamo na zahtev publike, jer smo mi te filmove gledali davno, pa je pitanje da li bi ih se setili i tu nam dosta pomaže. Nemamo PR-a i osobu koja se bavi stranicom, ali se trudimo da ispratimo tu stranicu i imamo sluha za ono što publika želi. Nekada pustimo i ono što mi smatramo da treba da se gleda.

Kako se sada postaje član kolektiva Zvezde – da li ima mesta za nove članove ili ste se ustalili?

Vladimir: Onaj inicijalni broj od stotinu i nešto ljudi se stesao na jedan uži krug. Stvar je u tome što mi nikada nismo bili neka grupa kao što su to, na primer, navijačke grupe, ljudi koji idu u Crveni Krst ili ljudi koji idu na neki ples. Mi nikada nismo funkcionisali po tom principu i nismo se trudili da nešto raširimo to članstvo, s jedne strane, a s druge strane, bila je priča da je ovo sektaška organizacija da ne može da se prođe, da moraš da se istetoviraš, zakolješ mačku i ne znam šta da uradiš da bi se priključio (smeh). To zaista nikad nije bilo istina. Jedino što je neko trebao da uradi da bi ga mi smatrali jednim od nas jeste da dolazi ovde i da pokazuje interesovanje za to što se ovde dešava, možda je Bob najbolji primer, jer…

Bob: Jednostavno ovo nije neko društvo gde ti dođeš i dobiješ člansku kartu. Jednostavno dolaziš, družiš se sa ljudima i jednostavno ako ide, ide.

Vladimir: Evo Bob je došao ovde u toku druge sezone. Nas trojica smo stajali ispred pričali o programu i on je nama samo prišao i rekao da bi voleo da se priključi. Mi, pošto nismo navikli na taj sistem, smo mu rekli da dođe sutra. On je došao i nastavio je da dolazi i našao je tu svoje mesto. Svoje mogućnosti je pretvorio u svoje obaveze i tu je i dana danas.

Svojevrsna najava za ovu sezonu je bila premijera dokumentarnog filma Okupirani bioskop na zatvaranju Beldocsa. Šta mislite o tom filmu i da li ćete ga prikazivati u Zvezdi?

Vladimir: Tako je, mi smo hteli i da otvorimo ranije, ali smo imali dosta radova građevinskih: dizajnerskih (enterijera i eksterijera), sanacija krovova i instalacija itd. Što se tog filma tiče, ja lično nemam neki poseban input, a da li ćemo ga prikazivati ne znam. Nije nemoguće da hoćemo, a nije nemoguće ni da nećemo.

U tom filmu, jedan od učesnika okupacije kaže da bioskop pripada filmskim radnicima koji nemaju gde da prikazuju svoje filmove. Da li je Zvezda ostala na tragu te ideje?

Vladimir: Jeste, zato sam baš spomenuo studentske filmove, jer filmski radnici koji najmanje imaju mogućnosti da prikazuju svoje filmove su svakako student. Svi ostali nekako uspeju da nađu svoj prostor. Mi smo svakako uvek bili otvoreni da nas neko pozove sa željom da prikaže film. Mi smo isto njih pozivali – od mlađih kolega kao što je Nikola Ljuca, pa do starijih profesora na FDU kao što je Oleg Novković i slično. Apsolutno je to ostalo kao jedan od osnovnih razloga što smo i dalje tu. Mislim da si to malo loše shvatio, on je rekao da bi bioskop trebalo da pripada, ali on ne pripada ni nama ni filmadžija nego koliko znam on je u privatnom vlasništvu neke firme sa Bahama. Možda su sad i Kajmanska ostrva, tu of-šor zonu je teško ispratiti.

Kakav je odnos sa komšijama?

Vladimir: Pokušali smo da ostvarimo kontakt. Postoje komšije koje su ok s nama i primetim nekada da gledaju film sa prozora. S druge strane, imamo komšije koje su nas gađali jajima, pa je tu bilo verbalnih sukoba. Bilo bi neodgovorno s moje strane da optužujem nekog iz komšiluka, ali svake godine kada smo ulazili sačekalo bi nas neprijatno iznenađenje. Recimo, jedne godine je neko gađao platno katranom i isekao kablove za zvuk. Ove godine nam je neko ušao i zalio nam open-air mešavinom životinjske masti i motornog ulja.

Zvezda je počela kao skvot i radi već 4 godine što je čini jednim od najuspešnijih primera skvotovanja u Beogradu. Koji je trenutni status Zvezde? Kako vidite budućnost Zvezde?

Vladimir: Pravno i legalno se malo šta promenilo od kada smo ušli. Država pravno nije imala nikakav odgovor na pitanje Zvezde, zbog simptomatične situacije vezane za privatizaciju i zakone o privatizaciji. Neki sudski procesi se sad polako završavaju i status Zvezde je neizvestan. Nekoliko ideja postoji za budućnost Zvezde. Meni je najbliža ideja da ovo postane neka verzija Kino kluba Beograd, samo drugi deo, pošto Kino klub Beograd ne postoji već godinama. Kino klub Beograd je bila institucija koja je omogućavala mladim ljudima, neafirmisanima i amaterima da se bave filmom u zajedništvu sa drugim ljudima koji se bave filmovima. To bi praktično bila jedna mala filmska fabrika koja bi omogućila ljudima da snime film.

Za kraj, koje filmove sa svog repertoara biste preporučili našim čitateljkama i čitaocima?

Vladimir: Sredom i subotom, kada su arthouse i savremeni filmovi, ni bi bilo loše pogledati ko je reditelj, da li je snimio neki film koji vam se sviđa i kakva je radnja filma. A za jedan lagodniji pristup, mislim da su ostali dani sasvim u redu.

Bob: Petkom u ponoć imamo te bonus projekcije, uglavnom horora. Meni su najzanimljivije te projekcije u ponoć, jer ljudi koji tu dolaze su meni najzanimljiviji. Ne dolazi puno ljudi, ali je osećaj kao da sediš sa ortacima, a ne u bioskopu.

Autor teksta: Aleksa Petković

Ostavi komentar