Horkestar – bunt, avangarda ili nešto treće?

Povodom dvadesetogodišnjice postojanja Horkestra, razgovarali smo sa članicama ovog sastava o tome šta je Horkestar danas, ali i o njegovom razvojnom putu
Autor/ka Marina Zec

23. October 2020

Ružica Vrhovac i Marija Jocić jedne su od članica Horkestra. Koliko je ljudi prošlo kroz ovaj neobični sastav? Da li od prvog dana nosi isto ime? Koju poruku šalju svojim pesmama? I na kraju – da li je Horkestar bunt, avangarda, ili nešto sasvim treće – pokušali smo da odgonetnemo u razgovoru povodom 20. rođendana Horkestra.

Horkestar ove godine proslavlja 20 godina – kakav je bio put Horkestra od nastanka do danas?

Ružica: Veoma zanimljiv i raznolik, na momente turbulentan, ali, kakvo god da nas je vreme na tom putu pratilo, pokazalo je da je Horkestar fenomen. Pomalo je neverovatno da jedan samoorganizovani alternativni sastav koji spaja muziku, angažovanost i scenski nastup, traje 20 godina. A pritom je neprofitnog karaktera. Ne znam koji su sve razlozi uticali na opstanak, ali mi je mnogo drago što je tako.

Treba pomenuti da je sve počelo posle Petooktobarske revolucije projektom umetničke grupe škart „Tvoje govno tvoja odgovornost“. Posle toga je na tadašnjem radiju B92 objavljeno da se pravi audicija za hor. Svi koji su se pojavili su primljeni i nastao je Horkeškart. Mislim da je sam taj spoj hora, dirigenta i benda nešto što je privlačno i što je uticalo na naše trajanje. Kasnije se „Škart“ odvaja i nastavlja delovanje kao umetnička grupa, a mi postajemo „Horkestar“. Na putu od nastanka do danas desilo se mnogo, ali bih morala da pomenem makar nekoliko važnih momenata među kojima je stvaranje Festivala samoorganizovanih horova. Ovo je međunarodni festival koji nastao na našu inicijativu 2011. godine i zbližio nas sa mnogim istomišljenicima. Takođe, iza nas je nekoliko albuma, među njima i dva objavljena u Japanu (znam da zvuči neverovatno). Nastavljamo dalje…

Nastup Horkeškarta

Kako ćete obeležiti ovih 20 godina?

Ružica: Situacija sa korona virusom nam je pokvarila planove. Nameravali smo da pravimo koncert na kom bismo se spojili sa starim članovima iz nekadašnjeg Horkeškarta. Svašta smo želeli da organizujemo. Situacija nameće da se akcije prave napolju i na malo neuobičajen način. Pripremamo niz mini-akcija koje će na različite načine simbolizovati tekstove naših pesama. Ono što je takođe važno, a desilo se u ovoj godini jubileja, je što smo napisali pesmu povodom godišnjice stradanja u Srebrenici.

Koliko članova broji Horkestar?

Ružica: To je teško pitanje. Obično kažemo između 10 i 100. I, što je najčudnije, to je tačno. Ako govorimo o tome koliko ljudi je prošlo kroz Horkestar, tačan broj je nepoznat, ali je veoma visok.


Po čemu se Horkestar razlikuje od običnog orkestra, ali i hora?

Ružica: Strukturalno, pre svega. Mi smo hor i orkestar, tj. bend. Uglavnom izvodimo autorsku muziku, a aktivnosti su nam često društveno angažovane. Trudimo se da kroz muziku skrenemo pažnju na društvene probleme i nepravde. Na našem repertoaru su pesme veoma različitog tipa. Autorske, obrade, ljubavne, novotalasne, rok, revolucionarne, pa i one koje smo preuzeli od Horkeškarta, kao što su pesme izgradnje i pomenute revolucionarne pesme. Tu nije reč o ideologiji, već o tadašnjoj želji da se izgradi bolje društvo. Trudimo se da na nastupima, osim što pevamo, ostavimo i scenskim pokretom i kostimom nekakvu poruku. Dobar primer za to bi bio naš nastup u Beču, oktobra 2016. Ceo Horkestar je kostimom simbolizovao Beograd. Svako od nas je imao na glavi neki od simbola grada napravljen od papira. Pritom smo izveli performans u cilju skretanja pažnje na besumučno betoniranje grada, manjak zelenila i sporne momente u vezi sa Beogradom na vodi.

“Horke lonac” – Delikatesni ponedeljak, KC Grad 2013

Kako se pripremate za nastupe? Kako izgleda proces pripreme pesama koje izvodite?

Ružica: U zavisnosti od toga kakav je povod. Trudimo se da uvek imamo i kostim i performans u skladu sa povodom, a samim tim se i izbor repertoara nameće.

Koje vam je najlepše sećanje na Horkestar?

Ružica: Mnogo ih je, ali bih ovom prilikom pomenula naš nastup na Kalenićevoj pijaci 2010. godine. Ideja je bila da se muzika „pokloni” prodavcima, tj. onima koji retko imaju priliku da idu na koncerte i posmatraju nastupe nekih alternativnih grupa. To je bio jedan potpuno nadrealan nastup. Sećam se da su nas smestili pored mesare, kako bi bend mogao da se tamo prikači na struju. To je imalo za posledicu da basisti nestaje zvuk svaki put kada bi se uključila mašina za mlevenje mesa. I sećam se potpuno otkačenih komentara. Među njima i situacija u kojoj je jedan prodavac paradajza tokom našeg nastupa prepravio cenu sa manje na višu. Posle smo nastupe na pijacama ponovili nekoliko puta.

Marija: Ima ih više, ali bih izdvojila nastup na (skrivenom) kamionu na protestu protiv izgradnje Beograda na vodi, nastup ispred Doma omladine – protest protiv cenzure Horkestra, akciju Kulturbunt i mnoge nastupe van Beograda.

Nastup Horkestra na Festivalu samoorganizovanih horova, Zagreb 2018

Kako biste opisali Horkestar u jednoj reči?

Marija: Teško je izabrati jednu, ali mene lično vozi – ideja, bunt, ali i podrška.

Ružica: Za mene je to reč avangarda.

Kako birate pesme koje izvodite?

Marija: Predložimo, pa ako se primi – primi. Ako ti je baš stalo da uđe na repertoar – sedneš na glavu svima i ispereš im mozak, pa je pevamo…

Ružica: Neke se i same nametnu. Situacija ili neki aktuelan događaj umeju da „izvuku” pesmu iz neke naše „fioke” i vrate je na repertoar.

Pesme su često angažovanog karaktera, zbog čega vam je to važno?

Marija: Zbog toga što svaka pesma na našem repertoaru mora imati nekakav angažman i poruku i trebalo bi da se uklapa u estetiku hora, dakle da je manje poznata ili da je tekst nekog pesnika, a mi da radimo muziku/aranžman. Sve ostalo bi bilo „još jedan cover band sa tra la la hitovima” – to je lako i nekako nema dublju poruku, makar po mom mišljenju. Već viđeno. Sa druge strane, angažovanjem kroz zajedničko pevanje koje ima dublju poruku, svi zajedno se osećamo kao da smo nešto doprineli i pomerili, opomenuli, ukazali, ali i podržali i zagrlili.

Ružica: Horkeškart, kasnije Horkestar – nastali su iz bunta i potrebe da se skrene pažnja na različite društvene odgovornosti. Dokle god ovaj sastav postoji, trebalo bi da se drži svoje osnove – a to je društvena angažovanost „upakovana” u pesmu i poruku koja se njom šalje.

Nastup u Domu omladine Beograda 2016, foto: Monika Pavlović

Tagovi:

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi