HOW MUCH FOR FREEDOM?! - povratnički koncert Eyesburna na Kontaktu 2019

Samo ime benda je dovoljno da me oraspoloži, ali kad sam čula da prave koncert za dvadeset godina postojanja 23. marta u Hali sportova Ranko Žeravica, nisam mogla da verujem i trebalo mi je vremena da se saberem.
Eyesburn mi je otkrio dečko u koga sam se prvi put zaljubila, u osnovnoj školi. Tada sam tek otkrivala muziku, dosta alternative sam slušala, ali Coyote i ekipa su me pomerili iz vinkla odmah čim sam, tada, preslušala ,,Gabau“ album.

Stižem u Halu Sportova malo ranije, gubim se, tražeći gde bih mogla da se sretnem sa drugaricom, gomila ljudi, momci uglavnom, pitam obezbeđenje pet puta nešto, ni na jedno pitanje mi ne odgovara, tenzija mi raste. Onda vidim i nekog lika na kog sam se ložila, u srednjoj, sa ribom, kojoj šapne nešto o meni. Ubrzava mi se rad srca, piše da oni počinju u 22h ja još nisam sišla dole, ubrzavam i hod, i naravno, nađem se na podu. ,,O Varvara ne mogu da verujem da si to sebi dozvolila, nespretnice” govorim sebi i pokušavam da dišem duboko, ne misleći na bol u kolenu. Napravim još pet koraka i vidim drugaricu, koja je raspoložena. Smirim se malo. Nude mi pivo, sve vreme, ali ne želim da cirkam jer hoću da se u potpunosti predam njima, a i da bih što bolje zapažala detalje, koje sada pišem.

Čekamo da počne koncert, na bini je mrak, onda se odjendom upale svetla i izlazi Coyote, svi krenu u ekstazu, ali on je izašao samo da iznese trombon, gase se svetla, publika vrišti, skače i skandira.
Lajt šou crveno-zeleno-žutih svetala i izlazi bubnjar, seda za bubnjeve, dva lika ispred mene vrište i grle se, jedan od njih kaže drugom ,,brate počinje, to je to”. Nasmejem se, jer nisam jedina koja ih iščekuje sa radošću i podrškom.
Izlaze i ostali momci, bubnjar daje ritam, Coyote izlazi, opet, sa ogromnim osmehom na licu, pokazuje nam ,,peace znak”, uzima trombon i kreću da praše pesmu sa prvog albuma. Samo par ponovljenih nota, koje je proizveo na trobonu, i dalje traje prva pesma, dovoljno je da budem u delirijumu, da mi ništa ne smeta, da zažmurim i pobegnem od svega što me nervira i čega se plašim.
Publika se drži zajedno, skačemo svi u isto vreme, bacamo se jedni na druge, vlada neponovljiva atmosfera zajednice i prijateljstva.
Posle dve pesme, obraća nam se Coyote, koji je, vidi se, prilično zadovoljan kako teče atmosfera. Poručuje nam da se volimo i da nas voli i ponavlja svoj dobro poznati slogan ,,mir, sreća i ljubav, narodeeeeeee”, riba pored mene uhvati priliku i prodere se, ima jak glas, ,,Coyoteeeeee”, sama je došla, ali nije bila sama, to najviše volim kod koncerata gde vlada ovakva atmosfera.
Savršeno uvežbani i složni, čini mi se, a i nadam, jer treba da izdaju novi album, ulaze iz jedne pesme u drugu odlično uklopljenim gitarama i glasovima.
Na sredini koncerta izlazi Vukašin Marković, koji je bio specijalni gost, nisam se njemu toliko radovala, ali i jesam jer sam znala da sledi njihov rege momenat, koji, po meni, može da se stavi odmah posle Marley-ja, lagano.
Sada se dva trombona sjedinjuju i bore za prevlast, daju mi osećaj da nešto nadljudsko postoji u muzici, defitintvno. Osećaj letenja, koji ne prestaje, ne osećam da sam na zemlji i da dodirujem pod nogama, svemu tome doprinosi i odlična ritam sekcija, koja ih podržava.
Klecaju mi kolena i ostajem bez daha jer prepoznajem gitarsku deonicu, pesma ,,Sun” je sledeća. Neverovatno mi je kako je neko uspeo da u tekst stavi i ono što voli i ono što mrzi i što nije dobro ni za koga, a opet da deluje kao fina borbena pesma;

That day will come
Under the sun
We'll spread our love
Redemption begun
Under a gun
Or under the sun
Thin in between the dog & god

Posle sat vremena sviranja, opet se gasi svetlo i oni izlaze sa bine, svi smo pomislili nije valjda kraj, kako sad, pa nisu ništa svirali, hoćemo još. Ali, fora, vraćaju se.
Popnem se na prste i vidim da je u prvim redovima pakao, šutka, baca se pivo, ljudi podižu jedni druge na ramena, Coyote dominira binom, zabacuje dredove, završava se pesma, pauza. Počinje ,,Fool control”.

So many words and everything is being said global 
solution,the revolution

Onda se setim, kako sam, svaki put, kad gledam ,,Munje” overavala, jer se oni pojavljuju par sekundi sa tom pesmom, u onom ,,Dnu” gde Mare (Boris Milivojević) i Pop (Sergej Trifunović) odlaze da se obračunaju sa gazdom i najopasnijim likom u gradu Gojkom-sisom (Nikola Đuričko).

,,Hvala što ste nas podržali u ovome, volimo vas najviše na svetu, kao i vi nas”. Vidimo se uskoro, poručuje Hornsman Coyote i kaže ,,još samo ovu pesmu sviramo”.
,,Šejn”.

,,Samo ljubav i mir, budite nam dobro, dragi ljudi, kaže Coyote i raširi ruke kao da hoće sve da nas zagrli, iako bi svako drugi odustao od te ideje, evo ja prva. Svetlo iza njega je u nekim toplim narandžastim nijansama, vidim samo njegovu siluetu i vidim spas u njegovoj muzici plemenitim rečima i gestikulaciji, on je svakako jedan pravi borac i heroj, i pokretač nas malih običnih ljudi da mislimo dobro. I beskrajno ga cenim zbog toga, jer nije lako furati svoj stil i biti uvek svoj, posle toliko godina.

Dok odlazim sa koncerta, osećam bol u telu, ali osećam i da sam smirena, tako i izgledam, te mi žena u noćnom izlazi u susret i ne platim kartu. U glavi samo ,,Happy and free”.

Problems behind, no burden on my mind,
Now I think I'm goin for a ride,
Naturaly high...

Autorka: Varvara Vučković

Naslovna fotografija: Nemanja Đorđević, Balkanrock

1 comment

Leave a reply