I may destroy you: priča o devojci i seksualnom nasilju

Zašto je ova serija bitna i koliko je važno razgovarati o sveprisutnoj temi seksualnog nasilja?
Autor/ka Mila Miljković

11. August 2020

„Mogu da de uništim“ (eng. I may destroy you) je britanska serija napisana, ko-režirana i kreirana od strane Mihaele Koel za BBC i HBO, gde je premijerno puštena početkom juna ove godine. Pored Mihaele Koel, koja tumači i glavnu ulogu, izvršni producent ove serije je Fil Klark, a sporedne uloge tumače Veruš Opia i Papa Esidu.

Priča prati život Arabele, mlade spisateljice koja kroz dvanaest epizoda ove sezone teži da obnovi svoj život nakon što je bila silovana. Tokom procesa oporavka, ona se suočava sa tegobama života jedne milenijalke, nalaženja ljubavi, rekonstrukcijom mentalnog zdravlja i odnosa sa prijateljima.

Razlog zbog kojeg je ova serija bitna jeste način na koji se percipira i tretira tema silovanja, odnosa u vezama i seksualnog pristanka. Ispričana na romanistički, smešan, ali pak beskompromisno ozbiljan način, serija nije nimalo laka za gledanje i otvara mnoga pitanja koja se dotiču ove sveprisutne tematike. Pored toga, snimljena je na veoma pitak i interesantan način, gde se iz nekoliko tački gledišta pristupa temi, uz odličnu glumu, kul kadrove i saundtrek.

Scena iz serije „Mogu da de uništim“

Serija na početku prati Arabelin (Mihaela Koel) svakodnevni život, uz flešbekove italijanske ljubavne avanture. Ona je šarmantna i otkačena tridesetogodišnjakinja iz Londona čije stanovište posmatranja života i nije preterano ozbiljno. Njeni najbolji prijatelji, Teri (Veruš Opia) i Kvami (Papa Esidu) se odmah uvode u priču, kao sporedni likovi sa svojim životnim problemima i sve na početku izgleda obično i bezazleno. Međutim, jedne večeri se to menja.

Mihaela Koel, Papa Esidu i Veruš Opia – scena iz serije Mogu da de uništim“

Arabela sedi u svojoj redakciji, pokušavajući da u poslednjem roku završi svoju novu knjigu poezije. Iznenada dobija poziv na partijanje od prijatelja na koji, uz malo premišljanja, pristaje. Impulsivna odluka da izađe u provod se ispostavlja kao kardinalno loša jer će neminovno promeniti njen život.

Kao žrtva silovanja, upušta se u proceduru prijavljivanja zločina, a upoznaje se i sa grupom za podršku i otkriva načine rada na sebi sa ciljem prelaska preko traume. U to „uvlači“ svoje prijatelje, svakog bivšeg i budućeg partnera i svakoga ko je ikada imao veze sa njom. Time se zalazi u problematiku stigmatizacije ljudi koji su kroz taj proces prošli, verodostojno prikazujući Arabelin (kasnije i Kvamijev) način funkcionisanja, njihovih razmišljanja, ali i stavova okoline i nove percepcije sveta.

Scena iz serije „Mogu da de uništim“

Iako seksualno nasilje nije jedini fokus serije, pruža adekvatnu pozadinu za sve što se dalje dešava. Samo prisustvo istog i konstantno provlačenje kroz konverzacije pokazuje prisutnost u svakodnevici – te se i ne tretira kao bauk koji se nekada nekome desio. Uz to, teme koje se dotiču međuljudskih odnosa, veza i ljubavi, eksploatacije sopstvenih trauma za novac, vrsta seksualnih uznemiravanja i krivice, teraju na razmišljanje, izazivaju bes i želju za preispitivanjem društva i pojmljenja reči normalno.

Spektar stvari koje potpadaju u domen seksualnog nasilja i uznemiravanja je jako širok, ali izgleda da nije moguće živeti u dvadesetprvom veku kao žena koja nije imala iskustva sa nečim takvim. Često ne pomišljamo da je seksualno nasilje nečija svakodnevica, ali smo članovi društva u kojem ne vrlo lako može da znači da, gde je odbijanje psihološka igra sa ciljem potpaljivanja partnera i gde je žrtva kriva jer je nosila kratku suknju ili nije pazila na svoje piće u klubu, pa je završila kako nije želela.

Scena iz serije „Mogu da de uništim“

Imajući u vidu da „Mogu da te uništim“ nije ni prva, ni jedina serija koja obrađuje ovu tematiku, Mihaela Koel je na maestralan način napisala i konstruisala tok priče, dubinu likova i veoma ozbiljne sledove događaja kroz koje se na jako kvalitetan način provlači nit crnog humora – tako da ti bude neprijatno što se smeješ na scenu u kojoj je bačena loša fora u policijskoj stanici nakon prijavljivanja silovanja. Pored toga, ističe se činjenica da izvesna „loša osoba“ iliti silovatelj nije uvek pomahnitali manijak koji se krije u žbunju kad je mrak i čeka priliku. To može biti osoba koja se već nalazi u našem životu i koja, iz bilo kog razloga, ne bi imala problem da nekoga na takav način povredi, što je, na već postojeću situaciju, dodatno jezivo. U seriji se napominje i to da ne bivaju samo žene seksualno zlostavljane.

Koliko god potresna i u nekim momentima jako teška za gledanje, ova serija pruža dobro neformalno obrazovanje u vidu otvorenog razgovora i prikaza života nekoga ko je žrtva seksualnog nasilja. Važna je jer pokreće mali domino efekat u mislima svakoga ko se odlučio da pogleda i služi podizanju svesti o temi koja je tu – a o kojoj se ne priča mnogo. Takođe, ima i dobru produkcijsku vrednost i svakom epizodom pravi fenomenalnu atmosferu koja, zajedno sa odličnim scenariom, uvlači u priču u potpunosti.

Fotografije: IMDB

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *