STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Ideja nam je da što više eksperimentišemo i da uvek bude drugačije

U susret predstojećem nastupu na Hali Gali specijalu razgovarali smo sa Dunjom Mijačić, vokalom beogradskog sastava Sitzpinker

23. March 2022

Nakon dve godine, beogradski sastav Sitzpinker, konačno ćemo moći da čujemo uživo 26. marta u Dragstoru na Hali Gali specijalu, koji će biti održan u okviru ovogodišnje Kontakt konferencije. Iako najpre prepoznat kao bend koji se našao na Hali Gali kompilaciji, ovaj sastav postoji od 2017. godine kada su objavili svoj prvi EP, dok su još bili srednjoškolci, pod nazivom Podlo poštovanje. Tadašnji sastav činili su Dunja Mijačić, Pavle Trifunović i Danilo Ilić, a pre godinu dana im se priključio i bubnjar Andrej Mladenović. Pesmom i spotom Da li pridobili su pažnju šire publike, pa se taj trend uspešno nastavio i kada su krajem prošle godine objavili dva nova singla – Sudan i Mustang. Iako nemačka reč sitzpinkLer u prevodu znači čovek koji sedi dok piški, kako Dunja šaljivo govori, sitzpinker, bez L, ne znači ništa. Kako ona kaže, bend u početku nije znao da im u imenu fali to L, međutim, iako su to saznali na vreme, ipak su odlučili da ovo ime ostave, jer im je već ušlo u glavu, mada ne znaju da li ga je iko od ljudi koji prate bend ikada dobro izgovorio ili napisao.

O svemu ovome, ali i predstojećim nastupima, albumu, novom zvuku benda i Hali Galiju razgovarali smo sa Dunjom Mijačić, vokalom ovog beogradskog sastava.

Koliko se vaš odnos prema bendu i stvaranju promenio od 2017, kada ste nastali, do sada?

Dunja Mijačić: Mnogo stvari se promenilo, sem činjenice da se i dalje družimo. Nas troje smo prijatelji još od srednje škole i tada smo i krenuli da pravimo pesme. Izbacili smo tekstove i muziku iz glave i snimili jako brzo pesme. Kada smo snimili EP, imali smo dosta svirki u Srbiji. Trebalo je da ih imamo i van Srbije, ali nas je korona omela. Tada smo počeli mnogo više da razmišljamo o muzici i postali smo svesniji, zato nam sada i treba više vremena kada pravimo pesme.

Sudan i Mustang su drugačiji od prethodnih singlova –  u kom pravcu se sada razvija vaš zvuk?

Ubacili smo gitaru, kao i sintove i razne pomoćne zvukove za razliku od pre, kada smo imali samo bas, bubanj i glas. To je potpuno novi zvuk za nas i mnogo više melodija možemo da odsviramo. Ideja nam je da što više eksperimentišemo i da uvek bude nešto drugačije. Kada smo izbacili Sudan malo je bila čudna ljudima, ali kako je prošlo vreme, velikom broju njih se baš dopala.

Zašto je pesma dobila naziv Sudan?

Samo zato što ima takav osećaj, nema neke dubinske priče, već je u pitanju sami zvuk.

Pesma Da li našla se na vašem prvom EP-u još pre tri godine, ali je pre godinu dana dobila novi aranžam i spot. Zašto ste baš nju izabrali i rešili da joj posvetite više pažnje?

Snimali smo EP i imali smo spremljene pesme. Pre snimanja sam na jednu od proba donela tekst, a Pavle je već imao rif i tako je nastala pesma Da li koja je već na to prvo sviranje zvučala super. Pustili smo je Urošu Milkiću iz Down There Studija i on je rekao da moramo da je snimimo. Nakon toga, dobili smo mnogo pozitivnih komentara, ali smo to uradili brzinski, bez puno razmišljanja, pa smo rešili da je opet snimimo sa Akijem i ubacimo sintove, jer je pesma imala potencijala. Na kraju se isplatilo – to nam je najpoznatija stvar i mislim da će nas zauvek pratiti (smeh).

Da li uvek ti pišeš tekstove?

Ranije sam ih ja pisala, ali sad to radimo zajedno. Uglavnom dođem sa nekom idejom ili temom i napišem tekst, ali onda to zajedno menjamo i oblikujemo.

Kako inače stvarate pesme?

Najčešće Danilo i Pavle nešto smisle kod kuće i nasnime. Nakon toga dođemo na probu i pokušamo da odsviramo to. Sada smo odlučili da smišljamo kod kuće, odnosno kod Akija u studiju, pa na to nasnimimo gitaru, pa bas, pa glas, jer smo shvatili da to ne možemo na probi. Probe su samo za vežbanje, sad samo stvaramo u studiju.  

Koliko vam se muzički ukusi unutar benda razlikuju?

Ne mnogo, uvek smo u istoj ili sličnoj fazi. Kada smo pravili Sudan, sve troje smo slušali tursku i orijenatalnu muziku. Možda nisu bile iste pesme, ali je bio taj vajb. Pogotovo Pavle i Danilo, koji sada puštaju i na Kišobran žurkama, imaju sličan ukus.

Koliko je vama bitno što ste bili deo Hali Gali kompilacije i, generalno, cele te priče?

Hali Gali nam je jako bitan i mi smo ga, na neki način, stvorili sa još osam bendova. Dopada mi se što više nije samo rok, već dolaze i drugi muzičari reperi, treperi i dosta se eksperimentiše. Na sledećem Hali Galiju dolaze i mnogi bendovi koji nisu nikada svirali u okviru njega, ali opet smo tu i mi koji smo tu od starta. Mislim da će pravi razvoj tek da se desi, jer je korona poremetila dosta stvari. Prvi Hali Gali događaj je bio jako uspešan i bilo je stvarno mnogo ljudi. Nakon toga, krenula je korona i već je to bio drugi vajb, zbog propusnica i drugih mera. Msilim da će tek sada postati ono što smo želeli da postane.

Kakav je tvoj utisak o razvoju bendova sa kompilacije?

Svi imaju svest da moraju da menjaju stvari i rade nešto novo i mislim da to svi i rade. I mi sami idemo tim putem. Drugačije je od prve kompilacije, imamo neke nove pesme i svi su se podigli na jedan „viši’’ nivo. Ranije smo svi imali jedno ime, kada je vladao taj glas da smo „mali Repetitori’’, ali sada mislim da smo svi baš našli pravac i da to i te kako može da se prepozna. Možda se neko ne bi složio i rekao bi da smo jedan žanr, ali mislim da onda nije dublje zašao u priču, jer svi zaista imamo različite pesme i to je super!

Koliko pratite regionalnu scenu? Postoje li neka imena koja biste posebno istakli?  

Pratimo, jer nam je bliska. Lično volim MENT-ovu plejlistu Refreshments i tu postavljaju najbolje regionalne pesme, jako je interesantno. Balans iz Slovenije mi je super, baš smo se i upoznali kada su svirali na Indirektu u Beogradu.

Koliko vam je bitan vizuelni identitet?

Meni je baš bitno i mislim da treba da bude. Volim da čujem pesmu nekog benda i da onda guglam, da vidim ko su, kako izgledaju, koja im je estetika, u kom su fazonu i to mi, takođe, znači da se povežem sa nekim sastavom.  

Koliko sami učestvujete u kreiranju spotova?

Učestvujemo u ideji, ali uglavnom oni rade sve ostalo. Bitno je da se dobro iskomunicira, jer ipak mi iznosimo našu pesmu i želimo da je predstavimo kako je mi vidimo. Kada se pesma Da li „opet rodila’’, reditelji Jana i Gvozden su došli i imali već deo spota za koji su rekli da bi se savršeno uklapao uz pesmu. Na to smo samo dodali scene gde se mi pojavljujemo. Za Mustang smo mi dali ideju za kola i green screen i hteli smo da to tako izgleda, a Sudan je režirala Sara Radulović i ceo spot je njena ideja, a mi smo je pustili da to tako odradi.  

Sa sve tri pomenute pesme bili ste deo mnogih regionalnih top listi, koliko vam je to značilo?

Mnogo, jer nam baš znači fidbek. Meni je bilo interesantno što smo se našli na jednoj nemačkoj i hrvatskoj plejlisti gde se glasalo za najbolju pesmu i imali smo jako puno glasova, a mi nismo ni videli to glasanje, niti šerovali ili poslali nekome. Strava je da ima toliko ljudi koji super reaguju na to. Znači nam da je to čuo neko i van naših krugova.

Jednom prilikom si rekla da ne puštaš svoje pesme kada si sa društvom i da ti je to krindž. Zašto?

Imamo pravilo da, kada pravimo muziku i snimimo je, dok je ne izbacimo, slušaću je 24/7 i prvo ću proveravati da li je dovoljno dobra, a onda uživati jer smo je napravili i jer je naša. Čim izađe sam u fazonu: nemoj da mi je puštaš, ne želim da je čujem koliko sam je puta preslušala i onda treba još da sedim sa društvom i da ide moja pesma, malo mi je to krindž (smeh).

Šta je najveći izazov za mlade bendove? Šta je bio vama kada ste tek kretali?

Na početku ni o čemu nismo razmišljali, tako da nismo imali problema (smeh). Nismo ni mislili da ćemo svirati uživo, dok nas neko nije pitao zašto to ne bismo radili, pa smo bili u fazonu: pa, mogli bismo. Baš smo bili kao muve bez glave! Sada smo izbacili već par singlova, čuli su ljudi za nas i krenuli smo ozbiljnije da razmišljamo o tome. Problem kod naših bendova je što je uvek aktuelna ta priča kako ne možeš da živiš od muzike ili moraš da budeš najnajnajbolji da bi uspeo, a pored toga mnogi od nas idu i na fakultete, koji nisu povezani sa muzikom. Tu nastaje problem što niko od nas neće potpuno da se upusti u to, jer znamo kako je.  

Koliko su onda u svemu tome bitne izdavačke kuće?

Dosta. Naš izdavač sada je Pop depresija, prvi EP smo samostalno izdali. Ovde nam je super, jer smo više kao porodica. Pravimo ono što želimo i niko nam ne govori da „spustimo loptu’’ ili bilo šta slično. Dosta nam pomažu i Kišobranci i to nam zaista puno znači.

Kakvi su planovi za dalje i kada možemo da očekujemo novi EP?

Najbitnije je što ćemo imati svirku posle dve godine, 26. marta, u Drugstor-u. Spremamo nove pesme za album i jedino mogu da garantujem da će biti do kraja godine (smeh). U kom smeru će ići, ne znamo, ali biće melodično. I biće još svirki!

Fotografije: Arhiva benda

Preporučeni tekstovi

Senidah objavila novi album

Senidah objavila novi album

Jedna od najaktuelnijih muzičkih zvezda na našim prostorima, danas je objavila svoj drugi studijski album pod nazivom Za tebe

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *