fbpx

Intervju: Ognjen Milanović ,,Trudim se da radim što češće jer neću živeti večno''

Ognjen Milanović (Beograd, 1987). Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2013., smer grafika. Izlagao na samostalnim izložbama i učestvovao na brojnim kolektivnim izložbama. Pored likovnog stvaralaštva bavi se i grafičkim dizajnom. Trudim se da radim što češće jer neću živeti večno, između ostalog, kaže Ognjen Milanović u intervjuu za Oblakoder magazin.

Lažna šuma

Za početak, možeš li da nam kažeš kako se javila tvoja ljubav prema likovnim umetnostima, kao i potreba za stvaranjem? Da li se sećaš šta je pokrenulo stvaralački duh kod tebe?

Ono što me je pokrenulo na crtanje je neka vrsta potrebe koja se javila kad sam imao oko 3 godine. Od tad je dosta prošlo da bi se sećao šta me je tačno navelo ali pretostavljam da je u pitanju potreba da jasnije iskomuniciram sa okolinom i sa sobom.

Koliko je kod tebe dominantan talenat, a koliko sam  rad i trud?

Trudim se da radim što češće jer neću živeti večno. Talenat vidim kao znak koji je proizašao iz kombinacije spoljašnjih i unutrašnjih okolnosti  i na meni je da ga ispoštujem.

Na koji način su godine tokom studiranja uticale na formiranje i menjanje tvog stila?

Na fakultetu još nisam imao iskristalisan pravac u kome ću da idem. Što se tiče stila trudim se da ga ne razvijam namerno jer bi to oduzelo svu živost pri radu i pretvorilo bi se u komfornu rutinu. Stil se pojavljuje kad nisam sposoban da prikažem nešto drugačije već samo na taj određeni način. Nekad mi se to i dopada ali je u isto vreme znak da sam previše uigran i to mi onda liči na zanatstvo a ne na ono na šta trenutno ciljam.

Primetila sam da si primenjivao razne tehnike i radio od svega po malo; ilustracije, logotipe (ili nešto nalik njima), crteže… šta još?

Ranije sam radio i digitalne radove jer zaradjujem od logo dizajna pa je nekako bilo i logično da isprobam virtuelno crtanje. Kompjuter ti daje previše mogućnosti i nedostaje mu direktan odnos sa radom  i upravo zato ga izbegavam sada u svom likovnom radu. Logo dizajn je uticao na to kako se izražavam tako da sam imao jedan period gde sam se igrao sa rečima i kombinacijom reči i slike.  Kombinacija reči i slike bila je dobra podloga za humor koji je i sad u mom radu prisutan ali ne toliko očigledno.

Da li je moguće ostati distanciran od svog dela ili uvek postoji momenat suočavanja sa samim sobom?  

Dok crtam to je uglavnom suočavanje sa samim sobom jer se u isto vreme ispoljavaju težnja ka destrukciji i težnja ka stvaranju. Tako da mi je na neki način i teško da stvaram. Ono što mi je isto teško je da se fizički distanciram od svog  crteža dok ga radim a to je baš naporno jer vrlo često mi se ne dopada u kom smeru ide. Puno puta se završi tako što mi je ceo papir crn na kraju jer stalno pokušavam da izvučem crtež na stranu na koju ja želim da on ide. I što više želim da kontrolišem to je sve gore.

Tvoji monohromatski radovi su mi bili prilično zanimljivi. Videla sam neke na kojima su prikazani otuđeni, izgubljeni ljudi, koji kao da nose ogromnu patnju i teret, sklupčani su i bespomoćni, dok oko njih lete avioni. Među njima su I radovi  srca (organa) i ‘’umrljani’’ ekg nalaz. Kako tumačiš te radove? Od čega zavisi da li ćeš raditi u boji ili crno belo?

Boja je ta koja mi diktira u kom smeru će ići crtež. Ako crtam ugljenom on kao crn asociraće me na mračnija sećanja i emocije. Zato su na radovima u kojima koristim dosta crne prisutne teme kao što su rat, nesigurnost, gubitak, smrt, bolest  i samoća. Kad koristim boju onda se bavim raznim drugim emocijama koje nisu toliko mračne ali imaju i malo toga u sebi.

Ovde smo trčali

Postoji neka dečja, nevina crta u tvojim radovima, nalik žvrljanju i igranju bojama,  a ipak je sve prilično precizno i jasno dok  aludira na suštinske probleme ljudske egzistencije. Koliko utiče na tvoje radove prolaznost, sazrevanje, kao i odrastanje uopšte? Da li je za tvoje  stvaralaštvo važno zadržati dete koje nosiš u sebi?

Kombinacija dečjeg i zrelog pristupa je ono na šta ciljam trenutno. Želim da prikažem svoje izvorno stanje koje je lišeno interesa i u tome mi pomaže unutrašnje dete. Primećujem da je to što koristim dečiji crtež takodje i moj način na koji ispoljavam nezadovoljstvo prema očekivanjima i pritiscima društva, koji su u isto vreme očekivanja i pritisci u meni samom.

U toku je izložba tvojih radova u KC Lab-u (Novi Sad), otvorena 28. Januara. Reci mi nešto o utiscima sa otvaranja, trajanju izložbe, kao i o tome šta radovi na kojima trenutno radiš, i koje izlažeš, predstavljaju? Koliko se trenutni radovi razlikuju od prethodnih?

Otvaranje izložbe u Novom Sadu je bilo stresno ali je vredelo. Ona je bila presek mog stvaralaštva u poslednje dve godine. Radovi na kojima trenutno radim su nastavak na prošle. Svaki od mojih radova ima objasnjenje i ima priču koja stoji iza njega. Ništa što radim nije tek tako samo da bih nacrtao nešto. Ono o čemu razmisljam trenutno je kako da  publici na izložbi približim filozofiju koja stoji iza radova a da ne bude banalno. Ne krijem svoj proces niti ono šta me je inspirisalo. S obzirom da radim i apstraktne radove priča koja stoji iza njh može samo da upotpuni doživljaj.

Ptica u grudima

Koliko druge umetnosti (muzika, film, književnost) utiču na tvoje stvaralaštvo? Šta sve voliš da čitaš, slušaš, gledaš?

Volim i muziku i književnost i film. Kao deo publike naginjem ka egzistencijalizmu u umetnosti.  Ponekad koristim muziku da bi se približio emociji koju želim da prikažem ali počinjem da uvidjam kako to ume i da odmogne jer me pesma unapred  stavi u odredjeni kalup a pošto često crtež krene u nepoznatom pravcu taj kalup je ograničavajući .

Koja mesta u Beogradu se bave izlaganjem radova nezavisnih umetnika? Da li postoji potreba za otvaranjem više takvih mesta?

S obirom da sam se od skora priključio umetničkoj sceni u Beogradu , za sad mogu samo da pomenem Kvaku 22 kao jedno od mesta koja poznajem dobro.Tamo sam i prvi put izlagao u septembru 2018.godine. Kvaka 22 podržava nezavisne umetnike i svakako je glad za takvim mestima uvek prisutna. Ljudi uvek pronalaze način kako da se izbore sa nedostatkom mogućnosti .

Hoće li biti izlaganja i u Beogradu?

Biće ih sigurno, samo još ne znam tačno kad i gde.

Cvet na brodu

Priloženi radovi: Ognjen Milanović

Autorka: Kristina Milosavljević

Leave a reply