Kada predmeti nemaju značenje, ni svrhu, obično završe na deponiji i reklo bi se da su oni svoje odslužili. Ipak, Sara Dević, osnivačica Nusprodukt brenda unikatnih lampi, takvim stvarima produžava život, dok one postaju njena glina za vajanje. Loše osvetljenje u sobi poslužilo joj je kao inspiracija, tako što je uz pomoć bele kocke – abažura preuredila staru lampu, čije joj se svetlo, još davnih dana, nije svidelo. Sara nam govori da je rad rukama odmara od ekrana sa rečima i brojkama, a upravo taj manuelni rad rezultira unikatnim proizvodima. Napraviti unutrašnju konstrukciju u telu lampe predstavlja jedan od većih izazova, novi komadići sastavljaju se u celinu koja je svaki put drugačija, a pritom je neophodno da bude tačna u milimetar. Vredne ruke, kreativnost, ideja i pažljivo oko da zapazi sve što se može iskoristiti su ono što ove lampe čini glavnim detaljem koji krasi brojne sobe i hodnike.
Sa Sarom samo razgovarali o ljubavi koju gaji prema lampama, cirkularnoj ekonomiji koja se neminovo odvija u toku proizvodnje Nusprodukta, ali i o tome kako nastaju novi modeli i da li je moguće naručiti unikat za sebe.
Kako si došla na ideju da počneš da dizajniraš i proizvodiš lampe?
Sara Dević: Tokom studija arhitekture. Nije mi se sviđalo osvetljenje u sobi, pa sam napravila bele kocke – abažure od materijala za makete. Pravim stvari rukama od kad znam za sebe, valjda jer deluje meditativno. A i dobija se instant nagrada, uložen je trud i nešto opipljivo je stvoreno. I danas, rad rukama me odmara od apstrakcije ekrana sa rečima i brojkama. On rezultira nečime što druge ljude raduje i to mi daje ogromnu satisfakciju.
U jednu ruku, ovo se može smatrati i vrstom cirkularne ekonomije, da li ti gledaš tako na to? Koliko ti je važan taj momenat da od nečega što je već upotrebljivano napraviš nešto novo, a pritom, smanjiš otpad?
Mi smo u naseljima i gradovima do guše uronjeni u nekakve predmete, stvari, i sve one nešto znače, nešto vrede i nečemu služe; tako one stoje u sistemu odnosa koji je, realno, vrlo striktan. Ali ima nekoliko (svega nekoliko) mesta na kojima nagomilani predmeti nemaju vrednost, značenje, ni svrhu. To su deponije, ponekad ulice, buvljaci, radnje polovnih stvari, skladišta sa rekvizitima, online buvljaci (kao Kupindo i E-bay), antikvarnice – tim redom. Tu su predmeti koji su ispali iz poretka, koji su vraćeni svetu haosa. Ja volim da mislim kako ih izvlačim odatle bezvredne, beznačajne i beskorisne, dakle nevine, i oni su onda moja čista glina za vajanje.
Koje sve elemente koristiš u proizvodnji?
Kada je o električnim elementima reč, u Njujorku sam otkrila potpuno novi univerzum sijalica, grla, prekidača, dimera, kakvi uopšte nisu dostupni kod nas. Te radnje su koncentrisane u Chinatown-u na Menhetnu gde provodim mnogo vremena sa radnicima čiji je posao i da popravljaju lampe i tu dobijam ideje šta sve može da se napravi. Nove modele tako inspiriše i to šta je dostupno od električne opreme—što je opet mindset „šta možemo da uradimo sa onime što leži tu oko nas.” Na isti način kao i rad sa odbačenim, i ovde je moja inventivnost samo u preslaganju onoga što već postoji.
Šta predstavlja najveći izazov?
Unutrašnja konstrukcija u telu lampe. Baš je izazovno kako te, uvek nove, komade sastaviti u stabilnu celinu koja je sklopiva i rasklopiva. Tu pomažu stolari koji prave male elemente od drveta koji moraju biti tačni u milimetar.
Odakle navire inspiracija za različite oblike i modele lampi?
Ne znam. Slažem i preslažem dok se ne desi neki novi oblik koji je baš zabavan ili jako lep. Do toga obično stignem računajući proporcije: lampa je visoka tri svoje glave, ili se prečnik gornjeg dela preslikava dole u širinu postolja, ili je postolje visoko dve širine stakla, i tako dalje. Postoji velika teorija oko toga, ali ukratko – taj utisak da je nešto jako lepo ili skladno često dolazi od smislenih veličina.
Red water 2
Mramor caramel
Robert
Da li postoji mogućnost naručiti custom lampu po želji?
Da! Ljudi su mi donosilli interesantne komade stakla ili neke predmete koji su im važni ili lepi; radim sa raznim materijalima, pa mogu da lampifikujem bilo šta.
Zašto su tebi lampe zanimljive? Da li za tebe imaju neko posebno značenje?
Mislim da se radi o iskonskoj fascinaciji onime sto svetli i greje.
Da li imaš omiljenu lampu ili neku interesantnu priču koja ima veze sa izradom?
Tek nakon dve godine pravljenja lampi u podrumu kuće u kojoj smo živeli u Bruklinu (taj podrum se vidi u videu na sajtu), saznala sam da su tu glumac Steve Buscemi i njegova supruga Jo Andres napravili svoj prvi film, baš u tom podrumu, i da se on, ni manje, ni više, bavi opsadom Sarajeva devedesetih, a da je Mira Furlan učestvovala kao naratorka. U to vreme, Buscemi je bio član Wooster teatra u Sohou, koji i dalje postoji, a prošle godine osnivačica i direktorka teatra kupila je jednu od novih Nusprodukt lampi, saznavši za njih preko video umetnika iz Bosne. Te veze me oduševljavaju, baš kao i sklapanje lampe od elemenata sa Kalenić pijace i sa ulica Menhetna.
Svaka lampa ima i svoje ime, kako im daješ nazive?
Ne volim inače da im dajem imena, ali sam ovog puta morala zbog sajta. Bilo je samo praćenje toga šta je asocijacija i kom svetu lampa pripada izgledom, oblikom, materijalima. Na primer, ona podkolekcija „The Shape of Things to Come” neizbežno pripada šezdesetima i maštanju o putu u svemir i celokupnoj estetici tog doba, pa smo je tako i nazvali, prema jednom tadašnjem filmu. Takođe, dosta prijatelja je „kumovalo”.
Gde dalje ide Nusprodukt, koji su planovi?
Nusprodukt je trenutno u velikom iskoraku. Kontaktirao me je jedan showroom u Williamsburg-u koji bi sve da ih uzme, i jedan u Sohou. I skoro uvek čujem: „Nikada nisam video/ videla ovako nešto.” Ono što sada tražim je način da povećam kapacitet za proizvodnju i dalje unikatnih komada. Uz to, neki modeli imaju veliki potencijal za serijsku proizvodnju, tako da jedna grana Nusprodukta može biti izrada prototipa za industriju, za male serije. To su sve razgovori za sada, videćemo.
Fotografije: Laura F. Izuzquiza
0 Comments