Iskustva i izazovi mladih u radu preko omladinskih zadruga

Kakav je odnos mladih prema poslu i kakva su njihova iskustva sa radom preko omladinskih zadruga?

28. December 2020

Studiranje sa sobom nosi mnoge izazove, ali i različite pogodnosti za studente. Kada si student, možeš dobiti besplatne karte za pozorište, film ili koncert; besplatan kurs jezika ili odlazak na pejntbol sa prijateljima. Možeš imati priliku da živiš u domu, gde su troškovi hrane i stanovanja povoljniji u odnosu na privatan smeštaj. Bez obzira na sve ove pogodnosti, mladi često i pored toga moraju da rade. Razlozi za to su razni, od dodatnog džeparca, obezbeđivanja uslova egzistencije, do čuvanja para za letovanja, zimovanja ili odlaske na festivale.

Mladi svoje načine zarade najčešće nalaze preko studenstkih ili omladinskih zadruga. Ono što je potrebno da bi se učlanili u zadruge je: indeks ili potvrda sa fakulteta o redovnom studiranju, kopija lične karte i plaćanje članarine. U omladinskim zadrugama satnice se kreću od minimalne, koja iznosi 173 dinara po satu do oko 300 dinara, za teže fizičke poslove ili poslove koji zahtevaju visoke stručne spreme.

Ono što mladima pogoduje u ovakvom traženju posla je to što se, u teoriji, relativno brzo i lako mogu naći u radnom odnosu. Stvar koja im, pak, ne ide na ruku je činjenica da se ti radni odnosi zasnivaju na ugovorima o privremeno-povremenim poslovima koji isključuju mogućnosti godišnjih odmora, plaćenih odsustava, bolovanja, toplog obroka i ostalih benefita „ugovora o stalnom zaposlenju“. Put od PP ugovora do ugovora o stalnom zaposlenju je za većinu omladinaca dug i, u najmanju ruku, student treba da „samo“ završi studije, i, ukoliko se nalazi na istom radnom mestu, može očekivati stalni ugovor.

U takvoj situaciji mladi sve teže pronalaze posao, a kada ga i nađu, najčešće su to poslovi ispod njihovih kvalifikacija, privremeni i povremeni, slabije plaćeni od onih koje obavljaju stalno zaposleni, što pokazuju i rezultati istraživanja o tranziciji mladih iz obrazovanja na tržište rada.

U novembru 2018. godine, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja predstavilo je Nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju. On predviđa promene koje podrazumevaju da radnici zaposleni preko agencija dobiju ista prava kao i zaposleni.

Međutim, ovaj Nacrt nije obuhvatio zadruge, iako se one bave posredovanjem u zapošljavanju, a u ovom zakonu takođe nije jasno definisano po čemu se omladinska zadruga razlikuje od agencije za zapošljavanje, što otvara prostor za eventualne malverzacije. Rad omladinskih zadruga uređen je pomoću više regulativa, među kojima su Zakon o zadrugama, Zakon o radu, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o PDV-u… Pa, ipak, poslovi preko omladinske zadruge spadaju u poslove van radnog odnosa, što dalje znači da se, pri njihovom obavljanju, ne potpisuje Ugovor o radu.

Koji su trenutno najaktuelniji poslovi koje omladinske zadruge nude?

Milena Stefanović, zamenica direktora omladinske zadruge Tragač, kaže da su trenutno najzastupljeniji poslovi koje ova omladinska zadruga nudi izlaganje robe po marketima i objektima – poslovi merčendajzera i komercijalista. Posle njih, slede poslovi u call centrima, pomoćni administrtivni poslovi, kao i zamena stalno zaposlenih radnika u sektoru administraicje. „U poslednjem periodu imamo dosta ponuda od raznih firmi koje traže operatere na stranim jezicima i radnicima u IT sektoru“, objašnjava Milena.

Ona takođe, navodi da mladi nisu podjednako zainteresovani za sve poslove koji se nude preko omladinske zadruge: „Pojedini omladinci žele da rade samo u magacinu i na fizičkim poslovima jer znaju da su tu veće dnevnice. Devojke su zainteresovanije da rade kao hostese ili promoterke jer je i tu dobra isplata. Dešava se da ljudi ne žele da rade u call centrima, jer, kako kažu, nije im jača strana da zovu ljude i komuniciraju. U zavisnosti od ljudi i toga šta im najviše odgovara, dogovaramo se sa njima i usklađujemo sa poslovima za koje možemo da ih kontaktiramo.“

Anita Majer, direktorka omladinske zadruge Beo Community kaže da je u toj zadruzi trenutno najaktuelnija dopuna rafova, a najtraženiji poslovi među mladima pored toga su deklarisanje robe, anketiranje i call operateri.

Obe naše sagovornice iz omladinskih zadruga navele su da su njihova iskustva sa mladima u većini slučajeva pozitivna.

„Primetno je da sve veći broj mladih želi da radi, da probaju i da stiču iskustva, upoznaju rad u kolektivu“, rekla je Anita. „To se odnosi na veliki broj mlađe populacije. S druge strane, mislim da su stariji omladinci problematičniji. Mrzi ih, neće, ili im je svejedno. Naravno, dešava se da neko ne dođe na razgovor za posao, ili se ne pojavi na poslu nakon razgovora, tako da mi imamo liste ljudi koji se nisu odgovorno ponašali i više im ne šaljemo ponude za posao. To nam je prvi back-up. Mi imamo bazu od 2-3 hiljade ljudi koji rade već dve godine konstantno“. Anita je dodala i da se trude da sa omladincima imaju prvenstveno lep odnos. Svakog imamo ubeleženog u telefonu ko je. Znamo za kakve poslove. Saslušamo ih kada imaju neke probleme u vezi sa poslovima. Mislim da zato hoće da rade preko nas i da osećaju sigurnost, zato što im posvetimo i vreme i pažnju. Do sada nismo imali većih problema i nije se desilo da je neko ostao neisplaćen.”

Milena iz Tragača je rekla da oni posvećuju dosta vremena da upute mlade o samim firmama koje nude poslove, kao i o samim poslovima. „Mi se pre svakog odlaska u firmu trudimo da porazgovaramo sa njima i da ih informišemo o svemu da bi kada dođu u samu firmu, znali šta ih očekuje. Budu upućeni da ne bi bilo posle „niste mi rekli, niste objasnili, nisam znao…“, tako da im damo uputstva pre samog odlaska.“ S druge strane, kao poteškoće u radu, navela je pre svega neravnomeran odnos u ponudi poslova i učlanjenim mladima.

„Od prošle godine imamo najveći problem s ljudima. Povećali smo obim posla, ali nemamo ljude koji bi radili. Odnosno, imamo tu neku bazu članova koji šalju kod nas svoje biografije, ali kada ih kontaktiramo, nisu zainteresovani. To nam se često dešava, da imamo manjak ljudi, a povećan obim posla. Nažalost, dešava se da se ne pojave na razgovoru za posao, pa čak i da se bez odgovora i javljanja sutradan ne pojave na poslu.“

Zbog čega se mladi odlučuju za rad preko omladinskih zadruga?

Iskustva mladih u radu preko omladinskih zadruga su raznovrsna. Nikola Radić, student Fakulteta organizacionih nauka kaže da je hteo  da pomogne svojoj porodici u trenucima finansijske krize, i da zaradi koji dinar više u odnosu na ono što su u tom trenutku roditelji mogli da izdvoje za njega. On, takođe, dodaje da je želeo da stekne radne navike da bi video kako izgleda raditi puno radno vreme na poslu, da upozna nove ljude i ostvari neke kontakte, ali i da spozna veštine koje do tada nije bio svestan da poseduje.

Nikolina Đurđić, studentkinja arhitekture, takođe navodi sticanje radnih navika i novog iskustva kao jedan od razloga za rad, kao i to da je želela da zaradi nešto više za džeparac.

Za Aleksandra Đurđevića, koji je na master studijama Bogoslovskog fakulteta, motiv za traženje poslova preko omladinskih zadruga bio je dodatni novac i navodi da su mu pre svega bili potrebni neki laganiji poslovi uz koje bi mogao uporedo da studira.

Nekima je, čini se, bitan faktor kod prihvatanja posla preko omladinskih zadruga fleksibilno radno vreme. Nikola je rekao da nije imao takvih iskustva jer je uglavnom odrađivao pune smene od 8h.

Nikolina je imala sličan ugao gledanja: „Do sada nisam radila na duže da mi je značilo fleksibilno radno vreme. Radila sam uglavnom po dan-dva, kada znam da imam slobodno, tako da ne znam baš da li izlaze u susret ili ne.”

Aleksandar, pak, navodi da nije nikad imao problem oko fleksibilnog radnog vremena. „Naravno, podrazumevalo se da unapred pitam i da se dogovorimo“, istakao je. „Nikad mi nisu postavljali pitanja poput: pa dobro, je l’ baš to mora?’“

Takođe, pošto uslove fleksibilnog radnog vremena ne određuju same zadruge, zanimala su nas i iskustva zadruga.

„U principu, to najviše zavisi od prirode posla kojom se poslodavac bavi“, rekla je Anita. „Postoje poslovi kod kojih nije moguće staviti fleksibilno radno vreme. Imamo sad tih nekoliko poslova, konkretno u trgovinskim lancima sa kojima smo sklopili dogovor da mladi mogu da rade i part time i full time. Taj posao je nazvan među studentima i omladincima kao „posao godine“. I to je pun pogodak. Uspeli smo da se prilagodimo i na trostrano zadovoljstvo to rešimo. Mladima vrlo znači kad mogu da rade na pola radnog vremena, zbog obaveza na fakultetu, a u kontinuitetu imaju stalnu zaradu.“

Milena je rekla, iz njihovog iskustva, da fleksibilno radno vreme nije nikakav problem. „Dosta firmi čak traži da se angažuju studenti. Oni sami znaju da svako od njih ima neku obavezu na fakultetu. Izlaze u susret, samo je potreban neki dogovor sa njima, da im se najave i da znaju da će tada biti slobodni. Nismo imali žalbe na to.“

Koliko su mladi zadovoljni ponudom poslova u omladinskim zadrugama i da li se ona promenila tokom pandemije?

„Ranije sam bio zadovoljan ponudom poslova, kao student. Sada, kao nezaposleno lice i nisam baš. Skoro da uopšte nema posla“, istakao je Nikola.

Nikolina je rekla da nema tačnu sliku o asortimanu poslova koji se nude preko omladinskih zadruga jer je do sada, kada je imala slobodnog vremena za rad, poslove nalazila preko društvenih mreža za taj ili sledeći dan, umesto klasičnog odlaska u zadrugu i raspitivanja o poslovima.

Aleksandar je rekao da je zadovoljan ponudom, naročito time što, kako kaže ima poslova na kojima se može doći do ugovora na stalno. „Zapravo, ima dosta takvih poslova kod kojih se nakon nekog vremena dobija ugovor na stalno. Omladinske zadruge dosta traže ljude za poslove u call centrima na stranim jezicima. Tu može, na primer, jako lepo da se zaradi. Nakon nekog vremena, obično posle 6 meseci daju ugovore na 2-3 meseca, a nakon još nekog vremena daju i na neodređeno.“

Imajući i u vidu da je ovogodišnja pandemija pogodila sve sfere naših života, značajno menjajući uslove u kojima moramo svakodnevno funkcionisati, nezaobilazno je i to da su radna okruženja pretrpela izvesne promene zbog toga. Zanimalo nas je kako je situacija sa pandemijom uticala na mlade i njihove poslove.

„Uslovi rada se jesu promenili“, kaže Nikola, „opšta atmosfera u društvu je loša, pa, samim tim je takva i na poslu. Uz to, sada je neophodno biti pod maskom svih 8h na radnom mestu“, zaključio je.

Nikolina, s druge strane, nije osetila nikakvu razliku. „Bio je avgust kada sam radila i pandemija nije bila u tolikom jeku. Tada ni maske nisu bile obavezne u firmi.“

„Tokom pandemije već nisam radio preko omladinske zadruge“, istakao je Aleksandar, „poslednji kontakt sa omladinskom sam imao 2017, kada sam dobio svoj trenutni posao na kome sam, kasnije, dobio i ugovor o radu.

Milena iz omladinske zadruge Tragač kaže da su tokom pandemije morali da prođu kroz period prilagođavanja. „Tokom juna i jula smo imali smanjen obim posla. Dosta firmi nam je radilo od kuće, ljudi su bili manje angažovani preko nas nego inače. Već od septembra su firme krenule da se vraćaju. Kod nas je potražnja za novim ljudima, tako da sada mogu reći da pred novu godinu imamo dosta povećan obim posla. U decembru i januaru dosta firmi angažuje ljude kao ispomoć da bi završili sve što je potrebno do kraja godine“, objašnjava ona.

Omladinska zadruga Beo Community je imala nešto drugačije iskustvo. Anita kaže da je interesantno kod njih to što imaju nekoliko različitih klijenata iz oblasti trgovine, i da se desilo da tokom pandemije imaju veliku ponudu poslova zbog čega dosta ljudi radi, ako ne i najviše do sada.

Istraživanje koje je realizovala Krovna organizacija mladih „Život mladih u vreme pandemije“, pokazuje  da se trećina mladih  plašila da će ostati bez posla tokom vanrednog stanja, a ovaj strah se tek minimalno smanjio nakon što je ono završeno.  Jedna od učesnica istraživanja je bila u strahu za dalje, jer je ostala bez posla koji je radila preko omladinske zadruge. Dodatno joj je otežavalo to što je radila u u ugostiteljskom objektu.

Najveći broj mladih je radio kao i pre vanrednog stanja (53,7%), procenat mladih koji su dobili otkaz dok je trajalo vanredno stanje, pa su posle vraćeni na posao je 9,1%, a trajni otkaz je dobilo 12,6% mladih, pokazuju rezultati istraživanja.

Naravno, uslove rada tokom pandemije treba posmatrati kao privremeno stanje. Zbog toga, pitali smo mlade kako su zadovoljni svojim dosadašnjim iskustvima sa omladinskim zadrugama, poslovima i poslodavcima, nevezano za trenutnu situaciju.

Nikola kaže da su iskustva sa omladinskim zadrugama dobra, ali sa poslodavcima manje-više. „Na primer, na jednom od poslova sam radio neke teške fizičke poslove u kontinuitetu 6h, bez pauze. I svaki put kada bih zamolio za pauzu, šef bi odbio i rekao da se vratim da odradim još nešto.“

Slično iskustvo sa pauzom ili preteranim forsiranjem u toku radnog vremena, imala je i Nikolina. „Radila sam u prodavnici jednog velikog lanca prodavnica odeće. Tamo mi je bilo baš napornih 6 sati. Nadređena mi nije dala čak ni na pauzu da odem, a na koju sam imala pravo. Rekla mi je na kraju radnog vremena da, eto, nismo stigli da odemo na pauzu, ali ako hoću, mogu da odem 15 minuta ranije kući. Problem je bio u tome što je već tada ostalo manje od 10 minuta do kraja smene.“

Aleksandar je rekao da je sa svakim poslom koji je radio imao sreće sa poslodavcima. „Kad sam radio u McDonaldsu, u početku se nisam snašao. Oni su meni bukvalno 500 puta objašnjavali, ljubazno i profesionalno. Svima je početak težak. U kartonaži sam radio jedan dan jer mi je posao bio fizički naporan. Fakultet mi je bio na prvom mestu i bio sam u fazonu da ja ovo ne mogu da radim paralelno sa studijama.“

Nikolina je, takođe, izdvojila jedno loše iskustvo od letos. „Prijavila sam se kako bih radila posao deklarisanja u Šimanovcima. Međutim, prvo nisam dobila informacije kako da odem tamo. Išlo je pet istih autobusa i nisam znala u koji da uđem. Nisam dobila kontakt telefon ni od koga, tako da sam baš bila izgubljena. Međutim, ni taj posao nije bio deklarisanje, nego sve ostalo. Velika brzina se tražila, a nadređeni nisu bili prijatni i galamili su nešto. Radilo se pod pritiskom. Tu sam se kratko zadržala, nije mi toliko bio potreban novac da baš to radim.“

Mladi su u većini slučajeva u nepovoljnom položaju na tržištu rada. Ipak, veliki broj mladih želi da radi i stiče nova iskustva. Omladinske zadruge pružaju mogućnost svim mladima da dođu do posla, ali, kako oni ističu, kod starijih „omladinaca“ se javlja manja želja za radom. Mladima koji studiraju i rade je bitno da mogu da usklade studije i posao fleksibilnim radnim vremenom. Prema istraživanju KOMS-a, tokom pandemije više od 30% mladih je radilo duže od „regularnih“ 8 sati. To ih čini dvostruko pogođenim, budući da su se, već pritisnuti otežalom finansijkom situacijom tokom samih studija, našli u poziciji da moraju da rade, a u ovoj situaciji su im uslovi rada bili još dodatno otežani.

Za mnoge mlade, prvi korak u svet poslova dešava se preko omladinskih zadruga. S tim u vezi, vrlo je važno da njihova prva iskustva budu pozitivna, kako bi dalje bili ohrabreni da se iskušavaju u drugim poslovima, ili pak, ako su sebe pronašli u prvom poslu, istraju u njemu.

Ilustracije: Freepik.com

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Mladi na tržištu rada

Mladi na tržištu rada

Iskustvo rada za mlade danas i različiti izazovi prekarijata, od prekovremenog rada i ubrzanih tehnoloških promena do straha od otkaza i pitanja mentalnog zdravlja