Iskustvo: Bez posla

Autor. Mart 2021, Beograd. Prethodno iskustvo: jedanaest tekstova
Piše: Igor Grahovac

11. March 2021

„Nema više zvona za venčanja, sada zvone samo za sahrane.”
Majka. Mart 2020, Kruševac

Mama, mama, pevaj zvona.

Tražio sam. Često. Ne znam zašto nekada nije pevala. Valjda je znala da osećati toliko nije dobro. Kada je pevala plakao sam. Uvek. Lišće pjeva žalovite pjesme. Ne peva ono kruto, odveć mrtvo. Ono samo krcka toplo pod našim nogama. Crnina koju palimo da bismo prezimili još jednom. Tek probuđeni pevamo slomljenih zuba ili nam to novi rastu. Dan posle dana svih žena ti to više nisi. Oproštajna večera razvučena u testo za kiflu za sendvič za put. Ti je nisi skuvala jer nisi žena, i ne pevaš više jer nisi majka. Otišla si tada i kažeš rekao sam vam da je ovo prestupna godina.

2(020)

Kupio sam ti šajkaču. Deveti je mart, Janin rođendan. Tražeći poklon za nju sam prošao Balkanskom. Znam da si nedavno izgubio onu kapu što si nosio, pa sam se setio. Ušao sam samo da pogledam. Da se podsetim, pošto nisam bio odavno. I tako je videh. Bila je jedina. Znam da je smešno, ali moći ćeš ti to. Kasnije sam malo čitao i sve ima smisla. Šajkače su nosili ti Srbi plaćenici ploveći u tim svojim šajkama. Guglaj malo i biće ti sve jasno. To si ti. Srbin. Ratnik. Strani plaćenik. Crna je. Grejaće te dobro zimi. Srećno punoletstvo!

2(002)

Nisam stigao ranije da ti pišem. Petnaesti je mart. Gotovo je! Nisam više mogao. Pokušao sam stvarno. Sve je već odlučeno. Tako je i najbolje. Neka drugi biraju. Ja sam umoran. Pročitao sam sve. U pravu si, svi su u pravu i sve priče su tačne. Ovo je finale. Ne skidam je, čak i spavam sa njom. Zakleo sam se sebi da ću tako dok ne stignem kući. Nekako verujem da može da me sačuva. Dok sam danas šetao prošao je jedan auto trubeći. Vozač je podigao tri prsta. Stvarno sam pravi. Hvala ti za sve.

2(020)

Sve razumem. Dvadeseti je mart. Vanredne su okolnosti. Ja više ne radim. Preselio sam se. Znam da je svima teško, ali tek je počelo. Ljubav nije smrtna. Danas sam našao dedinu oficirsku kapu. Stavio sam je i tako šetao gradom pa sve do Slobodišta. Snimio sam jedan klip u kome sam se pravio da sam borac za slobodu u vremenu koje ne postoji. Drugarici Mari je danas rođendan pa sam joj to poklonio. Time sam je zatekao nespremnu, odnosno mamurnu, pa je nekako sve ispalo kao da samo tražim malo pažnje pošto i nismo mi baš tako dobri drugari.

2(020)

Jasnije je sve sada nakon nekog vremena. Ne znam ni koji je dan. Ali jasno je da nije ni važno. To si morao sve ti sam kao što je i ona. Ti da ostaneš ona da ode i uvek je samo jedno od vas dvoje tu ili? To su sve te vaše borbe, bombe, bolesti, bojani i bojazni. Ništa to ni nije bilo moje. Zaljubio sam se. Vratio. Spreman. Opet radim.

Razgovor usred borbe je nesreća kao ljubav usred života. Rad te oslobađa tamo gde to kažu pa ti ne treba pesma. Sada plačeš i bez nje. Ja plačem samo sa tobom ili drugima kad na tebe liče. Tužbalicama smo zalivani i u proleće se cveće presađuje. Poklonila si mi palmu tada, zapravo dve u jednoj saksiji. Listovi ćute dok rade da bi živeli povijeni na svetlu da bi ih posle neki rudar iskopao u mraku, iščupao to crninu za ogrev, smrt za život dao. Seti se još malo lutajućih srca, majko.

Preporučeni tekstovi

Mala preterivanja: Šta ima?

Mala preterivanja: Šta ima?

Postoji nekoliko situacija u kojima bih da isparim ili da se već nekako dezintegrišem iz prostora ili trenutka. Kada dobijem, ili, pak, postavim pitanje šta ima.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!