Iskustvo: Posao 0.6

Konobar/barmen. Dva dana posla, Jul, 2018, Beograd. Prethodno iskustvo: više od godinu dana iskustva na istoj poziciji
Piše: Igor Grahovac

4. March 2021

Džoni stiže pre mene. Skoro uvek. Sad se opustio. Vozi bajs već tri meseca i nosi šorc za kupanje. Danas kasni. Mada kasnimo obojica, on više. Nije ni važno jer je  subota i leto i svejedno su svi negde, samo smo mi uzidani u grad. Obojica loši plivači bez kuće na selu.

Krenula je keva da mi sređuje ono za pasoš

Pa kada bi to otprilike bilo gotovo?

Ne znam, sve zavisi. Ali neće to skoro.

Haha. Nadam se. 

Kažem ja dok brišem sto truleksom. On gleda istoriju na Hromu i kaže: Dobro je, zaglavili su ovi sinoć. Misli na gazdinsku svitu. Pušta muziku za već uigranu tačku. Svakog dana od 10. 

Sani, baš je tužan dan kad nisi tu

Bata kasni, mada to više nikom nije važno. Kaže pažljivo:

Ljudi, ja možda idem sledeće nedelje na more.

I ko misliš da radi pošto meni ne pada na pamet?!

Pa šta da radim. Iskrslo mi je. Šta sada. Rekao bih da sam znao ranije.

Nije stvar u tome, brate.

Džoni, ajde da se ne svađamo brate. Hoću da pobegnem malo iz ovog grada. Ne mogu više po ceo dan u ovoj rupi. Nisam ti ja kriv što malo ne odeš da se izduvaš.

Kaže i pušta pesmu. Glasno. Čeka refren da zapeva po ko zna koji put. Kuće su svugde iste ako su dom. 

More more More more More more More more More more More more More more More  

Ovaj kreten bi samo da pobegne negde, kaže Džoni dok polira svoj bajs iako je mat.

Ne znam. I meni je to teško uvek. Da se odlučim da odem. Stalno čekam da mi sve ovde prvo bude sređeno. što naravno nikad nije. Ali razumem da neko može.

Ćutimo malo, sad već prekovremeno na velikoj žardinjeri u obliku heksagona. Ispred nas je, umesto bašte, teren za badminton. Iscrtan pa spran nekom kišom ili nuždom da se tuda prođe i ide dalje. Postavili smo i mrežu za sve pa neka igra ko želi. Užeglo je i u hladu. Vazduh kroz rupe cirkuliše. Sve je u redu dok sve može. Ustajem da piškim po ko zna koji put.

Skuvaj mi kafu, ljubi te brat.

I pruža malu šoljicu kroz veliki triceps kao i svaki put. Puštam jedan duži mlaz iz sebe i dva kraća iz kafemata. Jedan preko leda a drugi bez. Ovo sa ledom to sam ja smislio. Da polako teče i usput sve topi. On ne veruje u te stvari, kaže da je pravi fredo kad se smuti. Arogantni snob ili barem glumi. Hteo je to da postane, mogao je. Hteo je da bude pilot, mogli smo. Ali što bismo? Kad može neko drugi da ti skuva kafu i spremi ručak. Mi ćemo da sedimo i gledamo šta sve ti možeš. Da vidimo šta hoćeš i želiš. ‘Ajde sad, pokaži da li znaš da u živaš.

Ginem za tobom ljubavi ginem

Čuje se uvek kada ostanemo sami. Na najjače tu negde oko 5. Od proleća do jeseni, zimi bi bila nepodnošljiva još jedna smrt. Ovako se samo igramo sami mada to nikad nismo. Zbog čega smo i ovde. Čeka me sa reketom u jednoj i lopticom u drugoj ruci.

A šta misliš da ti i ja odemo možda negde?, pitam kad lopta padne.

Ti i ja sami?

Pa ne moramo sami, ali i možemo. Ne moramo na more, možda neku planinu.

Igramo po pravilima, koliko-toliko.

Možemo, ako imamo odvojene sobe. Bez nekih tvojih gej fora. Haha.

Ne lupaj.

Ali lupa on. Silno. 

Zezam se. Možemo da vidimo. Samo da se svi ovi vrate. 

Pobeđuje me kao i uvek. Ponekad i dobijem koji set, ali nikad čitav meč. Čak i kad sam blizu ja odustanem. Lakše dišem kad je kraj.

‘Ajde mili, vidimo se sutra. Nemoj da kasniš.

Grli me najjače što iko radi. Radi to sa svakim isto da izgleda posebno. Teško se rastajemo u poslednje vreme. Nedavno smo imali neke druge teške pa nam je ovako lakše. On stavlja slušalice i odlazi. Pušim džoint, do nedavno nisam, ima dve godine. Kad su mi u šestoj skinuli pomoćne točkove par puta sam pao i skroz odustao.

Danas učim da vozim bajs. U krugu oko heksagona. Nisam pao. Drži me kao dete i kaže: ‘Ajde ovo radim samo zbog tebe. Pa me pusti dobro ti ide. Gleda me i smeje se Koči! To mi je najteže. Upada mi noga u lanac ali ne boli od radosti. Nedelja je. Vidimo se u četvrtak. Nije me čuo, već je stavio je slušalice i ide. Nikad više.

Stoj Džoni

Stoj Stoj

Ne budi lud

Čuli smo jednu noć u drugoj kafani dok smo pričali o tebi. U četvrtak sam umro uz zvuk sirena. Ti ih nisi čuo, kasnio si. Prošlo je 10 odavno. Otvoreno. Kafa. Zatvoreno. Limunada. Opet otvoreno. Voda. Zauvek zatvoreno. Pijem te tri boje neba u kući bez sunca. Nisi hteo sa nama na more. Kako je u gradu? Šalim se samo. Lakše sad dišem kad znam da je kraj. Krug je stariji od točka. 

Naslovna fotografija: Dušica Erić

Preporučeni tekstovi

Mala preterivanja: Šta ima?

Mala preterivanja: Šta ima?

Postoji nekoliko situacija u kojima bih da isparim ili da se već nekako dezintegrišem iz prostora ili trenutka. Kada dobijem, ili, pak, postavim pitanje šta ima.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!