Iskustvo: Posao 1.0

Agent u kontakt centru, prvi dan obuke. Decembar 2020, Beograd. Prethodno iskustvo: nemam
Autor/ka Igor Grahovac

24. December 2020

Spavao sam tri sata samo, ne sećam se da li sam se svađao ili imao seks sa devojkom, mada ovo nije ili ili situacija.

Vozim se tramvajem. Gledam u telefon i proveravam stalno taj kružić. Lociram se iznova i iznova, da slučajno ne promašim kao da mi je prvi put. Ispred mene na sedištu piše „IC OL GUD BEJBE BEJBE” pa fotkam to, mislim signal je to neki, šaljem devojci i nadam se da je neću probuditi već da će se uz to buditi – jer redosled je ovde vrlo važan. Dok ja nađem pravi ugao, već sam na pola puta. Stižem do okretnice, nema dalje. Nigde oko mene nema brojeva ali nema veze, imam kružić i zapadni vetar mi duva u leđa pa stižem na odredište. Mada je sigurno greška. Mislim mora biti greška! Promrzlim prstima pokušavam da otključam telefon, žurim dok i on ne promrzne mada već usporava. Ne, tu sam gde i treba. Mada je to salon keramike i sanitarije pa se pitam koji je dalji tok jer se nisam ja za to prijavio. Rekli su lepo Edge work i nisu još mnogo šta uz to rekli ali meni je to bilo dosta jer imao sam čak i razlog da se poistovetim: omiljena majica iz emo faze sa natpisom live on the edge dakle mora da nisam daleko. Samo što ovde nikakvog natpisa nema. Osvrćem se i mada sve deluje granično da ne kažem periferno i taj Rudo što me gleda i podseća na to da sam i ja sa neke periferije, došao dolazio i dolazim i ne bih sada još da zovem upomoć. Šetam se malo oko objekta i nalazim tako neka neugledna pvc vrata i isto tako neugledno dugme pa ga pritiskam, jer razume se vrata su zatvorena a i piše na njima ono što tražim mada samo ako priđem dovoljno blizu. Ulazim i unutra su već skoro svi, valjda to tako treba stići ranije od rano. Redovi stolova sa kompjuterima i za njima ljudi. Niko se ne obazire previše na mene, barem mi tako izgleda, što je dobro jer gledao sam da ne preteram u oblačenju. I to je to. Da, to je sada to, tako kažem sebi. Pa tako to izgleda, ali dobro za to sam se već neko vreme spremao, to sam hteo. Zezao sam se ja dobro u životu. Super sam živeo. Ne znam zapravo mnogo ljudi koji su tako, zapravo lažem, znam baš mnogo, u poslednje vreme samo takve i znam ali mi smo manjina kažem. A sad, sad mogu šta god stvarno mi nije teško samo da eto premostim jer cilj je jasan i sve je već tu i dobio sam ono glavno što sam hteo a ovog puta ću to čuvati istrajaću biću pametniji. Pa i ovaj ulaz sam našao i nisam zakasnio i baterija nije crkla, dakle stvarno nemam izgovor.

Sedam i nisam jedini, to mi na prvu prija jer ako ispalim nije strašno mada već sam se spremio da jesam jedini i da je sve strašno jer zar to nismo uvek sebi sami jedini a šta ćeš strašije od toga. Ali neću sada odmah to tako, pa zar nisam došao baš od toga da se lečim od te bolesti samovažnosti. Pred tablu dolazi i obraća nam se žena četrdesetih godina, ima stav muškarca i odiše poverenjem. Kaže kako se eto oni sada fokusiraju na taj melem i kako za sada ne proizvode već samo distribuiraju, kaže kako će uskoro biti i veći i jači i eto dobro se drže uprkos okolnostima oni eto još i imaju posla. Kaže sigurno smo pročitali koliko su ljudi zadovoljni njihovim proizvodom na njihovom sajtu, ja stidljivo prekidam i kažem kako na sajtu nema ničeg sem kontakt informacija, na šta ona nema ni ćutanje a ni odgovor. Govori dalje i zaključuje kako nema razloga da uopšte sumnjamo u melem jer je eto i njenoj majci pomogao.

Priznajem, znao sam da je u pitanju prodaja melema, ali imali smo i mi neki melem naime po dedinom starom porodičnom receptu. Deda je iz Like pa i Tesla je iz Like, dakle to mora da nešto znači. Jedina tajna moje porodice na kraju krajeva – otkucana na pisaćoj mašini u jednom primerku spakovana uredno, na sigurnom, u bifeu dnevne sobe u kom stoji sve sem pića: gomila papira, par idiota i VHS kasete kupljene za buduće bolje dane kada budemo imali i VHS snimač pa da snimimo neku uspomenu tako porodično sećanje neko da upišemo negde za ove što dolaze. Čak mi je i mama to potvrdila, lečio je taj melem stvarno, a nismo mi neka porodica koja mnogo u to veruje, štaviše malo u šta verujemo, ni slavu ne slavimo, ali melem u to znam da svi mogu da se zakunu. Jer i spasio nas je taj melem potencijalno gadne situacije jedanput. To je bilo dok sam još mali bio, tata je dugovao sto maraka glavnom gradskom dileru, a ovaj pošto je poznavao moju mamu presretne je tako jednom i kaže joj to. Ona se naravno cela potresla, a ovaj zasukao rukave, verovatno od muke, i time razrešio nas naše. Pa to i jeste naša mala tajna koja je i rat preživela i siroče bila i partizan i deda je mrtav ali lek imamo za žive i opekle. Melem ne pravimo već dugo, nedostaje nam valjda neki sastojak, plavi kamen možda ili ona plava deva što je otišla u Evropu ko će ga znati više.

Skripta je ozbiljna – preko 400 strana. Anamneze koštanih bolesti, povreda i reumatskih problema. Takmičio sam se iz biologije ali sam zaboravio i anatomiju i takmičenja. Kreću polako razgovori, njih četrdesetak istovremeno, neke čujem baš tiho, a ovi najudaljeniji su ujedno i najglasniji. Čitam to ispred sebe svašta ima tu da se pročita, ali dosta je i ponavljanja, posebno u delu oko cene i proračuna. Mada mi je taj model prodaje od nedavno poznat: ŠTA AKO KAŽE DA NEMA VREMENA, ŠTA AKO KAŽE DA NIJE ZAINTERESOVAN/A, ŠTA AKO NEMA NOVCA… ima tu još raznih novina: ŠTA AKO JE SIN/ĆERKA MEDICINSKI RADNIK FARMACEUT, ŠTA AKO KAŽE DA MORA DA SE SAVETUJE SA LEKAROM, ŠTA AKO KAŽE DA MORA DA SNIMA POVREDU, ŠTA AKO ŽENA PLAČE… poglavlja koja detaljno razlažu argumente za neku od ovih situacija istovremeno razlažu i mene i slažu u stručnjaka iz centra za zdravlje koji zbog stanja u kome je država sada ima spremne subvencije pa eto samo danas cena melema umesto 24000 iznosi 12000 dinara. I kako god bilo trenutno vaše novčano stanje nije zapravo važno jer važno je vaše zdravlje i stručnjak iz centra za zdravlje neće ni slučajno dopustiti da vi ostenete bez onoga što vam je neophodno za što efikasniji oporavak, vi samo treba da potpišete, kurir je tu, za najkasnije dva sata na vašoj adresi. Pa kad tad ćete vi platiti ali znamo svi da zdravlje cenu nema.

Pošto zdravlje ne čeka duže od dva časa, pa tako i ja. Zaklapam skriptu i shvatam da i momak pored mene radi isto. Drugo dvoje imaju svoje male skripte u kojima budućnost beleže a treći momak je dovoljno šarmantan pa već gađa tagret devojčica. Veza jedne operaterke se prekida uz besno izgovoreno bolesnici kao da je zaboravila da je stručnjak za zdravlje pa je logično naspram nje i neko bolestan. A ja se iznova sećam i zaboravljam, fight club i prvo pravilo. Izlazim bez puno objašnjavanja, a tako odmah za mnom bez ikakvog objašnjavanja ovaj momak. On kaže kako mu stvarno treba posao ali nije sve još uvek tako teško, ne toliko. I ja sam lakši za dim cigarete i praznog stomaka klizim u dan, tobogdan. Lagan je taj spust čak i zabavan a na kraju utabano tlo sigurno. Javljam svima da život ne mora biti težak barem ne za nas. Svi se slažu i njima je laknulo, volimo se još više, samo da još tu ljubav nahranimo. Ne treba nama ni puno jedna korpa samo dok ne premostimo. Rešenje je tu odmah iza sunca, a šetnja kratka do tamo. Zovu me na intervju, danas u 5, BC Good Solutions. Guglam malo deluje savremeno, mada sa drugom tradicijom, izgleda neko parče Malte na Dorćolu. Možda bude i za neka kolica da se malo provozamo. Mladi smo znam nije to nama teško možemo mi još da nosimo ali treba tražiti lakše, birati naprednije, život je kratak kao decembarski dan.

*Sva imena u tekstu su izmenjena

Tagovi:

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Iskustvo: Posao 2.3

Iskustvo: Posao 2.3

Account manager with English, treći dan obuke. Decembar, 2020. Prethodno iskustvo: prva dva dana obuke

Iskustvo: Posao 2.2

Iskustvo: Posao 2.2

Account manager with English, treći dan obuke. Decembar, 2020. Prethodno iskustvo: prva dva dana obuke