Iskustvo: Posao 2.2

Account manager with English, treći dan obuke. Decembar, 2020. Prethodno iskustvo: prva dva dana obuke
Autor/ka Igor Grahovac

7. January 2021

08:30
Rečeno nam je da sada svi budemo tu. Stižem poslednji, kao i prethodnih dana, mada na vreme. Kažu oni očekivali smo da ćeš to biti ti. Tu je preostalo petoro koji su pozvani da nastave sa obukom sada. Mi smo ta prva tura od koje se očekuje više. Prva dva dana obuke su bila lagana. U istoj onoj staklenoj kutijici je nas desetak slušalo predavanja. Po dva časa, olovke i papiri, tabla i različiti profili. Nije tu bilo pomena o nekakvim agresivnim metodama prodaje, samo onako neke uopštene stvari o berzi koje se tiču našeg dela posla zapravo sve deluje zdravorazumski.

08:35
Napokon prolazimo kroz ta vrata. Smeštaju nas za stolove i brzo dele svakom po list na kome je odštampana tabela koja se sastoji od tri tržišta i njihovih berzovnih indeksa. Devojka pored mene mi kaže ja prvih pet dana nisam ništa znala šta pišem videćeš i ti biće ti jasno sve samo polako.

08:45
Na digitalnom satu aerodromskih dimenzija otkucava vreme čime kreće jutarnji sastanak. Tada menadžeri prozivaju tim izlagača, najčešće po njih četvoro. Sastanak se održava na engleskom i prate ga hrvatski i engleski tim, kasnije saznajem da su španski i arapski timovi ti koji imaju naspramni ćošak sprata. Sve je vrlo strogo i ozbiljno i do tada nasmejana lica i topli gestovi postaju zauzdani. Ubrzo postaje očigledna hijerarhijska struktura jer sve je nekako koncipirano kao između dve vatre: sa jedne strane je taj sat, ogromni televizor sa kog stalno idu nekakve najvažnije trenutne vesti, naravno anglosaksonske, menadžeri i izlagači, a sa druge je kairon, mada tog dana ne mogu da se setim ove reči, na kome se neprestano nižu te nove vrednosti indeksa, valuta, deonica i šta ti ja znam, a ispod jedan dugačak sto na kome sede uglavnom muškarci. Između ova dva zida su okrugli stolovi sa računarima i za njima mi ostali. Tema sastanka su najnovije vesti iz sveta, kako ekonomske, tako i političke tj. sve one koje bi mogle da se tiču svetskog tržiišta. Izlagači ovo uigrano rade, svako ima svoj deo i način, drže papiriće, telefone ili svoje ruke ozbiljno sklapaju i uzbuđeno razmahuju, ali sve u cilju jasno i uspešno prezentovane informacije. Ukoliko neko u tome ne usepva slede prekidi, pitanja, čak i prekori; provokacije kakve mentorske retorike sve u službi boljitka izlagača. Uključeni su svi mada je jasno da moderiraju dve naspramne strane, preostali menadžeri, šetajući po ivicama okupljenih posmatrača, neretko dobacuju i zatežu čitavu stvar. Uspešna izlaganja se ispraćaju aplauzima, osmesima, bonus bodovima i zadvoljstvo se tada samo preliva. Tiho izlaganje jednog od momaka biva prekinuto ćelavom glavom iz centra onog pretežno muškog postrojenja. Čuje se da njemu srpski nije maternji, a ni engleski takođe i sve to nekako ima smisla jer nikom tu ni ne treba mater već samo otac koji poznaje vreme. Taj vanvremenski otac zna kada je vreme za nagradu a kada za kaznu pa viče na ovog čisto radi podsetnika koliko čovek može biti glasan, koliko je otac glasan, i koliko moraš biti glasniji da bi te čuli, od oca spasili, mada već si proždran pa utoliko još gore pa moraš glasnije vikati iz stomaka kako i reči same kažu. Viče ovaj ali nedovoljno i na svako njegovo novo ovaj je tu da ga podseti starim louder i već vreme odmiče, prolazimo kroz epohe pa sve do samog apsurda. Tada se jedna od ovih šetajućih uključuje, zauzima se pastirski pas za stoku koju čuva – samo ovog puta od pastira samog. Ćelava glava sada ustaje i kaže kako nije vreme za to, nije vreme da se bude majka, jer ovaj to nije zaslužio, mada ne znamo da li iko uopšte jeste, i svi to već znaju pa se slažu. Za pravdu se zalažu jer svima je ta ideja jasna, uglačana sve do sjaja i oni znaju da su proždrani pa zašto bi pa vikali, odela oblačili, prslucima se opremali, pa ovo je sport kao i svaki drugi. Takmičenje da se bude spreman kada stigne rat, da se pobedi, da se od lanaca pehari iskuju, pa posle u slobodi i kakva majka ugrabi, ne sebi, već deci svojoj rođenoj. Ovaj seda, osmehom i skidanjem sakoa sve opušta, vreme je za novi tim izlagača. Upisujem što više inforamcija, sve sa nekim elanom statističara, merim tu stvarnost kao da je važna, kao da će moj doprinos na tom papiru nešto značiti. Format je mali mislim se, ali od nečega se mora početi, od danas do sutra pa ko zna, možda ću i ja odelo obući – imam ih par, nekakvu novu modu pokrenuti ili barem podsetiti šta sve čovek može. Pošto su sva izlaganja gotova i pošto smo svi informisani i u toku, vreme je da se novi predstave. Kreću ovi od prozora. Ne slušam ih dok govore, smišljam kako najbolje da sebe predstavim, pošto vidim važno je. Sto uverljivih osmeha i dvesta radoznalih očiju, panorama Dorćola restegnuta u gromoglasni aplauz. Poslednji sam pa svi ustaju, uzbuđeni su kao da iščekuju. I ja iščekujem ali mi je laknulo sada kada sam rekao ko sam i sebi i njima i moći ću ja sve to jer što da ne. Pa ne treba ovde ni mnogo snage, samo treba da se uključiš, da se prepustiš. Viče neko sa one muške vatre brokers what are we here for? na šta svi viču money pa lupe iz sve snage šakama o sto. Ide maca oko tebe, kompjuteri se pale mada sve već gori od ekstaze. I pre nego što padnem i sam u to, mislim kako sam propustio da kažem ono najvažnije, da moj plamen nije bio taj, da sam ja plesač neke druge vatre, da nemam oca već dve majke, da sam ovde samo da se ogrejem.

10:15
Počinje trening u novoj kutiji. Role play uz argumente. Važno je sve kako se kaže, mada to već znam iz studija režije, pa i zdravorazumski je. Padam u to kao što svi padamo.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Iskustvo: Posao 2.3

Iskustvo: Posao 2.3

Account manager with English, treći dan obuke. Decembar, 2020. Prethodno iskustvo: prva dva dana obuke