Iskustvo: Posao 2.4

Account manager with English, treći dan obuke. Decembar, 2020. Prethodno iskustvo: prva dva dana obuke
Autor/ka Igor Grahovac

21. January 2021

13:51

Poranio sam 9 minuta, tj. stigao na vreme. Ovde je vreme ranije, sat vremena ranije nego u Londonu i 6 sati ranije nego u Njujorku. Vreme je novac, samo to stiže kasnije, sada je to ranije, to još ovde nije stiglo, biće nešto kasnije, ali bolje je što ranije zbog čega sam i ovde. Ima i onih koji se nisu ni udaljavali već koristili vreme da se zbliže u još jednoj simulaciji. Posle podne već odavno nisu važne vesti jer važno je imati jasan raspored pa se zato momci odmaraju uz partiju PES-a. Odmor je ovde uvek aktivan, posebno za menadžere, oni su neprekidno, naizgled usputno, u nekom sastanku i komunikaciji. Zaključujem da je to zbog njihovog strmoglavog napretka a i sam razumem šta to znači i koliko snage treba za to da se postave statisti, da svi budu namireni, da svi znaju šta rade i da pre svega veruju kada kažeš akcija.

15:37

Slušamo sve one snimljene razgovore opet. Ja slušam dosta i ovog pored mene, on je zvezda prethodne ture pa slušam kako je to u praksi, pošto su ovi ionako nerazgovetni a i već idu u krug. Kako odmiče vreme sve je usijanije i toplije iako će uskoro mrak afriku voli cili svit. Transfer viče ovaj dečko za primer pa na to dvojica bežičnih preleću sa svojih mesta do ovde. To je trenutak kada osobu sa druge strane linije preuzima iskusniji kolega iz prodaje. Često je dobar transfer i uspešna prodaja, mada je to uvek prava sreća jer za tih par sekundi tišine ovaj možda shvati ko je tu šta i gde je Afrika a gde London. Zbog čega ovi i trče, što zbog slave što zbog nagrade – jer nisu ovi pehari na policama prazni, barem ne kada ih dobiješ, tada za svaku prodaju i tebi deo sleduje i to stimuliše, tako barem kaže moja menadžerka kada objašnjava bonuse u kešu i zamislite jednom je čak on izvadio i svima po sto evra podelio tako niotkuda, mislim to stvarno sve motiviše. Mahanje rukama, otimanje slušalica, odgurivanje, vikanje i brzi trk su samo ovdašnja atletika, zdrava konkurencija. Transfer preuzima Viktor, svoj treći danas, oponaša britanski akcenat kojim se vidljivo ponosi mada svi znaju da kod nas još London nije, da će to kasnije tek biti, ali Viktor je ovde prvi, mada nije zaista prvi, njegova je era i ta uniforma – crveno odelo, prsluk i naočare birokrate ponavljaju poruku do banalnosti. Prilazi mi menadžerka, pita što ne nosim slušalice, objašnjavam da sam sve već preslušao pa ovako učim više, kaže slušaj još, ponovi, ispočetka ili barem stavi jednu jer onako izgleda kao da ne radiš. I ja već vidim – statista smeta u kadru.

16:05

Znam sada da je ovo samo pauza za cigaru pa sam ispred sa ovim novima koji su već i moji pa pitaju gde sam ja sa njima ranije. Pošto smo već porodica, ne umem da slažem a nije mi baš prijatno da kažem tu do nekog restorana jer to odmah zbuni zašto sam jeo sam i zašto tamo gde košta kao jedan radni dan. Ipak to kažem u nadi da ne zvučim kao snob jer još uvek ni ne radim a kako objasniti sada i neke porodice druge i to da me nije ništa koštalo. Svi se pitamo kako nam se čini mada jedna ima sestru koja ovde dugo radi pa joj zbog toga verujemo da ugovor potpisuješ nakon nedelju dana da možeš da izađeš i na osamdeset ako si dobar da su svi stvarno prijatni da niko ne zna kako će sve ovo i da se dosta boje da li će se snaći. Ja se pravim zadovoljan da ne uvredim nekog, imam samo jedno ali meni izgleda da se najviše bojim onoga o čemu niko ne govori. Niko ne razume ili barem tako svi kažu, skrećem bezbedno.

16:45

Svi su na nogama i tako se mora. Već mi je poznato pošto je drugi put danas – power sale. Prija mi da se malo rastegnem ali ponekad deluje apsurdno. Jedan od ovih mojih novih tako stojeći izvodi neki ples kukovima I will survive, osmehnem se, koliko sam puta preživeo sopstveni ples i kako je samo smešna ta intimnost. Izmišljam kako bih ja to ubedljivo, pričam preko ovih starih, vežbam za sutra jer se od mene to očekuje. Čak i ovi ovde to očekuju, baš ovaj što pleše mi je rekao kako sam ja njegov favorit, kako u mene polaže nade. Ja sam na to odgovorio jednim pf kao na sve nade do sada. I evo izmišljam opet neku, rastežem je od Londona do Afrike, od sada pa do sutra i tako svakog dana po deset sati pa onda domaći i vikendi ispunjeni odmori jer vreme je novac da se potroši.

Pratite nas na:

1 Comment

  1. Avatar

    Uh. Prosla sam kroz pakao call centra. Surova realnost ove zemlje, sva omladina joj prodje kroz robovanje na slusalicama, a neki nikad ne izadju.

    Izaci ces ti odatle, veruj mi. Svi mi koji smo se “bojali onog o cemu niko ne govori” smo izasli. Svi mi koji vidimo. Kojima je jasno.Nisi ti za statistu.

    Lep pozdrav i zelim ti da ubrzo budes u prici koja ce iz tebe izvlaciti vedrije teme.

    Lep pozdrav

    Reply

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Iskustvo: Posao 0.3

Iskustvo: Posao 0.3

Anketar. Prvi dan posla. Septembar 2011, Ćićevac. Prethodno iskustvo: četiri uspešno
urađene ankete