STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Izabrana poezija za letnje dane

Predstavljamo vam izbor poezije u izdanju Kontrast izdavaštva

3. August 2021

Ukoliko ste ljubitelj poezije, sledi lista koja upravo pripada pomenutom žanru. Oblakoder vam, u saradnji sa Kontrast izdavaštvom, omogućava da po promo ceni kupite svoj primerak bilo koje knjige koja se nalazi u ovom tekstu, preko sajta Kontrast izdavaštva sa posebnim popustom od 20% kada ukucate promo kod OBLAKODER. Leto je vreme kada možemo da uživamo u pisanoj reči, možda više nego što to inače činimo, a dela koja slede navešće vas da organizujete privatno veče poezije koje će biti #vrednopriče.

Elegije iz Oksopetre, Odisej Elitis

Elitisova zbirka pesama Elegije iz Oksopetre, objavljena na pesnikov osamdeseti rođendan, 2. novembra 1991. godine, okrenuta je mistički dubokom i metafizički (ne)dostupnom iskustvu zatvaranja ciklusa lirskog istraživanja sveta kao početku pesničkog iskustva. Sintaktički kompleksne i izazovne, okrenute vizijama i uspomenama, i u dijalogu sa tradicijom antičke lirike i filozofije (u prvom redu sa Heraklitom i Pindarom) koliko i sa nasleđem evropskog romantizma (Helderlinom, Novalisom, Rilkeom i Dionisijem Solomosom), Elegije iz Oksopetre čine zaokružen pesnički svet, nesvodiv na neposredni plan bogatih pesničkih slika i osnovnog emocionalnog tona. Naprotiv: refleksivna priroda ovih pesama poziva i obavezuje čitaoca da preuzme i uživanje i odgovornost pristupanja tekstu. Ovom izdanju Elegija pridružen je i zahvalno koristan pogovor prevodioca, heleniste dr Vladimira Boškovića, čija poslednja rečenica, koja se poziva na Elitisovo stanovište spram smrti, sugeriše upravo takav čitalački zahvat: „Kako je rekao Elitis, ako je smrt prva istina, tek nam predstoji da saznamo koja je poslednja.“

Ili ti ili svjetlo, Marko Pogačar

„Ili ti ili svjetlo” predstavlja izbor Pogačareve poezije iz njegove četiri do sada objavljene pesničke knjige, a u zbirku je uključena i nekolicina njegovih do sada neobjavljivanih pesama, koje su izdvojene u zaseban ciklus. Ovaj izbor sačinio je sam autor, koji za ovu knjigu kaže: „Čini mi se da Ili ti ili svjetlo predstavlja trenutno najbolji moguć presjek mog pjesničkog rada, pod uvjetom da sam ja i po čemu relevantan da o tome sudim. Ako nekog to zanima, ima manje-više sve pažnje vrijedno na jednom mjestu, u koricama jedne ne isuviše debele knjige. Sve to pod nadzorom jedne stroge, ali prilično pitome sove. „Ima tu Sv. Duha, kao u Danijela Dragojevića, ali i strašnog očaja, kao u Ujevića. A i nježnosti i munjevitosti generacije rođene osamdesetih. Marko Pogačar je čudo, nije potpuno jasno tko je, tko ga je smislio i zašto, očito je tek da je tu, centralan: teško je reći što započinje, svjetlost koja iznutra / puzi zidovima liježe tihe travanjska sjene / tikve cvjetaju, hrđa se runi… Kako sjajno doziva gustoću sjećanja, ne dotiće se samo čitateljevog tijela, već i njegovog rasutog micelija. Kako on zna što je čitatelj ćutio dok je uzbuđen pješke hodao prema Toledu da bi vidio Pogreb grofa Orgaze, kako se osjećao kad je izgubio Hajduk? Autor je strašan brat drugim velikim pjesmama koje su bile njegov kalem, stupnjuje svjetlost. S Pogačarom si ne samo hrvatsko, već i svjetsko pjesništvo podiže veliku krošnju.“ – Tomaž Šalamun

Izaberi jedno mesto, Jelena Lengold

Pesme Jelene Lengold, koje su osvojile tematski prostor urbanosti i intime, i čija intonacija ide od ushićenosti do melanholije, meditativne sete i intelektualne sumnje, snažno se utiskuju u čitalački doživljaj. – Mileta Aćimović Ivkov

Pesme snažnih osećanja i neposrednog i sugestivnog izraza. Ove pesme su, zapravo, priče u formi vanredno uobličenih pesama. – Gojko Božović

Jelena Lengold rođena je 1959. godine u Kruševcu. Do sada je objavila šest knjiga poezije, šest knjiga priča i jedan roman. Njene knjige su prevedene na brojne svetske jezike. Dobila je književne nagrade: Đura Jakšić, Biljana Jovanović, Žensko pero, Zlatni Hit liber, Jefimijin vez, kao i nagradu Evropske unije za književnost. Radila je kao novinar Radio Beograda, a zatim kao projekt-koordinator Nansenskolen humanističke akademije u Norveškoj. Sada je samostalni umetnik.

Lovostaj, Monika Herceg

Očigledna je snaga kojom je Monika Herceg u svojoj drugoj zbirci pesama „Lovostaj.“ glasno, direktno i razarajuće otvoreno progovorila o nekim od glavnih ženskih pitanja današnjice. Što je, imajući u vidu da je njena prva zbirka „Početne koordinate“ jedno od najnagrađivanijih književnih ostvarenja na savremenoj regionalnoj sceni, upravo ono čemu smo se nadali. Feminizam i borba za emancipaciju, uklještenost između izazova materinstva i profesionalnog ostvarivanja, femicid i nasilje nad ženama – sve su to socio-politička goruća pitanja sa kojima se pesnikinja hrabro uhvatila u koštac, uobličena u emotivno razarajuće angažovanu poeziju sa veoma visokim književnoumentičkim kvalitetom. Kako? Tako što i kada progovara o mitologiji i o tradiciji, Herceg to čini upošljavajući svu modernost svog poetskog nerva. Savremeni senzibilitet i pronicljiva pesnička intuicija omogućavaju joj da stavi jak akcenat na aktuelnost tematike koju obrađuje, a da ni na trenutak to ne zaliči na modu, kojoj mnogi ne uspevaju da odole. Umesto toga, Monika Herceg uspeva u onome što je Marko Pogačar tako upečatljivo opisao: „Ova je knjiga pisana kao magnet za metke upućene nježnim životinjama skrivenim negdje duboko u našim njedrima; njezinim čitanjem ta se sićušna bića čuva, njeguje.“

Moje drugo ti, Marija Knežević

Izbor pesama iz svih dosad objavljenih knjiga poezije Marije Knežević, i jedne neobjavljene, s razlogom je poneo naslov Moje drugo ti (2001). Naslov Dvadeset pesama o ljubavi i jedna ljubavna (2003) takođe bi mogao, bez obzira na brojčanu nepodudarnost, odgovarati izboru iz pesnikinjinog opusa. I kada nisu ljubavne ili o ljubavi, i kada na prvi pogled nisu u vezi sa „ja“ ili u vezi sa „ti“, Marijine pesme tiču se odnosa pesničke duše s drugim bićem, i tiču se ljubavi. U sebi nose proživljeno iskustvo destilovano u obliku stiha i slike. Duboke su i vedre i gorke i ironične. I lepe, premda neretko uprizore ružno. Jedinstvenog i neponovljivog izraza, prodorno stižu do „drugog ti“ i uzdrmaju ga. Jesu, kao Kafkin ideal umetničkog dela ‒ sekira za zamrznuto more u nama, i jesu, kao Sioranov ideal pesme ‒ opasnost. Poezija su punog života i poezija puna života.

Novembar tela i kalendara, En Sekston

En Sekston je objavila je desetak knjiga poezije, od kojih prvu 1960. godine, dok su neka dela objavljena posthumno. Iako se nije deklarisala kao feministkinja, pisala je feminističku poeziju, koja je, kroz grotesku i ironiju problematizovala stereotipne uloge žene u savremenom američkom društvu. Godine 1967. dobila je Pulicerovu nagradu za poeziju, za knjigu Live or Die.

Kroz opus En Sekston pratimo pojave, u rasponu od emancipacije žena, feminizma i kulturnih revolucija, pa sve do psihoanalize, konzumerizma, famozne otuđenosti savremenog čoveka i iznošenja privatnog života u javnost. Od skromne i slabo obrazovane domaćice iz konzervativne sredine, ona je postala poetski meteor u svetu modernističke poezije, ostvarila je uspeh u tom svetu, dekonstruišući pritom i njega i sebe. Potom je postala ekscentrična pop zvezda, da bi izmučena psihičkim problemima i zavisnostima okončala život patetičnim samoubistvom. Nije li ovaj životni put tek otelotvorenje stereotipnog američkog sna, sna miliona ljudi koji se može sažeti u maksimi: iz blata do zvezda (i nazad)? I upravo taj populistički kvalitet omogućava identifikaciju publike sa njenim stvaralaštvom. U srži svega su dirljiva i neizbrisiva uverenja da svi imamo šansu za uspeh i da smo ekskluzivni vlasnici sopstvenih sudbina, ma kako bolne ili tragične one bile. – Vladimir Stojnić

Pratišina, Alen Brlek

Alen Brlek (1988, Zagreb) autor je zbirki pesama “Metakmorfoze” (Algoritam) za koju je 2014. dobio nagradu Na vrh jezika, i “Pratišina” (2017, Kontrast). Član je Hrvatskog društva pisaca, evropske platforme za pesništvo Versopoli i deo muzičko-poetskog projekta Zaron.

Alen Brlek je bio pjesnik i kada to još nije znao. Dvije su, barem, u njega odlike pjesnika: sloboda i poštovanje. Sloboda njegova izraza, eksperimentiranje sa stihom, strofom, interpunkcijom pokazuju da mu je tijesno u okvirima, da bi pjesma pjesmom bila da mora biti nova i ranjena i naci svoje ležište u rijeci i pismu, koliko je to god moguce, da mora zaviriti u novo. Ništa njemu formalno nije sveto, a posvecenost poeziji je ocita. No, ne radi se tu samo o posvecenosti, radi se i o tome da duboko poštuje ono o cemu pjeva, da mu je, cijeli svijet, zapravo svet. – Kruno Lokotar

Prilike, Euđenio Montale

Suzdržano i ne zanemarujući prefinjenu dvosmislenost hermetičnog pevanja, sklonost prema fragmentarnoj lirskoj evokaciji i osvetljavanjima ključnih duševnih stanja, u stihovima Prilika mnogi su prepoznali teskobna osećanja i nemire pojedinca pred početak Drugog svetskog rata. Izborom lirskih subjekata i toponima tako da se pesničko iskustvo sabere u stanju „sna u prisustvu razuma“, Prilike stoje spram buke političke retorike i demagogije, i kao takve predstavljaju jedan od najznačajnijih antifašističkih umetničkih gestova svog doba.

Pesnik Euđenio Montale (1896–1981) rođen je u Đenovi. Loše zdravlje prekinulo je njegovo formalno obrazovanje i stoga je bio samouk. Leta je provodio u porodičnoj vili u seocetu čiji krajolik je imao jak i duboko presudan uticaj na njegovu poeziju. Isprva hoteći da bude operski pevač, bio je pod mentorstvom poznatog baritona Ernesta Sivorija. Međutim, postao je pesnik koji se može smatrati najvećim italijanskim pesnikom dvadesetog veka, i 1975. zbog poezije koja je, s velikom umetničkom senzibilnošću, interpretirala ljudske vrednosti snagom pogleda na život bez iluzija, osvojio Nobelovu nagradu za književnost. Nobelov komitet nazvao ga je „jednim od najznačajnijih pesnika savremenog Zapada“.

Priručnik za čekanje, Ivan Ergić

Ova zbirka je druga po redu knjiga nekadašnjeg fudbalera, a današnjeg uspešnog pisca i kolumniste.
Ivan Ergić (1981) rođen je u Šibeniku. Piše kolumne za Politiku, Tages Anzeiger, Tageswoche, zagrebački nedeljnik Novosti, portal Lupiga i povremeno za časopis NIN. Do sada ima jednu objavljenu zbirku u samizdat izdanju “Bajronovski junak”. Bivši je sportista.

Neočekivani pjesnik koji se iznenada pojavljuje i rešava poeziju koja dopire do kostiju, to je Ivan Ergić. – Srećko Horvat

Ovo je poezija muškarca koji svoju poziciju u svetu stalno preispituje i koji ni jednog trenutka nije zaboravio na svoj dečački stid. Andreas Sam koji ispisujući ove stihove uverava sebe da sve te mirise detinjstva, gladi i požude nije izmislio. Knjiga, koja će mi biti i sestra i ljubavnica. – Milica Milosavljević

Psihoterapeut, bivši sveštenik leči strah od Boga, Toni Hogland

Pesme Tonija Hoglanda intimnom i žustrom hitrošću propituju ljudsku prirodu i savremenu kulturu, smeštene negde između beščašća, stendap komedije i tuge. Njegove nove pesme nisu ništa manje obzirne prema ljudskom i ovostranom, ništa manje sumnjičave i ne manje zabavne, ali se okreću većim dubinama otvorenih osećanja. Duž šest zbirki, Hoglandova poezija je postala nežnija, obuhvatnija i veća. Pesme u knjizi Psihoterapeut, bivši sveštenik, leči strah od Boga upravljaju njegovu bistru viziju ka skrivenim prostorima – i prostranostima – ljudskih teškoća.

„U jednom intervjuu on kaže: ’Svaki dan je pun dirljivih, komičnih i kritičnih raskršća, mikroodluka koje definišu naš integritet, karakter, budućnost, duše. Blagoslovena je poezija koja uči kako da se ti mali paradoksi i strasti identifikuju i prepoznaju. (…) Kada pesma može da odrazi i koncentriše u sebi suptilnosti ljudskog glasa, ličnost i senzibilitet i viziju, teško mi je da razumem pesnike koji se odriču tog zadovoljstva…’

Upravo zato mu je lako polazilo za rukom da svojom poezijom stvara osećaj kao da smo seli pored nepoznatog čoveka na klupu u parku, koji se odjednom okrenuo ka nama i iznebuha počeo da priča prisno, jurodivo, nepovezano, isfrustriran ko zna čime i sa zrncima mudrosti u govoru koji nas iznenade neočekivanom lucidnošću. Time poezija Tonija Hoglanda, makar kada je ovaj XXI vek diktature individualizma u toku, ispunjava jednu od svojih možda najvažnijih i najplemenitijih uloga – pomaže da se, makar nakratko, osećamo manje usamljeni.“ – Danilo Lučić

Sang, Alen Brlek

U novoj pesničkoj knjizi Alena Brleka Sang sve je delikatno i promišljeno umreženo. Ona gradi poetski zaplet kroz interakciju jezičkih sila i čovekove pozicije u odnosu na njih. Dok pesnički subjekat stoji zapitan nad lingvističkom energijom koja ga preplavljuje, on istovremeno pokušava da se izbori sa svojom odrođenošću od prirode. A ona mu se čini podjednako čudovišnom i bliskom – oseća kako ga dubinski prožima, ali mu i semantički izmiče. Simboličko-tematska jezgra knjige Sang su artikulacija, arheologija i agrokultura. Ovo poslednje treba tumačiti kao ono što ta reč izvorno znači – kultura polja, kultura tla, u kome se talože slojevi našeg iskustva, naše kolektivne istorije prožete individualnom. Arheologijom se probijamo kroz te slojeve, otkrivamo ih, upoznajemo, ispitujemo, pokušavamo da ih sistematizujemo, da shvatimo šta oni znače po sebi, a šta znače za nas. Artikulacija dolazi na kraju, kada sve te nanose (raz)otkrijemo i vratimo ih na uvid svetlosti dana, onda pokušavamo da (pro)govorimo o njima i pred njima. Otuda nazivi pesama podražavaju cikličnosti promena zemlje i prirode u koje je čovek uhvaćen i traži idealan oblik svog sadejstva sa njima.

Alen Brlek (1988, Zagreb) autor je zbirki pesama “Metakmorfoze” (Algoritam) za koju je 2014. dobio nagradu Na vrh jezika, i “Pratišina” (2017, Kontrast). Član je Hrvatskog društva pisaca, evropske platforme za pesništvo Versopoli i deo muzičko-poetskog projekta Zaron.

Šar-planina, Milica Špadijer

Budući da je autorkin jezik najčešće metaforički stišan, i da upečatljivost narativnih scena i brza izmena asocijativno nanizanih iskaza zamenjuju bujnost klasičnih tropa, ove relativno duže, razglobljenije pesme slobodne strukture čine mi se najkvalitetnijim i najsnažnijim delom pesnikinjinog sveta. One neporecivoj svežini talenta i već osvojenoj osobenosti izraza dodaju preko potrebnu kompleksnost, koja od zanimljive poezije stvara veliku. (iz pogovora Bojana Vasića)

Milica Špadijer (1989), rođena dva dana nakon pada Berlinskog zida, tako i živi. Završila je Filološku gimnaziju, osnovne i master studije na Katedri za klasične nauke na Filozofskom fakultetu, a trenutno je na doktorskim studijama Fakulteta dramskih umetnosti. Radi kao novinarka, prevodilac sa grčkog jezika, profesorka grčkog i latinskog i piše za nekoliko internet portala. Dobitnica nagrade „Mladi Dis” za 2019.

Pročitajte naš intervju sa Milicom preko ovog linka.

Usta bez kapaka, Goran Korunović

Ovu knjigu trebalo bi čitati odjednom, kao da tekst ne dolazi spolja već kao da Glas (zapamćena podsvest, zabeleženi kolektivni san, sablasno snevanje, mȍra koja teče, uspomene koje silaze, nema stihija…) dolazi iznutra, iz zastrašujućeg sna, iz atavizama divljine i podsvesti, vatre, prirode: sveta životinja i šuma, planina, drveća, čudesnih bića, uglja, iz magme i slapova jezika i sinestezije onoga što će se postepeno uobličiti ili prerasti u društveno (ciklus Imovine). Jezički efekat mešanja pogled-je-glas, glas-je-pogled, Glas kao ono što će (se) slepiti, nastati iz aveti, sliti u pojedinačno: telo, sopstvo, govor, tekst… Kretanje: protejsko preobražavanje oblika, onoga što je u nama a nije sopstveno, pretapanja, prelivanja, od sna u telu do tela koje žudi da i na javi čuje sanjani, oslobođeni glas… – Danica Vukićević

Vežbanka za strah, Sara Radojković i Sonja Bajić

Ova knjiga – sveska predstavlja neobično delo u kojem se poezija i ilustracija kao autonomna umetnička dela ukrštaju i udružuju sa ciljem da pruže jedno malo drugačije čitalačko iskustvo. Baveći se temom straha ali i oslobađanjem od straha, poezija i ilustracija grade suptilne narativne niti usput ostavljajući prostora za to da se čitalac uključi u kreativni proces, onako kako on ili ona osećaju da treba.

Draga osobo koja ovu knjigu držiš u rukama, Hvala ti što si sa nama. Želeći da ti priuštimo jedno posebno čitalačko iskustvo, ohrabrujemo te da ovu našu vežbanku koristiš slobodno i kako god poželiš. – autorke

Svaka sveska sa linijskim crtežima može da se proglasi bojankom, ali kada crteži prate bodljikavu poeziju nastaje prava “bojanka za odrasle”. Te tzv. “bojanke za odrasle” nisu ništa drugo do vežbanke za strah. Hvala svakome ko mi pomaže da upoznam i zauzdam svoje demone, a Sara i Sonja su Vežbankom za strah ušle u taj krug pomoćnika. – Jana Oršolić, dizajnerka i edukatorka

Volfram, Bojan Vasić

Volfram je knjiga duboke depresije. Opisi prirode koji preovlađuju u njoj dati su kao prizori porušenih i opustošenih gradova. To je priroda viđena okom urbane poezije. Subjektivnost, koja poput volframovog vlakna osvetljava stvarnost, ne otkriva je kao nevinu već na nju preslikava svoje iskustvo i osećanja. I u izboru sijalice a ne sunca kao onoga što osvetljava svet vidi se taj urbani, apokaliptički pogled na prirodu. „Nešto, ako to želi, moglo bi da počne, ali ne i ovde, ne za nas”, kaže Vasićev lirski subjekat. U proznim pesmama ove knjige nema pauze. To su katalozi poređenja, metafora, knjževnih aluzija i citata, koji ne formiraju celovitu pesničku sliku niti misao već ukazuju na nemoć reči. Ja se rečima može izraziti samo u “slučajnosti dodira”, u “promašaju”, “ja sija kao laž”. Kompozicija knjige, u kojoj se posle trećeg ciklusa ponovo kreće od prvog, samo potvrđuje taj utisak beznađa u kome nema nikakvog napretka već samo ponavljanja, u kome je jedino kretanje kružno. Čak ni opis smrti kojom se knjiga završava ne označava nikakav kraj. Time se stvara samo još jedna rana u sećanju, koja zajedno sa pređašnjim ličnim i civilizacijskim porazima postaje deo nekog budućeg iskustva, u pokušaju da se takvo stanje prevaziđe. – Nikola Živanović

Vrijeme morfina, Mehmed Begić

Ove pjesme su borba da se očuva elementarna ljudskost u svijetu zvijeri. Zato ih treba prigrliti kao iskreno svjedočanstvo malih ljudskih tragedija. I treba im vjerovati, jer su lijepe od tuge i snažne od prave, poštene ljubavi. Mehmed did it again! – Marko Tomaš

U noći koja slijedi Meša neće primiti savršeni metak na mostu. Ima da ostane naslonjen na ogradu, zagledan u točak od bicikla dole u reci. On je svačiji i točak se kreće. Noć će doći a pesme nas neće napustiti. Nikad. – Milena Marković

Mehmed Begić (Čapljina, 1977) jedan je od osnivača i urednika mostarskog književnog časopisa Kolaps – vodič za urbane spavače. Njegovi prevodi pesama Leonarda Cohena objavljeni su u knjizi Moj život u umjetnosti, izabrana poezija i pjesme (Alternativni Institut, Mostar, 2003). Pisao je za bend Vuneny, kao i za Sanela Marića Maru. Njegovu je poeziju uglazbio duo Basheskia & Edward EQ na albumu Savršen metak. Kolumnu, naslovljenu Pisma iz Paname, objavljuje u online magazinu Žurnal. Već niz godina živi u Nikaragvi.

Vrijeme prije jezika, Monika Herceg

Vrijeme prije jezika zbirka je koja se čita u dahu, stihovi su joj gipki kao ptica u letu, a u ovom neobičnom vremenu doima se gotovo utješnom, ljudskom i neobičnom, spremnom da svakog tko ju otvori povede u svijet pjesničke igre i bogatstva riječi, a njome je Monika Herceg pokazala da je pred njom pjesničko vrijeme ispunjeno snagom, zrelošću i darovitošću. – Andrea Divić

Grčka reč theōrein, posmatranje, preslikalo se u pojam teoreme, naučnog zahvatanja ideje čija se istinitost može dokazati principima deduktivnog zaključivanja, postupka koji pomera osnovna ili suštinska svojstva prirodnih pojava i tela ka njihovom mestu u istini kojom je čitav naš svet pokretan. Skupa sa hipotezama i iskazima, teoreme u trećoj zbirci poezije Monike Herceg, Vrijeme prije jezika, strukturno i relaciono uvezuju impuls pevanja i stvaralačkog rekreiranja sveta u celinu ljubavi i slobode, smeštajući čitaoca u dokazive, bliske, osećajno uhvatljive stvarne dimenzije unutrašnjeg i fizičkog prostranstva. – Jelena Nidžović

Zemlja zemlja, Marko Pogačar

Poetski rukopis Marka Pogačara iznimno je kompleksan ili, kazano njegovim riječima: pjesma je gusta stvar. zavjesa s uzorkom. Misao mu se račva u raznim smjerovima, razvija se fragmentarno, okružena je spletom aluzija i asocijacija, retoričkim vatrometom govornika koji nudi i skriva tragove, koji se umješno kreće između izgovorenog i prešućenog, teksta i svijeta, poetike i politike. – Krešimir Bagić

Zavodljivo je ono što je barem mutno, nejasno pa i tamno, a Pogačar je majstor zavođenja. M. Pogačar je, naravno, opet napravio dobru knjigu, bitno izvan pisma generacije i njenog trenutačnog dosega. – Branko Maleš

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *