Izložba Inspiracija Beograd 2020: Umetnik u zajednici

Posetili smo izložbu Inspiracija Beograd 2020 u Kulturnom centru Grad i razgovarali sa autorima
Autor/ka Anđela Đukić

18. February 2021

Novi ciklus Artist in Residence programa  jedan je u nizu projekata koje je tokom 2020. godine organizovao Kulturni centar Grad. Ideja se razvija još od 2014. godine, a putem otvorenog poziva formirana je grupa umetnika koji su tokom decembra 2020. i januara 2021. radili na svojim projektima. Tokom prethodne godine, koja je uslovila nemogućnost da strani umetnici dođu u Beograd, i s obzirom na globalni uticaj pandemije, KC Grad je umesto klasičnih izložbi, ponudio galerijski prostor umetnicima, u kome mogu da stvaraju i izlažu svoje radove. Izložbu čini 12 različitih postavki umetnika koji dolaze iz različitih gradova, a koji su u različitim trenucima razvoja i stvaralaštva i koji predstavljaju 12 različitih ideja. Povezuje ih trenutak u vremenu i galerijski prostor u kome su stvarali mesecima. Dok stupate u galeriju, postoji osećaj da zalazite u intimni prostor pojedinačnih autora, a istovremeno, uklopljeni u celinu, radovi ostavljaju utisak sklada i zajedništva.

Kulturni centar Grad

Učesnici umetničke rezidencije KC Grada su: Biljana Milenković, Aleksa Jovanović, Bojana Torlak, Lazar Simeunović, Tijana Mrvošević, Vanja Pašić, Draga Mrvoš Mott, Marija Šavija, Yao Wang, Alexander Gulevskiy, Dea Džanković i Chloe Wang.

Redakcija Oblakodera posetila je izložbu, a kroz razgovore sa Tijanom Mrvošević, Aleksom Jovanovićem, Lazarom Simeunovićem i Marijom Šavijom, otkrivamo vam njihove detalje o ovoj izložbi „Inspiracija Beograd 2020“.

Tijana Mrvošević

Kako bi opisala koncept svoje postavke?

Tijana:  Ideja se razvijala prošlog ljeta. Tada sam pokušavala da joj dam strukturu u nekim skicama. Svakako je rad ovdje uticao na to kako će izgledati slika. Značilo je okruženje i ovaj predivni pogled koji imamo. Mislim da su boje proizišle iz toga, a struktura je ranije nastala.

Slike imaju strukturu mreže koja me posljednjih pet godina posebno zanima. Još uvijek analiziram rad da vidim šta se novo desilo. Radila sam patern koji je na svakoj slici jednak. Unutrašnja struktura slike kasnije gradi čitavu cjelinu. Svaki od kvadrata ima isti patern, a središnji kvadrat je rotiran i tako je u centralnoj slici ova cijela slika rotirana. Intuitivno sam počela da radim sliku u pet boja i onda mi je brat poslao teoremu mape sa četiri boje gdje se kaže da bilo kakav raspored površina može da se oboji sa četiri boje tako da se dvije iste boje ne dodiruju, osim po jednoj dijagonalnoj tački. Prvo sam rješavala kako da postavim te boje da se ne poklapaju. Svaka slika ima četiri boje koje se razlikuju tonski i prema bojnom kvalitetu.

Najviše me zanimaju osnovni elementi slike, koje još proučavam. Bavila sam se linijom koja je u svakom radu različita. Trudila sam se da na drugačije načine dođe do spojeva. Razmišljala sam i o ivicama. Pri jačoj svjetlosti ta boja bi trebalo da se reflektuje na zid i na ivicu susjedne slike.

Kako je prethodna godina uticala na tvoje stvaranje i u kojoj meri je negativno uticala na položaj umetnika?

Ja volim da radim u miru, ali s vremena na vrijeme i te kako treba biti okružen ljudima koji se bave istim poslom, radi povratnih informacija. Nekad treba da se izađe iz izolacije. Prijavila sam se na konkurs zato što mi je bio potreban prostor za rad. Ova slika mi je dugo bila u glavi, ali nijesam mogla da je realizujem, pa mi je dobro došlo da imam veliki zid i prostor na kome mogu da radim. Upoznala sam poslije i neke zanimljive ljude, što je donijelo još toga interesantnog na šta nijesam računala. Dva mjeseca rada u grupi nakon izolacije donosi nešto novo. Nemam često priliku da izlažem. Još uvek nijesam imala samostalnu izložbu. Mada, posljednje dvije godine aktivno pokušavam i konkurišem. Imam veliki broj slika pa iščekujem to da ih vidim u istom prostoru i sagledam promjene koje su se dešavale. U Nikšiću, odakle dolazim, ne živi umjetnost onako kako bi trebalo, pa sam zato imala potrebu da se izmjestim. Osjećam potrebu da promijenim to u budućnosti.

Šta umetniku pojedincu donosi rad u ovakvoj vrsti zajednice?

Prvi put sam na nekoj rezidenciji, pa mi je sve novo i još procesuiram stvari koje su se događale. Ovaj sistem podsjeća na rad na Akademiji, samo što ovdje vidimo potpuno nove ljude iz drugačijih priča i sa drugačijim nivoom iskustva. Na fakultetu smo ipak bili sličniji po godinama, iskustvu i slikarskom treningu. Ovdje sam upoznala pojedince kojima slikarstvo nije primarno. Rekla bih da smo u slikarskom smislu različiti. Ipak, to što smo se našli u istom prostoru u nekom vremenu ukazuje na to da smo stigli do neke slične tačke. Ili je to samo slučajnost.

Tijana Mrvošević / Eastern Gate 2021, detalj

Lazar Simeunović

Kako bi opisao koncept svoje postavke?

Lazar: Kada sam došao ovde nisam znao šta da radim. Prva ideja bila je da napravim fotografije sa elementima Sunca i Meseca, kao simbola muškog i ženskog principa. Međutim, počeo sam dalje da radim i osetio sam da je energija stala, pa sam doneo sav materijal od kuće i tako su nastali ovi pasteli. Dok stvaram dozvoljavam podsvesti da se oslobodi i prepustim se procesu. Nisam se previše odaljio od prvobitne zamisli, i na radovima je vidljiva simbolika Meseca i Sunca. Zanimljiv mi je uticaj koji Mesec svojim kretanjem ostavlja na ljude. Ja radim dok je Mesec mlad i pratim njegove faze kako bih se povezao sa njegovim kretanjem. Otuda i naziv  „Devet Mesečevih godina i kretanja”.

Kako je prethodna godina uticala na tvoje stvaranje i u kojoj meri je negativno uticala na položaj umetnika?

Tokom 2020.  pripremao sam se za Akademiju, pa mi je godina bila radna. Priroda i voda su značajne za buđenje inspiracije kod mene, pa sam nastojao da dosta vremena provodim u prirodi. Leto sam proveo pored reke. Nisam dozvolio da me toliko proguta situacija. Previše informacija razara ljudsko biće, ako utone u to. Istovremeno, pale su i maske. Otkrivamo ko je kakav, ko kako razmišlja i dela u kriznim situacijama. Sa druge strane, mesec dana rada u Rezidenciji doprinelo je tome da se izopštim i zaboravim na stanje u kome trenutno živimo. Posebno ću pamtiti razgovore o duhovnom u umetnosti, koji su meni bili značani za dalji razvoj.

Šta umetniku pojedincu donosi rad u ovakvoj vrsti zajednice?

Kada sam video konkurs prijavio sam se, iako nisam verovao da će me izabrati. Trebalo mi je da se nešto dešava. Mesec dana stvaranja ovde je izuzetno značajno za mene. Energija ljudi bila je fantastična. Svi smo toliko drugačiji, a jedno. Sve mi je značilo zbog mog daljeg kretanja u umetnosti. Verujem da je potrebno da se oseti emocija kad se stoji pored rada. Ono istinsko što proizilazi iz nas. Svi dolazimo sa različitim emocijama. Ta energija koju pojedinac nosi sa sobom osciluje u prostoru. Među svima nama tokom rada vladalo je poštovanje i zahvalost. Povezani smo jer smo na globalnom nivou jedno.

Lazar Simeunović

Marija Šavija

Kako bi opisala koncept svoje postavke?

Marija: Ove tri slike predstavljaju proces njihovog začetka o čemu svedoči i radni naslov  „U nastajanju”.  Kada krenemo u rad ne znamo kakav ćemo krajnji proizvod da dobijemo, kao i trenutna situacija na globalnom nivou u kojoj se nalazimo i koja nam je nepoznata. Iz tog nastajanja dolazimo do dela, a između su znakovi pitanja. Sve ima nastajanje, život, rađanje i umiranje, tako da uvek postoji i razrešenje. U radovima pokrenula sam svoj novi proces. Iz ovih slika treba da nastanu nove. U ovom periodu sam ispitivala nešto što ću da radim u narednom periodu. Umetnik se uvek bavi sličnim pitanjima unutar sebe. Sva ta pitanja nose neku emociju, a u specifičnim stanjima dajemo sebi odgovore. U tim procesima mi sebe guramo u stvaranje i rad. Umetnici odgovaraju i u širem smislu na neku društvenu situaciju jer nikada nismo sami. Bog nas je sve stvorio po istom obličju da bismo shvatili da i drugi imaju srce, oko, kosu… Sve što je lično istovremeno je planetarno. Ovde svaki umetnik odgovara na neko svoje pitanje, ali i na određena interplanetarna pitanja. U mojim slikama uvek postoji kovitlac energije gde se ja klatim između apstrakcije i realnosti. Mi verujemo da postoji jedna realnost. Kada crtate bubu realno i kada je vidite izbliza i izdaleka, to je isti predmet koji posmatramo. Taj pogled mora da obuhvati oba polja da bi se nešto videlo. Ako gledamo samo realno, onako kako izgleda zapravo, to nije dovoljno da nekog vidiš i osetiš. Ono što je unutar nas i čini nas bićima nije vidljivo.

Kako je prethodna godina uticala na tvoje stvaranje i u kojoj meri je negativno uticala na položaj umetnika?

U odnosu na stvaranje ovo je jedna uobičajena stvar. Umetnik je svakako izolovan. Da bi mogao  da radi, potrebna mu je paralela sa sobom i neki vid samoizolacije da bi mogao da iznese svoje delo. U tom smislu, verujem da umetnika ovo ne remeti.  Ova godina nas je sve okrenula ka sebi i pokretanjima pitanja o tome šta nam je potrebno, šta želimo, a šta ne. Pokrenuta su značajna pitanja koja utiču na samorazvoj. S druge strane, postavlja se pitanje da li to što radim može da se proda. Ljudi u ovoj situaciji ne žele da troše novac na kupovinu slika jer razmišljamo o materijalnim ograničenjima. Takođe, izlaganja koja bismo imali i u inostranstvu i ovde su prekinuta. Sve je svedeno na minimum. Publika onda nema kontakt sa vašim delima. Sve je onlajn, ali malo ko proda slike i crteže onlajn, osim ako nema već osmišljenu mrežu prodaje.

Šta umetniku pojedincu donosi rad u ovakvoj vrsti zajednice?

Umetnik polazi od svojih poriva koji ga okreću prema stvaralaštvu i uvek prema emocijama koje ga vuku. S druge strane, kada si deo projekta, ti si dužan da dolaziš i učestvuješ. To je još jedan dug zajednici. Striktni planovi su dobri za umetnika da ne odugovlači svoj proces rada. To je neka vrsta podrške, zato su važne kolonije, projekti ovog tipa, kao i rad na Akademiji.

Marija Šavija

Aleksa Jovanović

Aleksa: Radovi su nastali na polovini rezindencije. Na osnovu skica koje sam počeo da radim prošle godine, za vreme izolacije,  počeo sam  da razrađujem nešto novo. Međutim, presek i konačna odluka nastaju u krajnjem periodu boravka ovde. Bila je to evolucija nečega što sam započinjao, a ovde se definisalo to šta želim. Prevashodno je u pitanju igra sa grafičkim elementima, a onda prilagođavanje polunejasnoj emociji koja vlada u prostoru. Ima tu nekih asocijativnih momenata. Iskoristio sam nešto što može da se prepozna – da li to liči na figuru koja beskrajno skroluje na telefonu ili neki predeo, gradski ćošak… Sitniji elementi uzeti su sa raznih strana i stoje jedni sa drugima u nadi da će imati neku vrstu kohezije među sobom. Preokupacija mi je bila da to u pojavnom smislu funkcioniše. Nije postojao posebno jasan program. Mnogi simboli su mi se otimali, slobodno sam baratao njima, bez ideje da se poigravam sa njihovim značenjem. Više predstavljaju grafičke elemente koji jedni sa drugima funkcionišu ili ne.

Kako je prethodna godina uticala na tvoje stvaranje i u kojoj meri je negativno uticala na položaj umetnika?

Nije se ništa promenilo u profesionalnom smislu. Sve je išlo ustaljenim tokom. Manjak socijalizacije bio je okidač da se fokusiramo na to šta smo zaboravili, započeli i da li to ima smisla. Bez obzira na sve, ako tako posmatramo, neki od nas su u neku ruku profitirali.

Šta umetniku pojedincu donosi rad u ovakvoj vrsti zajednice?

Meni je bilo zanimljivo da konačno počnem da radim nešto u smislu slikarstva koje sam zapostavio, s obzirom na to da se bavim ilustracijom. Ovo nije bio deo mog uobičajenog bavljenja. Međutim, pošto je prošla godina bila takva kakva je bila, ja sam počeo da razmišljam u tom pravcu, da krenem od nule. To je bio početni korak ka učešću. Kada si u istoj prostoriji sa više umetnika zgodno je da uvidiš kako postojiš u realnosti sa drugima. Sa druge strane, moje iskustvo na fakultetu bilo je pomalo drugačije, svi smo imali svoj odvojeni prostor, pa sam i ja uvek gledao da budem po strani. Ovo je bio mali iskorak. Moguće je da su se tokom rada razvile paralele kojih nismo ni svesni. Mislim da je ovde fokus bio više na produkciji i onda da vidimo šta će iznići iz toga.

Aleksa Jovanović

Dea Džanković

Bojana Torlak

Yao Wang

Izložbu Inspiracija Beograd 2020 možete posetiti do 20. februara, u periodu od 16 do 20 časova.

Fotografije: Artinjan Artinović

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi