fbpx

Izložba Nadežde Kirćanski: Šta sve nista rekli kada kažete "ništa spec"?

Izložba Nadežde Kirćanski: Šta sve nista rekli kada kažete "ništa spec"?

Šta sve niste rekli, kada na pitanje "Šta ima?" date odgovor "ništa spec"? I zašto ste to baš izgovorili? Da li se stvarno  u vašim životima ne dešava ništa zanimljivo i vredno pomena? Upravo ovim izrazom kojim se koriste mladi ljudi, "ništa spec", bavi se mlada umetnica Nadežda Kirćanski u svojoj trećoj samostalnoj izložbi "nista spec 1.0" koju trenutno možete pogledati u galeriji Doma omladine Beograd. Nadežda je završila master studije vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je trenutno i na doktorskim studijama.  Izložba "ništa spec" je realizovana kao site specific ambijentalna instalacija, koja predstavlja početnu tačku dugoročnog umetničkog projekta koji ispituje upotrebu savremenog jezika i njegovu uvezanost u dominantne ideološke okvire. Ideja projekta je mapiranje svega što se upotrebom ove fraze u svakodnevnom životu suspenduje. Osim toga, projekat problematizuje kategorije poput premisa o indiferentnosit mladih generacija i prezentuje pritiske savremenog života na mlade ljude koji su uticali na njihov jezik, ali i stil života. Autorka pokušava da reprezentuje savremeni grč u kojem svakodnevno funkcioniše omladina. O tome kako izložba može da vizuelno predstavi ovu problematiku i šta znači izraz ništa spec razgovarali smo sa umeticom Nadeždom Kirćanski.

Fotografija: Nadežda Kirćanski

Koliko premisa o indiferentnosti i otuđenosti mlađih generacija utiče na njihov identitet?

Kada se nešto izgovara iznova i iznova, vremenom se i usvoji kao istinito. Rekla bih da taj sud o mladima ovim prostorima hara dovoljno dugo da su i mladi usvojili to kao deo sopstvenog karaktera. U tom smislu je jasno da poprilično formira identitet mladih, i to kao onih, nekih „drugih“ u odnosu na starije generacije koje dosta često insistiraju na toj romantizovanoj ideji o sopstvenoj mladosti nasuprot ove naše, otuđene verzije. Čini mi se da kontinuirano insistiranje na ovome proizvodi nepremostive međugeneracijske razlike, jer deluje potpuno diskreditujuće na mlade. Mislim da proizvodnja ovakvog jaza neće prestati sve dok starije generacije ne uvaže i razumeju jezik mladih kao jednako legitiman.

Izložba ništa spec 1.0 je početna tačka dugoročnog umetničkog projekta koji ispituje potrebu savremenog jezika i njegovu uvezanost u dominantne ideološke okvire. Kakav će biti taj projekat?

To je nešto čime planiram da posvetim nekih narednih par godina, na ovaj ili onaj način. Ne bih mogla još sa sigurnošću da tvrdim kako će se dalje razvijati, ali definitivno bih proširila polje delovanja sa galerijskog na neke druge prostore.

Fotografija: Oblakoder

Šta predstavlja naziv i izraz „ništa spec“?

Predstavlja jednu svima dobro poznatu frazu koju, čini mi se, izgovaramo svakodnevno kao neku mantru kojom se ublažuje pravo stanje stvari. Izabrala sam je upravo jer mislim da neke ovakve fraze koje se usvoje na kolektivnom nivou, mogu lepo da posluže kao ogledalo jednog specifičnog istorijskog trenutka. Drugi razlog zbog kojeg sam se poslužila ovom kovanicom je to što bi se na prvo čitanje moglo reći da oslikava tu indiferentnost o kojoj je bilo reči. Međutim, mislim da ova fraza sa sobom nosi baš sve suprotno. Mislim da nosi teret jedne generacije kod koje se sve odgovornosti upisuju u pojedinca, koji koliko god prihvatao i ispunjavao te iste odgovornosti, nema apsolutno nikakvu garanciju da će imati hleb, zaposlenje, zdravstvo, obrazovanje.

Šta izložba tačno prikazuje? Kako njen vizuelni prikaz oslikava ideju?

Izložba je osmišljena tako da funkcioniše kao ambijent sačinjen od nekoliko elemenata: plavo-zelenih zidova, foto projekcija, objekta u centru postavke i teksta. Naime, prvo mi je bilo bitno da korišćenjem te dobro poznate boje izgradim jedan klaustrofobičan ambijent u kojem radi taj „grč“ između objekta koji je predviđen za sedenje i foto projekcija prostora, zauvek zaleđenih i nedostižnih. Ova ambijentalna postavka jeste prva u nizu radova koje ću sprovesti u okviru projekta nista spec, gde mi je ideja da mapiram sve te nemoguće situacije kroz koje svakodnevno prolazimo, zamrznuti u redovima ispred svakojakih institucija na koje smo osuđeni što zdravstveno što finansijski, i tako bivamo onemogućeni da budemo taj idealni superoperativni subjekt 21. veka. Iz tog razloga, celoj postavci suprotstavljam isečak teksta iz govora jednog političara u kojem se upravo sadrži cela ta histerija oko odgovornosti pojedinca, koja se decenijama već koristi kao paravan za pravdanje političkih pozicija.

Fotografija: Nadežda Kirćanski

Da li je apstraktnu umetnost i umetnost uopšte neoophodno objašnjavati publici?

Najidealnije je osmisliti rad tako da bude samoobjašnjiv. Naravno, nema uvek uslova za to, pa je onda potrebno smisliti druge metode putem kojih će se publici otvoriti ideja. U principu, uvek sam za dijalog i uvek biram komunikativnu umetnost pre nego „mističnu“.

Koliko vizuelna umetnost muzejskog tipa komunicira sa mladom publikom?

Jako dobro pitanje: već nekoliko godina radim na odgovoru. Čim saznam nešto više, informisaću vas!

Koliko postoji prostora za mlade umetnice?

Jednako koliko i za mlade umetnike, pa možda čak i više.

Izložbu možete pogledati do 13. jula. 

Marina Zec

Leave a reply