fbpx

Jana Oršolić: Nežnost je za mene sada kao voda

Razgovarali smo sa Janom Oršolić, koja stoji iza mnogih kreativnih projekta, ali i onog, čija poruka nam je najdraža: samo nežno prema sebi.

7. May 2020

Na društvenim mrežama od nedavno postala je popularna krilatica Samo nežno prema sebi, koja zapravo predstavlja umetnički projekat dizajnerke i edukatorke Jane Oršolić. Osim što je autorka ovog projekta, Jani očigledno ne manja kreativnog potencijala i ideja, te je angažovana na različitim kreativnim poljima – od dizajniranja tipografskih pisama (odnosno fontova), do predavanja predmeta Pismo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Svrha projekta i profila @samo_nezno_prema_sebi je da nas svakodnevno podseća na različite načine kako da brinemo o sebi, od psihoterapeutskog pristupa do poetičnih tekstova, ili čak pesama, čija je glavna ideja upravo da pošalju poruku: Polako. Samo nežno prema sebi. Biće sve u redu.

U vremenu u kome se čini da život teče sve brže, a da je vremena (za sebe) sve manje, sa Janom smo pričali o tome šta za nju znači nežnost, o kreativnom procesu koji prethodi nastajanju jednog fonta, ali i važnosti uzajamnog inspirisanja profesora i studenata. Otkrila nam je zbog čega je čuvena rečenica napisana baš ćirilicom i ko su ljudi čije su joj samonežnopremasebi priče najupečatljivije.

Duže od mesec dana živeli smo u situaciji vanrednog stanja – ograničeno nam je kretanje, okruženi smo agresivnim vestima, panikom, lažnim vestima, strahom. Koliko je u takvoj situaciji posebno važno biti nežan prema sebi i kako možemo u tim trenucima da se podsetimo da budemo nežni prema sebi?

Krucijalno! Ova poruka je pojas za spasavanje u svim vanrednim stanjima, nasim malim ličnim, ili ovim opštim, svačijim.

Da li se ta naša nežnost prema sebi i na koji način odražava na druge? Kako može uticati na naše odnose sa drugima?

Čini mi se da nam mnogi konflikti i nezadovoljstva dolaze iz očekivanja od drugih. Kada nađemo način da sebi pružimo ljubav, pažnju,vreme koje nam je potrebno i podmirimo svoje osnovne potrebe, onda sve sa strane dođe kao bonus za koji smo zahvalni. Tako relacije nastave da teku bez natezanja i uslovljavanja. Tranzicije znaju da budu kompleksne jer prelaz iz odnosa sa tenzijom u one koji se relaksiraju moraju obe strane da „svare“. U tom procesu će neki odnosi eksplodirati, istopiti se ili ispariti, a s druge strane neki će ojačati i novi se pojaviti. Probajte. Prepričavanje je jedan nivo, verbalizacija i intelektualizacija ulete i preuzmu. Osećaj kroz doživljeno je druga priča sa trajnim efektima.

Foto: Jovana Rakezić

Kada se sada osvrneš na početak svog umetničkog projekta „Samo nežno prema sebi” i tvoju prvobitnu ideju, koliko je rezultat prevazišao tvoja očekivanja? Na koji način je ova ideja „evoluirala” i koje je sve faze prošla?

Krenulo je od panike da ovu rečenicu podelim na Instagramu kad mi se jasno formulisala negde u julu 2018. Razmišljam. Jaka je i velika. Podeliću. Ma ne. Dovoljno je da postoji, da meni vredi i koristi. Ali osećam, veća je od mene. Glupo je da ne pomogne još nekom. A šta ako taj moj sadržaj, tako ogoljen bude odbačen, neprimećen ili ismejan…? Sva ta pitanja eksplodiraju u sekundi. Onda stanem, udahnem i kažem sebi ono što je moje dete znalo da mi kaže kao odgovor u pripremama za šetnju kad je imala neke tri godine. Na moje Šta ako padne kiša? ona bi rekla: „A šta ako ne padne?“ To je to. Na takvom talasu, ja se usudim i objavim rečenicu. Reakcije budu divne ali to su i dalje „moji“ ljudi, mali krug onih koji me znaju i prate. Posle toga pustim. Vreme prolazi. U nekoj novoj krizi setim se moje rečenice i pomislim da mi treba da bude sa mnom uvek, i to u nekoj opipljivoj formi. Bedž. Ljudi odreaguju sjajno na moju malu test seriju bedževa pa pomislim da ovoj rečenici i tim bedževima otvorim zaseban Instagram nalog da ne bih na svom ličnom profilu gnjavila one koje ovo ne zanima. Godinu dana kasnije, taj profil ima 34.000 pratilaca, a naša radnjica ima već pozamašnu kolekciju stalnih i povremenih proizvoda, iz serijske proizvodnje i povremenih ograničenih serija. Na projektu sada radi nas četvoro, javljaju nam se firme koje svojim zaposlenima u vreme praznika poklanjaju tailor made samonežno paketiće… A, da, više od 10 osoba je ovu poruku tetoviralo. Pogledajte na Instagramu kolekciju koju vodimo pod hashtagom #samoneznopremasebizauvek.

Da li smatraš da postoji određena odgovornost onih koji su inicijatori ovakvih – slobodno mogu reći – pokreta kao što je Samo nežno prema sebi?

Naravno! Osećam tu odgovornost svaki dan, u osmišljavanju daljeg navigiranja projekta, novih proizvoda, saradnji, tajminga, u vaganju svake naredne objave na @samo_nezno_prema_sebi. Uvek preispitujem do tančina koji je ton sadržaja kada planiram da repostujem tuđe sadržaje koji su objavljeni sa hastagom #samoneznopremasebi. Merim pažljivo šta je poruka, da li je sadržaj podržavajuć, da li je ton adekvatan, koje teme otvara, pa čak i da li ima slovnih i pravopisnih grešaka. Takođe, ne volim hard sell na društvenim mrežama tako da pažljivo merim odluke na komercijalnoj strani ove priče. Odgovornost je velika ali je i energija te naše zajednice ogromna, tako da kolektivna snaga nadilazi sve što je teško. Moja muka sa ovim projektom je ta da sam u talasima na ivici da izgorim u želji da idem dalje, više i snažnije. Iz dosadašnjeg iskustva mislim da je za ovo ključno da se posao podeli, tim proširi na vreme i zadaci pametno delegiraju. Nežnost je za mene sada kao voda. Ne mogu bez nje, ali zna da me preplavi toliko da pomislim da ću da se udavim. Pitajte me za godinu dana isto pitanje, baš me zanima šta ću vam reći.

Mnogi ljudi na internetu dele svoje Samo nežno prema sebi priče. Da li možeš da nam izdvojiš neke koje su ti bile najupečatljivije, koje su ostavile najveći utisak na tebe?

Hiljade bedževa su udomljene na različitim mestima širom planete i, čini mi se, svaki od njih ima svoju misiju malog štita. Skloni smo da izdvajamo ekstremno teške priče kao najistaknutije, a meni su zaista podjednako važni svi slojevi naših muka do kojih dopire ova poruka. Studenti koji se teško nose sa očekivanjima u ispitnom roku, ljudi koji se bore sa napadima panike, medicinsko osoblje koje nam šalje fotke samonežno bedževa na svojim uniformama, mame koje žongliraju u svom sasvim običnom a prekomplikovanom životu, kao i oni koji su u borbama sa teškim sistemskim oboljenjima, ili oni koji se bore sa kilogramima ili imaju ozbiljne probleme sa kožom, oni koji čekaju nove rezultate posle hemoterapija i zračenja, osobe koje trpe nasilje, oni koji su daleko od kuće pa ovu negujuću poruku posebno vole da vide složenu ćirilicom… mogu da vam nabrajam na pet strana. 🙂

Foto: Instagram @samo_nezno_prema_sebi

Šta je za tebe nežnost?

Brižnost nasuprot brizi. Pauza nasuprot produktivnosti. Ukorenjujuća vera kojom sa sebe skidamo teret da je sve na nama. Fokus i snaga da sebi damo podršku, razumevanje i zagrljaj kakve dajemo najboljim prijateljima ili detetu.

Zbog čega si odabrala ćirilicu za prenošenje Samo nežno prema sebi poruke?

Noseća reč ove poruke je NEŽNO, a НЕЖНО grafički sasvim drugačije vibrira od NEŽNO. Latinično je svo oštro i trouglasto, bodljikavo. Ćirilično je stabilno i izbalansirano. Onda,kada ove 4 reči napišete u zasebnim redovima, imate slog u kom stoje reči koje imaju 4, 5, 5, 4 slova pa u konačnoj formi čine krug, fino centirirano, mirno ali ne i statično. Bombona. Ja sam dizajner, uska struka su mi slova. Ovo je standardni misaoni tok za mene.

S obzirom da je u pitanju umetnički projekat – koje su sve forme izraza Samo nežno prema sebi koje si uspela da stvoriš?

Ovaj projekat je počeo je kao ličan i lekovit, učauren i mali, a postao je svačiji, otvoren i beskrajan. Sada je sav u razmeni i zajednici i ključ njegovog širenja je u mojim interakcijama sa drugim kompatibilnim stvaraocima. Pravim svaki komad ove slagalice ugrađujući u njega svoje dizajnersko i nastavničko znanje i iskustvo od 15-ak, 20 godina sa idejom da i najmanji deo ove priče, bedž, nosi poruku na isti način na koji to rade porcelanski tanjiri koje sam u maloj seriji pravila u saradnji sa Boya Porcelain ispisujući tekst tečnim zlatom ili kaligrafski listovi sa tekstom ispisanim zlatnim listićima koji su nastali u specijalnoj saradnji sa Metropoliten Beauty Centrom. Tu je i rastuća kolekcija odevnih predmeta sa porukom samonežnopremasebi koje osmišljavam sa Aleksandrom Duende kroz njen modni brend Daire.

Foto: Katarina Ćirković

Foto: Daire brend

Nakon ovog projekta inicirala si još dva – Ne da mi se i Od čega ti srce igra. Kako su oni nastali?

Ponekad se pojavi nova poruka ispod samonežno kape. Ne da mi se je bilo pozivanje ljudi da osveste ono što uporno rade a uporno ih muči, da preispitaju da li su njihove svakodnevne datosti njihova radost ili njihov zatvor i da se rasterete onoga što ih koči. Ta poruka se pojavila krajem leta, kada smo krenuli da se mrštimo pri pomisli na povratak na uobičajeno, pa sam zelenim NE DA MI SE bedžom dala zeleno svetlo da to izgovore i da se zapitaju šta ih to glođe. Tu sezonsku seriju zelembaća sada imaju samo oni koji su tada bili u našem điru i to za mene ima poseban šarm.

Od čega ti srce igra je bila rečenica koju sam 2018. osmislila i oblikovala za naslovnu stranu jednog studentskog fanzina. Ona je takođe pozivala na osluškivanje svojih potreba ali prvenstveno iz pozicije mladih koji treba da otkriju svoj put. Preispitivanje i redefinisanje puta u zrelim godinama traži još veću hrabrost pa je ova rečenica rezonirala i sa širom publikom i ukorenila se kao standardni deo naše radnjice.

Pored toga što si idejni tvorac umetničkog projekta SamoNežnoPremaSebi, ti si takođe i kreatorka tipografskih pisama – odnosno fontova, ali profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti. Najpre, možeš li da nam opišeš kakav kreativni proces stoji iza jednog fonta?

Pravljenje fonta je odgovor na potrebe budućeg korisnika. Tvoje je da dobiješ precizne informacije o tome čemu i kome će služiti font a onda to da prevedeš u vizuelni jezik poznavajući istoriju tipografije i pravila koja su nepromenljiva. Kada si fluentan u ovoj materiji igraš se modelujući slova kao glinu kroz delikatne varijacije detalja poznatih slovnih formi, dok ne pretočiš ideju iz brifa u osećaj kojim odiše tipografsko pismo. Zvuči totalno apstraktno, znam. U principu, verujem da biste sličan odgovor dobili kad biste kompozitora pitali kako pravi muziku za film.

Kako bi opisala tvoje iskustvo rada sa studentima? Ukoliko se oslonimo na krilaticu „Na mladima svet ostaje“, kakav će biti taj svet koji će stvarati sadašnji mladi?

Ono što je za mene već neko vreme očigledna razlika je da po stilu ne možeš da znaš koju muziku neko sluša, a to je za mene koja imam 40-ak godina, neshvatljivo! 😉 Neke očigledne datosti se menjaju ali će ključna pitanja, ljudske muke i važnost kreativnog mišljenja za njih biti isti kao i za ljude pre 2000 godina.

Na koji način motivišeš mlade ljude? Da li se dešava da proces bude obrnut, odnosno da ti od njih nešto saznaš i koliko misliš da je važna uzajamna motivacija, sa jedne strane usmerena na relaciji profesor – studenti; a sa druge studenti – profesor?

Naravno, bez te razmene nastavnički posao je egocentrično stajanje na bini. Sada, kada nismo u mogućnosti da radimo na uobičajen način zbog pandemije i vanrednog stanja, još više shvatam važnost razmene uživo, reagovanja na nepredviđene okolnosti i trenutnu energiju grupe, voženje na talasu dana. Generalno, trudim se da ih čujem i budem otvorena za njihove različitosti. Zbog njih moraš da budeš brz, oštrouman, relevantan, tako da su dobri profesori u stvari večiti učenici.

Čime si zaokupirana ovih dana i da li umetnost odnosno kreativnost deluju povoljno i umirujuće na tebe?

Na početku sam mislila da ću pročitatii sve knjige na čekanju ali mi je koncentracija bila izuzetno tanka i nisam se makla ni za stranu. U nekom trenutku sam „ventil“ pronašla u digitalnim crtežima, a posle 10-ak ovakvih crteža i 40-ak dana karantina, koncentracija mi se još više istanjila pa sam otišla jos dublje u kriznu self help meditaciju eksperimentalnom kaligrafijom. Sada maštam o ateljeu u kom ću imati uslove za rad na većim formatima, a još jedna tekovina ovog vanrednog stanja je i mozganje o pokretanju kaligrafskih i tipografskih radionica, uživo i online.

Kada su u pitanju ponude za saradnje, kao i same saradnje, koji je kriterijum ili „pravilo“ kojim se vodiš? Da li je to unutrašnji osećaj, ili poznavanje određene osobe, usaglašavanje vaših umetničkih senzibiliteta?

Sa ovom životnom i poslovnom kilometražom, a posebno uz iskustvo i veličinu odjeka projekta samonežnopremasebi, imam osećaj da više ne moram NIŠTA. Kad imaš to rasterećenje drugačije biraš, bistre glave. Za udruživanje biram osobe koje imaju meni srodne poglede na život i poslovnu etiku, one sa kojima ide lako i tečno, one sa kojima krize prevazilaziš u međusobnom bodrenju.

Foto: Jovana Rakezić

Možeš li nam opisati kako, u tvom slučaju, izgleda proces od ideje do realizacije određenog projekta kojem si posvećena?

Uvek počinje iskrom koja je kao neki mali veliki prasak. 🙂 Onda ide period mozganja, mentalnog žongliranja sa brojnim potencijalnim ogovorima na pitanja kuda i kako sa tom užarenom loptom. Kad se ideja i ciljevi dovoljno slegnu, kreće egzekucija u kojoj treba izmuljati po rukama grafičke elemente. U celom toku padne po koja konsultacija sa mužem koji je dizajner kao i ja, ali je strateški, poslovno i operativno mnogo vižljastiji od mene. Važno mi je da rezultat bude naglašeno komunikativan i visoko estetizovan. Želim da svojim radom posmatraču poručim da ima pravo i obavezu da svaki dan zahteva nešto smislenije i lucidnije od dizajnera, dizajna, kulture, edukacije, od svega i svih, pocevši od sebe.

Šta je za tebe definicija sreće?

Uh, ne volim krupna pitanja sa velikim očekivanjima. 🙂 Možda je sreća za mene baš to, rasterećenost od velikih očekivanja. Buđenje bez straha. Sistem podrške u toplim ljudima sa kojima sve ide začuđujuće lako.

Da li imaš planove za neke naredne projekte i kakvi su oni?

Radim na doktoratu koji bi trebalo svima da nam bude od koristi. Novo bukvarsko pismo, sistem fontova koji će pratiti i osvežena metodologija pisanja. Cilj je da se klinci, učiteljice, učitelji i izdavači raduju logičnim osveženjima u ovoj zapuštenoj oblasti. Svi ćete se ponovo zaljubiti u pisana slova.

Autorka teksta: Danijela Nikolić

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *