Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon

Jedini film o multiversu koji morate pogledati ove godine

Everything Everywhere All At Once iliti Sve svuda svima stalno samo da ti bude kao meni oooo

6. May 2022

Hajde da se kladimo i da stavimo neke pare na to da će ovo verovatno biti najbolji film godine. Problem je samo što nijedna napisana reč o ovom filmu ne može da dočara veličinu ludila koje nam on pruža.

Za početak, ovaj film je takav da su mu bila potrebna dva reditelja. Daniel Dan Kwan i Daniel Scheinert, iliti Danijeli, kako se potpisuju, već su od ranije poznati policiji sa svojim suludim vizuelnim rešenjima, sa kojima dokazuju da je granica između apsolutne imbecilnosti i genijalštine gotovo nevidljiva. Ako ste slučajno ispratili film Swiss Army Man, u kom Daniel Radcliffe glumi leš koji prdi (no zezofon), to su oni, ali ako ne po tome, onda ih znate po čuvenom spotu Lil Johna za Turn Down For What. Vizuelne ludorije, slow motion koji se ubzava i vraća u spori tok, boje i rešenja koje nikome normalnom ne bi ni pale na pamet tri godine da ih smišlja.

I onda Danijeli reše da naprave film koji bi po nekom kratkom opisu trebalo da izgleda kao Matriks za sredovečne žene. Onda ga pogledate i shvatite pa da, ovo jeste Matriks za sredovečne žene i kida svih dva i po sata koliko ste prikovani za ekran, jer vam ne dozvoljava da odmaknete pogled.

A šta je priča? Pa, aj’ da kažemo ovako. Diva azijskog filma Michelle Yeoh glumi običnu ženu koja je iz Kine došla u Ameriku, trbuhom za kruhom, sa smotanim mužem sa kojim je na zapadnom tlu dobila biliajlišastu ćerku koja mrzi ceo svet. Dolazak njenog oca na Kinesku Novu godinu, ćerka koja pokušava da se autuje pred dedom, i neplaćeni porez je već dovoljan zaplet za jednu ozbiljnu dramu o međuljudskim odnosima, ali ovo nije takav film. Poseta njenog muža, ali iz alfa univerzuma, naučiće Evelin da postoje drugi svetovi u koje možeš da uskačeš samo ako uradiš nešto potpuno glupo ili ludo, tipa da napraviš papercut između prstiju, pojedeš slinu, ili iskoristiš nagradu za najboljeg računovođu kao buttplug. No zezofon.

Ovo je film u kom ona mora da spasi svet, odnosno sve svetove, jer je njena ćerka iz alfa univerzuma depresivni Gen Z koji ne vidi smisla ni u čemu i usisaće ceo svet u neki depresivni crni bagel, iliti đevrek. No zezofon.

Ovo je film koji iz porodične drame postane kung fu film u kom se konačno sukobe bumeri i zumeri, odnosno konačno posmatramo tinejdžere i post tinejdžere kao prave punokrvne negativce, što, da se ne lažemo, oni i jesu.

Ovo je film u kom Jamie Lee Curtis i Michelle Yeoh imaju ljubavnu scenu sa viršlama na prstima. No zezofon.

Ovo je film u kojem je jedna od emotivnijih scena u kojem dva kamena na litici samo stoje i postoje. No zezofon.

Ovo je film i o paklu administracije i plaćanju poreza. E to tek nije zezofon.

Sve ovo prepričano nema apsolutno nikakvog smisla, naravno. Nema ni mnogo smisla ako kažemo da je ovo film o malim stvarima koje život čine ako ne lepim, onda makar podnošljivijim. I to kad napišeš onda samo prosto i želiš da te neko usisa u tamni vorteks depresivnog đevreka. Ali već sam na početku rekao da svaka rečenica napisana o ovom filmu nema mnogo smisla. Pošto se o ovom filmu ne priča, već se on samo i jedino gleda. No zezofon.

Michelle Yeoh je diva koju znate iz kultnog Crouching Tiger, Hidden Dragon, ali i obilja drugih filmova. Ovde po prvi put dobija situaciju da glumi i nešto drugo sem leteće kung fu kraljice. O typecast situacijama je pričao i njen direktni partner i filmski suprug Ke Huy Quan, koji je bio dete zvezda i glumio u Indijani Džonsu i Gunisima, a onda je ostavio glumu, da bi se sa uspehom filma Crazy Rich Asians vratio, jer je shvatio da će konačno svet filma ponuditi raznovrsnije uloge azijskim glumcima u velikim produkcijama. Upravo on donosi srce veliko k’o kuća ovom filmu i poslednji je detalj ove slagalice sa kojim ovaj urnebes postaje umetničko delo.

Glavne zvezde su ipak već pomenuti Danijeli. Uspeli su da ispletu film u kom je sve preterivanje, a da ipak ništa nisu preterali. Odnosno, nijednog momenta nisu probali da proguraju neku philosophy for dummies priču koju smo kupili pre 20 godina sa Matriksom, ili kojom god već obradom Platonove Pećine, već kod njih se sve dešava ili zabave radi, ili emocije radi. Znači ili tabačina ili zagrljaj, ali na kraju i jedno i drugo je borba za ljudski kontakt, što je ipak važnije nego bilo šta. No zezofon, ali stvarno.

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Mala preterivanja: Mala zadovoljstva

Mala preterivanja: Mala zadovoljstva

Sasvim nasumično sam čitala članke iz kulturne rubrike jednog američkog magazina kada sam videla da se preporučuje (za ponovno ili premijerno čitanje) roman „Vašington skver” Henrija Džejmsa, britanskog pisca američkog porekla sa kraja 19. veka

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!