fbpx

Jon Blahed: Publika širom sveta bila je fascinirana životom Maj Doris


Dokumentarac „Maj Doris” prati sedamdesetčetvorogodišnju legendarnu Sami ženu Maj Doris Rimpi, traženu umetnicu, slikarku i glumicu koja je nekada važila za svetsku putnicu, a danas živi sama iznad arktičkog kruga u Švedskoj sa svojim irvasima.

Ovu inspirativnu priču publika će moći premijerno da pogleda u okviru dvanaestog izdanja Međunarodnog dokumentarnog filma Beldocs 2019 koji se održava od 8. do 15. maja u više bioskopskih dvorana. Projekcija ovog filma iz selekcije laganih i duhovitih filmova „Breeze” održaće se u petak 10. maja u 18.30 u Art bioskopu Kolarac, kao i u utorak, 14. maja s početkom u 18.30 u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, nakon čega će biti organizovan „Q&A“ program tokom kog će reditelj filma Jon Blahed odgovarati na pitanja publike. Tim povodom, razgovaramo sa ovim švedskim rediteljem o njegovom iskustvu tokom snimanja filma.

Kako ste došli na ideju da snimite ovaj film?

Ideja o snimanju ovog filma došla je od mog prijatelja koji je upoznao Maj Doris tokom snimanja kratkog filma sa njom. On mi je pričao o Maj Doris i tom prilikom istakao kako neko treba da snimi dokumentarac o njoj, i kako bi to mogao biti ja. Zajedno smo otišli na njenu farmu i prošlo je nekoliko meseci pre nego što smo počeli sa snimanjem filma.

Kako izgledaju mesto i generalno život Maj Doris? Možete li zamisliti da živite na takvom mestu?

To je udaljeno mesto na krajnjem severu Švedske. Ona nema komšije, a odlazak do prodavnice zahteva dugo pešačenje. Zimi je tu mnogo snega i mraka, a leti mnogo komaraca i ponoćnog sunca. Ona zaista ima svoj tempo života, što je predstavljalo veliki izazov za snimanje dokumentarnog filma. Maj Doris ništa ne planira unapred, živi samo u jednom danu i u trenucima tog dana, a irvasi su njen prioritet. Ja sam takođe sa severa Švedske, i volim da provodim vreme u prirodi, ali bi bilo jako teško živeti kao Maj Doris a u isto vreme baviti se filmom. Možda bih mogao da zamislim svoj život tamo kada budem stariji.

Tokom snimanja filma, koje životne lekcije ste naučili od jedne takve inspirativne žene kakva je Maj Doris, a koje bi trebalo svi da znamo? Šta njenu dušu održava mladom i sa njene 74 godine?

Mnogo stvari… Ona ne voli da živi pod stresom, ona je zaista usaglašena sa prirodom koja je u njenom okruženju i ne obazire se na to šta drugi ljudi misle o njoj. Mislim da podmlađuje svoju dušu radom u svim vremenskim uslovima, dok je u isto vreme zainteresovana za dešavanja u svetu. Ona prati vesti i ima čvrste stavove o mnogim stvarima.

Kako je publika reagovala na film? Šta im je bilo najzanimljivije?

Bila je to veoma pozivina reakcija, prikazivali smo film na festivalima širom sveta i mislim da su svuda ljudi bili fascinirani Maj Doris i njenim načinom života. Želeo sam da napravim poetični usporen film jer je njen način života upravo takav. Mislim da se najviše pitanja ticalo njene usamljenosti i toga zašto se odlučila za takav način života… I pitanja o irvasima, naravno.

Kakvi su vaši planovi u budućnosti?

Već sam snimio 45-minutni film za švedsku televiziju, a trenutno sam u produkciji mog prvog igranog filma pod nazivom “Inland” (zasnovan na švedskom romanu “Inlandet). Takođe, pripremam se za svoj sledeći dokumentarni film, u pitanju je prava kriminalistička priča. Se da ću početi da snimam krajem godine. 

Leave a reply