Jugoslavija kao inspiracija – motivi prošlosti koji odolevaju vremenu

Razgovarali smo sa pet dizajnera i dizajnerki čiji su radovi inspirisani jugoslovenskim nasleđem

30. December 2020

Od fotografija iz antifašističkog i socijalističkog vremena, preko stihova iz pesama, sve do brutalističkog nasleđa – povodi su brojni i čini se da je inspiracija nepresušna. Na društvenim mrežama možemo primetiti da su mnogim kreativcima upravo motivi koji vuku poreklo iz jugoslovenskog perioda izuzetno inspirativni. Kultura jugonostalgije danas je zastupljena i pronalazi svoju primenu kako na Instagramu i drugim mrežama, tako i  na opipljivim predmetima – majicama, cegerima, beležnicama.

Razgovarali smo sa nekima od kreativaca koji ove motive obrađuju, u želji da saznamo njihovu stranu priče – zbog čega ih baš yugo motivi privlače da se njima bave u svojim radovima, na koji način spajaju prošlost i sadašnjost, kao i koje sadržaje i sami konzumiraju i koriste kao polaznu osnovu za dalji rad.

Dejan Medojević (Dejoslavija)

Dejan Medojević, koji stoji iza profila @dejoslavija, grafički je dizajner iz Podgorice koji je iz hobija počeo da se bavi crtežima, odnosno kolažima u vezi sa Jugoslavijom. Ideje bratstva i jedinstva su mu usađene od rođenja, jer ga je, kako kaže, majka uspavljivala uz pesme poput Po šumama i gorama. Ipak, veća zainteresovanost za bavljenje jugoslovenskim motivima počela je od muzike.

Dok sam bio mali nisam se previše interesovao, sve do početka srednje škole i istraživanja jugoslovenske muzike. Prvo što me je kupilo su omoti ploča, a onda i kompletan jugoslovenski dizajn, računajući i komunističku ikonografiju.

Kaže da ga jugonostalgični motiv podstiče da kreira kolaže jer sebe po prirodi smatra nostalgičnim. „Nostalgičan sam za za prošlom nedeljom, a kamoli za nečim što nisam ni doživio. Osim priče o bratstvu i jedinstvu (koja je nešto najljepše što je dala naša istorija) privlači me i minimalistički dizajn, jednostavnost oblika, a opet je poruka jasna do detalja. Kad govorimo o kolažima, tu su mogućnosti neograničene i to je ono najljepše. Takođe, tu je i kombinacija boja – plave, bijele i crvene koja je nepogriješiva, kako god da se upotrijebi.“

Na Dejanovim kolažima na istom mestu ćete videti stih iz pesme Nemam ti kad i Tita koji vozi pored znaka Titograd. On kombinuje motive prošlosti i sadašnjosti kako bi svojim radovima produžio životni vek. Koliko god ja volio Yugowave, Retrowave ili kako se već zove, mislim da je to jedna od onih prolaznih, usputnih kultura. Zato se trudim da je spojim sa nečim modernijim, kako bih joj dao duži životni vijek ili kako ne bi dosadilo ljudima.“ Novina koju on donosi svojim radom je spoj pop kulture sa jugoslovenskim motivima tamo gde naizgled nema za to mogućnosti ili je neočekivano.

Kada je reč o idejama, objašnjava da mu dolaze usputno, uglavnom tokom slušanja muzike. „Određeni stih me podsjeti na nešto potpuno drugo sa čime bi mogao da se poveže. Ono što sam u početku zamislio najčešće nema dodirnih tačaka sa onim što dobijem na kraju rada. Trudim se da objave idu redovno i bez višednevnih pauza, pa su zbog toga i radovi nešto jednostavniji.“

Privlačni su mu sadržaji koji u sebi sadrže dozu magije ili misterije. „U filmu je to svakako Science-Fiction žanr. Filmovi kao što su Povratak u budućnost, Ready Player One ili Blade Runner su vječita inspiracija. U muzici je to synthwave čije instrumentale uvijek slušam dok crtam. Kad se sve to pomiješa u mojoj glavi, nastaje ilustracija Bajage koji baca pilule kao proizvod spajanja njegove pjesme Šarene pilule sa igricom Dr. Mario.“

YugoWave kolektiv

Ekipa koju čine tri momka – Marko, Rade i Stefan – poznatiji kao Yugowave kolektiv na svojim društvenim mrežama (Instagramu, Fejsbuku) objavljuju kolaže inspirisane yugo motivima. Pored toga, uređuju i emisiju YUGO.WAV na RadioAparatu. Tokom 2018, 2019. i početkom 2020. organizovali su niz žurki, na kojima su rekreirali ambijent jugoslovenskih zabava, uz mnogo jugoslovenske synth i disko muzike. Njihovo interesovanje počelo je 2018. godine, kako i sami kažu, na talasima vaporwave estetike koju su konzumirali i reprodukovali. „Taj žanr ima jaku nostalgičnu crtu, pa nam je bilo zanimljivo da jugonostalgiju kao veoma prisutan fenomen na ovom prostoru inkorporiramo u tu estetiku.

Zbog čega im je jugonostalgični fenomen inspirativan?

Možda Jugoslaviju volimo da zamišljamo kao neki paralelni svet iz snova koji vidimo samo u tragovima, pa ih koristimo da kroz maštu rekonstruišemo taj svet po svojoj volji.“

Oni ne prave oštru razliku između motiva iz sadašnjosti i prošlosti. „Sve su to motivi koje je ovaj narod proizveo i proizvodi. Možda nas je baš privukla ideja da razbijemo taj zid između starog i novog, te da na našim radovima pokažemo da je svejedno iz kojeg vremena neki motiv dolazi, dok god pogađa ljudska osećanja.“

Kažu da ideje dobijaju sa različitih mesta, ali ono što im je najbitnije je da pogode emociju koristeći se jugonostalgičnim motivima i to je zanimljivo raditi menjanjem konteksta. Za njih, ideja postoji tek kad se poklope 2 komponente: postojeći kulturni motiv i rekontekstualizacija emocije. „Nekad ta ideja sedi nedeljama i mesecima, a nekad odmah sedneš da radiš. Dok radiš ona se oblikuje i obogaćuje, često ispadne drugačije, nekad bolje ili gore nego što si inicijalno zamislio. Niko od nas nije profesionalac u ovome, tako da uvek dosta novog naučimo dok radimo. U toku rada šaljemo jedni drugima predloge i podsticaj. To dosta znači, jer kad si sam možeš da upadneš u dubiozu ili izgubiš motivaciju. Povratna informacija je dosta bitna.“

Momci iz Yugowave-a takođe smatraju da je za održanje inspiracije važno redovno konzumirati sadržaj. „Inspiraciju pronalazimo svuda – u domaćim, ali i stranim filmovima, u muzici, u nekim starim reklamama i posterima. Na Instagramu i Pinterestu pratimo neke retrowave kolažne profile.

Ivana Ljubičić (Amio Mon)

Ivana na svom profilu @amio_mon deli svoje digitalne kolaže inspirisane retro stilom. Jedna od kolekcija kolaža koje je napravila nosi naziv „SFRetro Jugoslavija“, predstavljena na Oblakoderovoj virtuelnoj izložbi u februaru ove godine. Za radove iz ove kolekcije karakteristično je to što je koristila stare fotografije iz Jugoslavije i predstavila ih u drugačijem svetlu. Kaže da je kolažima počela intenzivno da se bavi pre godinu i po dana: „Zapravo se uopće ne sjećam točno kako je došlo do toga da je to baš Jugoslavija, ali u stvari mi ima smisla. Ne osjećam se jedinom i posebnom u tome da me privlači taj neki retro stil, čini mi se da je to danas jako popularno, i vizualno i glazbeno. Jugoslavija je retro ostavština naših prostora“.

Opisujući proces nastanka jednog kolaža, kaže da najpre pronalazi slike koje joj zapadnu za oko, jer u njima prepoznaje način na koji će ih iskoristiti. „Neko vrijeme su me fascinirale razglednice jugoslavenskih gradova jer mislim da su predivne, monumentalno slikane. Kad nađem sliku koja mi se sviđa, odrežem je u fotošopu i onda se igram sa slaganjem kolaža.“

Ono originalno što Ivana svojim radovima donosi je finalni rezultat kolaža koji odiše svojevrsnim osećanjem pripadnosti. „Čini mi se da su moji kolaži možda zanimljivi upravo zato što uzimam stare slike iz Jugoslavije, a osim što nisam vidjela nikog drugog da to radi, nekako je privlačno nama s ovih prostora, osjećamo se kao da je to nešto naše.

Nabrojala je neke od umetnika čiji rad joj služi kao inspiracija. „Inspiriraju me i podstiču mnogi drugi artisti kao što su Bernarda Conić, slovenska umjetnica koja radi pod imenom Nibera, ruski umjetnik Philipp Igumnov, dva dečka koja zajedno rade pod imenom Salmon Matte Studios, zatim Marco Tammen koji radi predivne retro kolaže, Aina Giró de Pedro koja radi predivne svemirske kolaže, kao i Gaia Radić. Uz njih, inspirira me i SF art velikana prošlog stoljeća.“

Jovana Radujko (Brutalizam i renesansa)

Crteže inspirisane socijalističkim arhitektonskim nasleđem Jovana Radujko objavljuje na profilu @brutalizam_i_renesansa. Kada je reč o počecima njenog interesovanja, kaže da joj je teško da razgraniči momenat u kom je dečija fasciniranost velikim betonskim svemirskim brodovima i ljubav prema kraju i zajednici dobila nadgradnju u vidu interesovanja za socijalističko nasleđe. „Sve je to nekako išlo prirodno, Novi Beograd je uvek bio deo mene i ja sam oduvek bila deo njega. Uvek sam želela da na neki način izrazim svoju zahvalnost što je tako. To je spontano rezultiralo projektom Brutalizam i renesansa. Za mene je Novi Beograd jedan veliki živi spomenik eri koja je prošla i koja se nikada neće vratiti; spomenik jednoj viziji; spomenik zajednici, spomenik svima koji su ga gradili, svima koji su živeli i koji žive tu. Za mene su pojam brutalističkog nasleđa Novog Beograda i pojam jugoslovenskog perioda neodvojivi.

Zbog čega joj je brutalizam kao arhitektonsko nasleđe socijalističkog perioda služi kao izvor inspiracije? „Fascinantan mi je dijapazon mogućnosti koje jedan materijal pruža; količina precizno definisanih funkcionalnih detalja, ritmičnost fasade, prelomi, otvori, zarezi – sve od betona. Inspiriše me težina i monumentalnost takvih građevina, naoko zastrašujućih, a opet – veoma pitomih i udobnih za jedan običan život.“

Crtanjem zgrada čije poreklo seže iz jugoslovenskog perioda pored ličnih, predstavlja i kolektivne znamenitosti: „Raduje me to što su ljudi jako srećni kad prepoznaju baš svoj kraj, svoju zgradu ili svoj ulaz na mojim crtežima; što mogu da kroz crteže na sebi svojstven način pokažem snagu kolektiva i makar neki deo duha Novog Beograda kakav je danas.“

Jovana kaže kako najviše vremena provodi birajući kadar, jer kroz kadriranje traži način da predstavi atmosferu ili emociju. Najviše voli kada lično može da fotka objekat koji će potom crtati. „Nakon toga skiciram gabarite objekta običnom olovkom, popunjavam detalje crnim rolerima i biram boju neba, opet u skladu sa tom atmosferom koju želim da prikažem.“

Jovanu, pored estetike, ličnih afiniteta i sećanja inspirišu i sami ljudi, kao i zajednica. „Bilo mi je izuzetno milo kada sam nacrtala zgradu u kojoj živim, okačila veliki poster u ulaz i videla reakciju komšiluka –  inspiriše me kada neko prepozna nešto što je njemu bitno u mojim radovima; inspiriše me ta želja i vizija o kolektivu koju stanovnici Novog Beograda nose u sebi, ljubav prema svom kraju, ljubav prema domu.“

Brend Yugoteka

Brendovi Yugoteka i Manonija predstavljaju i fizičko otelovljenje motiva Jugoslavije. Momci koji su pokrenuli Yugoteku, Luka i Nikola, kažu da je njihova ideja da stvaraju, rebrendiraju i čuvaju jugoslovenske znamenitosti (memorabilije). Na majicama, cegerima, beležnicama koje dizajniraju nalaze se različite ilustracije inspirisane yugo motivom – poput spomenika posvećenog Bitki na Sutjesci, Zastave 750 ili čuvenih stihova Vlade Divljana iz pesme Odnesi me. Kažu da se interesovanje javilo iz zajedničke potrebe da nešto naprave: „Razgovarali smo, gledali razne artefakte iz minulog vremena i rekli jedan drugom kako bi baš bilo kul da se to sve na neki način rebrendira, nešto čak i izmašta (na šta nas je inspirisao i mockumentary o jugoslovenskom kosmičkom programu).“

Yugo motive smatraju inspirativnim zbog nostalgije i zbog tendencije da se prošla vremena idealizuju. „Nesumnjivo je da je u periodu postojanja Jugoslavije ovaj prostor doživeo najveću modernizaciju u svojoj istoriji, možda čak i veću od epohe kada nas je zapljusnuo vizantijski uticaj: žene su dobile pravo glasa, pravo na rad, počele da učestvuju u društvenom životu. To je jedan od ključnih napredaka iako ne idealan, ali barem je pokrenuo stvar sa mrtve tačke. Pored toga, radilo se na opismenjavanju, uređenju gradova, emancipaciji i modernizaciji. Vodilo se računa da se prate trendovi, pa su tako i primenjene umetnosti išle u korak sa svetom i, uopšte uzev, ti artefakti i danas zrače ubedljivošću i kvalitetom, nekad u tolikoj meri da možda stvaraju utisak da je to društvo bilo naprednije nego što je uistinu bilo. I u tome je njihova inspirativnost i snaga.“

Levo: Yugoteka beležnica inspirisana Dolinom heroja. / Desno: ceger sa stihovima Vlade Divljana.

Njih dvojica porede princip aproprijacije, odnosno prelamanje motiva iz prošlih i sadašnjih vremena sa uvođenjem tuđica u jezik – čime se govor osavremenjuje. „Vizuelni jezik u tom smislu dosledno prati književni. On je, na kraju krajeva, sredstvo komunikacije i na taj način volimo da mislimo da će kroz naše proizvode ljudi osetiti potrebu da se podsete – ukoliko su Jugoslaviju doživeli, ili da se sa njom upoznaju – ukoliko nije deo njihovog iskustva. Taj princip aproprijacije možemo da ilustrujemo primerom koji nam je juče pao na pamet. Dogovorili smo saradnju sa Muzejem Jugoslavije i to da se naši proizvodi nađu u njihovom gift shopu, na šta smo neobično ponosni jer je to najkvalitetniji muzej u zemlji, i odlučili da za jedan broj gostiju muzeja koji dolaze iz Kine napravimo proizvode sa sloganom Valter branio je Sarajevo sada brani mene, što je genijalan verse legenadrnog Moskrija. To je primer kako umetnost može da poveže i uspostavi komunikaciju između bilo koja dva čoveka na svetu.

Objašnjavaju kako se trude da uz retro motive kombinuju i one savremene. Inspiraciju pronalaze u pop kulturi, naglašavajući kvalitetnu i aktuelnu kulturu kao još jednu odliku bivše države. „Kao što smo rekli, jedan od slogana je direktan omaž legendi domaćeg hip-hopa. Volimo da koristimo reference koje nisu prvoloptaške, već ih prepoznaju fanovi određenog fenomena ili benda, ali su istovremeno komunikativne i podstiču na, što bi se na srpskom reklo – ingejdžment.“

Brend Manonija

Mirjana i Miloš ispred brenda Manonija usmereni su prvenstveno na revolucionarni period pred Drugi svetski rat i tokom njegovog trajanja. Ilustracije inspirisane motivima kao što su fotografije sa zasedanja AVNOJ-a u Jajcu ili fotografijom članica KPJ na Visu mogu se naći na duksevima, majicama, tefterima ili cegerima. One promovišu antifašističko nasleđe Jugoslavije i slave borbu protiv nacističkog okupatora. „U više projekata, kao KURS udruženje, obrađivali smo različite događaje iz tog vremena koji su povezani sa studentskim, radničkim pokretom, Komunističkom partijom Jugoslavije i Narodno oslobodilačkim pokretom. Teško je reći koji je prelomni trenutak. Kako smo oboje rođeni osamdesetih, naše detinjstvo i odrastanje je obeležilo uništavanje Jugoslavije, propadanje industrije, infrastrukture, privatizacija i degradacija društva. Referisanje na period Jugoslavije se čini kao neminovnost“, govori ekipa iz Manonije.

Oni smatraju korisnim da se iz današnje pozicije, uz istorijsku distancu analiziraju revolucionarni događaji.

To nije samo nostalgija ka Jugoslaviji, to je oživljavanje sećanja na proces borbe, emancipatorske politike i na iskustva koja su tada stečena, kao i na greške koje su pravljenje. Ne treba bežati od činjenice da SFRJ nije bilo idealno društvo, ali je istina da je bilo ravnopravnije nego ovo u kome sada živimo. Takođe, korišćenje tih motiva je i jedan od načina borbe za društveni i medijski prostor koji se ne sme prepustiti samo desnici.“

U kontekstu oživljavanja minulih vremena u sadašnjim, kažu da je teško postavljati direktne paralele tadašnjeg i sadašnjeg perioda, ali da se neke podudarnosti ipak mogu pronaći. „Na primer, studenstki protesti, loša socijalna politika, siromaštvo, problemi umetnika… Određena prava i slobode koja su izborena tokom Drugog svetskog rata i izgrađena u periodu SFRJ, nama su danas san. Obrazovanje nije dostupno svima, zadravstvo je skoro uništeno, radna prava se ne poštuju, sve je više ljudi koji žive u siromaštvu, ljudima se oduzima krov nad glavom zbog sitnih dugova. Naša društvo je nestabilno i postoji jedno generalno nezadovoljstvo. U takvim okolnostima, mi želimo da podsetimo na borbu naših predaka, da podsetimo da je borba moguća i da možemo da učimo iz prošlih iskustava.

Za Miloša i Mirjanu proces od ideje do realizacije nije linearan, već je uvek drugačiji. Ipak, zajedničko za svaki rad jeste da se bazira na arhivskom istraživanju i da je taj proces deo prakse i rada na sličnim temama u različitim formama. „Dosta dobro poznajemo period NOP-a, pre svega kulturne aktivnosti za vreme rata i tačno znamo zašto smo izabrali baš taj motiv. Sa Manonijom smo proširili naše tematsko polje, pa pored revolucionarne tematike, veliku pažnju posvećujemo životnoj sredini i pitanju odmora. Svaka ilustracija iza sebe ima sate istraživačkog rada i traženja informacija i utemeljenja za njeno korišćenje.

Veliki izvor vizuelne inspiracije za njih predstavlja foto arhiva iz NOP-a, a pored toga i poezija im je veoma važna. „Poezija je isto važan segmet našeg rada i često nas stihovi povuku ka nekim motivima. Svakako ne treba zanemariti uticaj umetnika iz prošlosti koji su povezani za različitim revolucionarnim pokretima, posebno perioda avangardnih pokreta prve polovine XX veka i Jugoslovenske revolucionarne i socijalne umetnosti.“

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi