Ova 2023. se polako primiče kraju, i uskoro ćemo svi izbaciti 147 lista najboljeg svega što smo gledali i slušali ove godine. Ili ću makar ja to uraditi. Ali, šta god se desilo, vrh je izgleda već zakucan. A tu negde pri vrhu biće i simpatični padavičar Džon Vilson, koji luta Njujorkom (i okolinom) beležeći kamerom ono što drugi ne primećuju, i odgovarajući na pitanja čije odgovore možda znamo, ali nikad nismo došli do njih na ovaj način.
How to with John Wilson je u tri sezone, iz drugog plana, vladao svetom dokumentarnog formata, radeći nešto samo sebi svojstveno. Toliko da smo se većinu vremena pitali kako je ovo snimljeno i kako slika uvek odgovara onim izrečenim mislima. Kao i svaka, danas, krštena osoba sa poremećajem pažnje, Vilson je bio spreman da nam u svojim putešestvijama postavi jednostavno pitanje i proba da ponudi odgovor, da bi ga put gotovo uvek odveo na neku drugu, treću, a bogami i četvrtu stranu, sa uvek suludim sagovornicima koje bi svako drugi iz posla izvrnuo ruglu. Vilson je ipak svojim pojavom, glasom, nespretnim vođenjim razgovora, delovao drugačije, kao da dolazi iz tog istog suludog sveta, što je sagovornike dovelo do toga da se više otvore. Drugi hipster umetnici i filozofi bi svoju platformu iskoristili da se nasmeju čoveku koji veruje da može da poništi obrezivanje kačenjem tegova na svoj penis. Vilson je to u svojoj seriji predstavio kao utorak popodne u životu svakoga od nas, što je apsurdnu situaciju kao što je ova napravilo smešnijom, ali mnogo važnije – životnijom i stvarnom.
Treća sezona i poslednjih šest epizoda su nam dale jednog malo drugačijeg Vilsona. Emotivnijeg i spremnog da se možda više razgoliti pred publikom. U jednom momentu čak i bukvalno pred kamerom, s obzirom na to da je želeo da zabeleži kako izgleda njegovo telo na početku vežbanja. Od prve epizode How to find a public restroom, u kojoj je bio i angažovaniji nego inače, do poslednje epske How to track your package, možda više nego ikada upoznali smo pravog čoveka iza kamere. Ranjivog, emotivnog, ponekad usamljenog, nekad previše pametnog za svoje dobro, besnog na nepravdu i kad ga ispale za snimak (s obzirom na to da mu ekipa Burning man festivala nije dala da koristi snimke koje je uhvatio, kontam da mu je barem malo bilo drago posle ovogodišnjeg izdanja festivala i fijaska koji su doživeli).
Kao što se u prethodnim sezonama kretao u jednom pravcu, da bi našao pravo blago u potpuno drugom, tako su nastajale i njegove najbolje kreacije. Možda je napravio i najbolji pregled i ulazak korone u Njujork, a i Njujorka u život sa merama – How to Cook the Perfect Risotto ili u How to remember your dreams koja intervjuom sa fanovima Avatara postaje slučajno emotivna storija o ljudima koji nisu nigde pripadali dok se nisu našli među sličnima. U ovoj sezoni je probao da oblikuje svoje telo, a onda upoznao bodibildere u 9/11 tematskom takmičenju, ali i otkrio gde taksisti uriniraju (parafraza one srpske gde piške radnici u trafikama), i upoznao porodicu koja ne želi da njihovo dete odrasta u tišini i prave žurke u centru grada do kasno u noć. Ipak, po starom dobrom običaju, ostavio je blago za kraj i finale.
Da bi nam objasnio kako se kreće paket koji naručite, prvo je rešio da upozna dostavljače pica, koji ga odvode do kupca, koji je otac prevremeno rođenog deteta, preko čije priče dolazi na temu transplantacije organa, a onda i dostavljanja organa, ali ne kao delova tela, več instrumenta, orgulja, nakon čega s tom dostavom dolazi na konvenciju orguljaša na kom upoznaje tipa koje je potpisao ugovor da ga zamrznu kad umre da bi ga odmrzli jednog dana kad to bude moglo, a u usputnom razgovoru sa tim tipom saznaje da on nema testise i da je sam sebe kastrirao. Ova dugačka rečenica iza je ukratko i najbolji opis ove čudesne serije u kojoj se pričaju ovakve teške, blesave, bizarne priče, koje su pritom istinite, i koje su samo dokaz da Džon Vilson, pored toga što ima oko za detalje, ima onu vrednost koju svi znaju da cene, a to je da je on onaj čovek koji ume da sluša. Zbog toga će i tip koji se plaši kakav će otac biti i onaj koji je rešio da nikad to ne bude, pa odseče sebi testise, sa istom strašću i željom želeti da ispričaju svoju životnu priču.
Bilo da ste voleli da u „How to…” svratite zbog neobičnih, histeričnih i bizarnih trenutaka koji stignu bukvalno niotkuda, ili trenutaka koji vas teraju da kontemplirate o životu i onome što ljudska iskustva znače u ovom preogromnom svetu, ova poslednja sezona je uspela da skupi najbolje od oba ova pravca.
I kad nam prikazuje svoju nespretnost na crvenom tepihu Emija, ili to kad nam pokaže kako ga HBO (njegova kuća) nije stavila na spisak za žurku, ili dok putuje Amerikom, Vilson nam se dotle otvara da osećamo kao da gledamo privatnu poruku koju nam je prijatelj posalo. Pokazao nam je lepotu u neobičnom i neverovatnom, i da svet može da izgleda kao poprilično poremećeno i haotično mesto, ali i da uvek postoje veličanstvene lekcije koje mogu da se izvuku iz svega i da se primene u svakodnevnom životu. Za koliko serija znate da mogu to da urade?
0 Comments