Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon

Kako da prepoznaš lažnu vest na internetu?

Na koje sve načine možemo proveriti verodostojnost informacije koja nam je plasirana?

29. November 2021

Skrolovanje. Glagol toliko prisutan u svakodnevici i radnja koju obavljamo svakodnevno, sada već mehanički. Gotovo svako od nas se uhvati za telefon i pre nego što otvori oči, u pokušaju da isključi alarm, ili buđenje odloži bar za pet minuta. Od tog momenta, pa tokom čitavog dana, telefon je uz nas. Ovo „malo čudo tehnologije“ pripadnici mlađe generacije koriste kako bi proverili kakvo je vreme napolju, kada im dolazi bus, da li im je odloženo predavanje na fakultetu, za plaćanje računa, poručivanje hrane i, u najvećoj meri, za informisanje koje se uglavnom odvija putem društvenih mreža. Zamislite koliko je to informacija u samo jednom danu! Pa, nije ni čudo što sve manje pažnje obraćamo na vesti koje dolaze do nas.

Ovakve digitalne navike, kao i fenomen skraćene pažnje, ali i sve brži tempo života, bez sumnje su pogodno tlo za širenje lažnih vesti. Pitanje je, da li i u kojoj meri umemo da ih prepoznamo? Pored toga što je potrebno da odvojimo vreme (koje uglavnom nemamo, ili ga rađe koristimo za nešto drugo), kako bismo obratili pažnju na istinitost podataka koji nam se serviraju preko raznih platfomi, neophodno je da aktiviramo i kritički pristup kada konzumiramo sadržaje na internetu. Stoga u ovom tekstu možete pronaći savete na koji način sebe možete zaštiti od lažnih vesti, bile one naizgled bezopasne, šaljive, ili kreirane tako da imaju manipulativno dejstvo na osobu do koje dolaze. A evo nekih načina koji će vam pomoći da ne budete obmanuti:

1. Proveravajte izvore informacija

Kada do nas dospe neka informacija, pre svega treba da pogledamo odakle ona dolazi – da li je do nas došla sponzorisana objava? Da li nam je od ranije poznat medij (u kontekstu nekoga ko prenosi poruku)? Da li informacija dolazi od nekoga kome verujete? Ovo su samo neke od stvari koje treba proveriti kada pročitate neki tekst. Čak i ako je vest o nekoj naizgled bezazlenoj stvari, svaka lažna vest je potencijalno opasna, a širenje iste može da dovede do posledica neslućenih razmera. Zato uvek proveravajte izvor od koga informacija dolazi.

2. Proverite autora/autorku teksta

Još jedna stvar na koju treba da obratite pažnju kada pristupate određenom tekstu je autor/autorka. Svaki kredibilan tekst biće potpisan imenom i prezimenom, a kada je reč o tekstu koji sadrži dezinformacije ili poluinformacije, uglavnom će, na mestu autora/autorke stajati inicijali ili će tekst biti nepotpisan. Ovo „pravilo“, naravno, ima i izuzetak – stoga proverite i tekstove o kojima je taj/ta isti autor/autorka pisao/la. Na osnovu toga ćete moći da naslutite da li je to osoba za koju možete verovati da prenosi istinite, objektivne i pravovremene informacije, što je nešto sto bi svaki /svaka novinar/novinarka trebalo da radi.

3. Proverite da li je još neko pisao o istoj temi

Ukoliko sumnjate u verodostojnost neke informacije ili izvor koji je plasira – proverite da li je još neko pisao o ovoj temi. Međutim, budite obazrivi. Neretko se dešava da od onoga ko prvi objavi vest, ostali mediji kasnije tu istu vest preuzmu prostom „copy/paste“ metodom, bez ikakve prethodne provere ili istraživanja. Ovo se najčešće dešava kao posledica trke za klikovima, šerovima, lajkovima i „lenjosti“ novirana koja ne nastaje nužno iz nezainteresovanosti, već na to i utiče nedostatak vremena potrebnog da bi se jedna tema istražila dublje. Najbolji primer ovoga su lančane objave o nečijoj smrti koje su često bile neistinite. Zato, prilikom proveravanja da li je neko pisao o određenoj temi, koristite i druge „alatke“ sa ovog spiska koje će vam pomoći u ispitivanju istinitosti informacije.

4. Proverite činjenice

Kada je u pitanju lažna vest, ono što će nedostajati u samom tekstu jesu validni linkovi, koji ,onda kada je informacija validna, u tekstu služe da istu potkrepe, dodatno objasne ili stave stvari u širi kontekst radi boljeg razumevanja. Osim linkova, treba obratiti pažnju i na ostale informacije. Ovde se možemo poslužiti i postavljanjem novinarskih pitanja – ko, šta, gde, kada, kako i zašto, a uz svako od njih i pitanje – zbog čega? Iako na prvih pet pitanja možete imati istinite odgovore, pitanje zbog čega se neka informacija plasira, kao i način na koji se to radi, može vam otkriti potencijalan manipulativni karakter vesti.

5. Posebnu pažnju obratite na to da li je tekst koji ste pročitali u potpunosti istinit

Ova tačka posebno je važna, pogotovo zato što su kreatori lažnih vesti toliko vešti, da će vam „upakovati“ informaciju tako da je što lakše „progutate“. U stvaranju i fabrikovanju lažne vesti, dobićete nekoliko istinitih informacija koje će uglavnom biti pozicionirane na samom početku teksta, a za cilj imaju zadobijanje vašeg poverenja. Kako tekst odmiče i vaša pažnja slabi, tako će u tekstu početi da se pojavljuju dezinformacije ili poluinformacije, koje ćete, na taj način, lakše prihvatiti, nego da su se one našle na početku teksta. Zato svaki tekst čitajte sa punom pažnjom. Na taj način zaštitićete sebe od prihvatanja lažne informacije kao istinite.

6. Obratite pažnju na pravopis i nazive

Kada u tekstu uočite slovnu grešku, nije uvek previd u pitanju. Slovne greške jako su svojstvene i često ih možete naći u lažnim vestima. Ovo se posebno dešava kada je reč o vlastitim imenima, bilo da se radi o ličnim imenima, nazivu kompanija, poznatim ličnostima… Na ovaj način, onaj ko plasira lažnu vest štiti sebe od potencijalnih tužbi ili posledica zbog namernog plasiranja neistine. Kada je, pak, slučaj plasiranja lažne vesti iz nehata ili neznanja, dakle, kada se greška dogodi nenamerno, tada je uglavnom reč o previdu, jer tu ne postoji ovo „ograđivanje“ od odgovornosti koje smo pomenuli kada se lažna vest objavljuje s namerom.

7. Ne zaboravite da je manipulacija moguća i ako govorimo o fotografiji, video sadržaju ili nekom drugom vizuelnom elementu koji nije samo tekstualni

Fotografije i video sadržaji nisu uvek autentični, iako možda na prvi pogled ne izgleda tako. Sa napretkom tehnologije, vidovi foto i video manipulacije podignuti su na izuzetno visok nivo, čime teško možemo razlikovati istinu od dobrog fotošopa. Ipak, postoje načini da se proveri da li je reč o „pravoj“ fotografiji – pri čemu, takođe, treba obratiti pažnju na izvor fotografije – ukoliko je ona autentična, gotovo uvek će biti potpisan fotograf. Situacija je identična kada je reč i o video – sadržaju. Pa, ipak, ono na šta posebno treba obratiti pažnju je kako se određeni foto ili video materijal koristi u tekstu, odnosno, koji tekst prati vizuelne elemente. Nije redak slučaj da je fotografija istinita, ali da je tekst smešta u potpuno drugi kontekst, koji je neistinit, a u cilju potkrepljivanja lažne vesti.

8. Proverite da li je reč o šali

Postoje sajtovi koji su specijalizovani za pisanje lažnih vesti, ali oni za krajnji cilj nemaju lošu nameru, već isključivo šalu i zabavu. Takav je, na primer, Njuz.net, iako tekstove napisane kao šalu, često „na prvu loptu“ ne možemo razlikovati od pojedinih istinitih dešavanja. Međutim, društvene mreže su te koje obično naprave zabunu među internet korisnicima, u čemu prednjači Twitter, na kome različiti profili objavljuju različite šaljive tvitove, sa ciljem da nekog nasmeju, ali sarkazam i ironija često ne budu prepoznati, pa ovi tvitovi postanu viralni i na ostalim društvenim mrežama, čime dovode do pravih malih ratova u komentarima među neistomišljenicima. Problem sa daljim deljenjem lažnih vesti, ma koliko one bile šaljivog karaktera, je taj što će uvek postojati neko ko to neće shvatiti, čime se povećava verovatnoća da će neke lažne vesti ostati neotkrivene, možda i zauvek.

9. Kritički pristupite čitanju

Kritičko promišljanje neophodan je preduslov kako bi bilo koja od navedenih stvari uopšte mogla da bude proverena. Potrebno je, dakle, svakoj informaciji pristupiti uz određenu dozu sumnje, preispitujući dublje značenje. Kritičko promišljanje neophodno je kako bismo mogli da bolje razumemo društvene kontekste, promene i dešavanja, što će nam dosta olakšati prepoznavanje neke lažne vesti, kao i razlog zbog koga je ona plasirana. Ovo, naravno, ne znači da treba da razvijamo teorije zavere i idemo iz krajnosti u krajnost – od neispitivanja ničega do preispitivanja svega, ali kritičko mišljenje upravo tome i služi, kako bismo bili obazrivi i umeli da prepoznamo kada određena informacija može imati manipulativno dejstvo na nas.

10. Prijavite lažnu vest

Upravo zbog učestale pojave lažnih vesti koje sve više uzimaju maha, razvili su se i pojedini mehanizmi koji za cilj imaju smanjenje broja lažnih vesti. Doprinos u razotkrivanju lažnih vesti imaju takozvani „fektčekeri“ kojiproveravaju istinitost vesti. Takođe, postoje i sajtovi kojima možete prijaviti lažnu vest, onda kada naiđete na nju. Oblakoder je, upravo u cilju suzbijanja lažnih vesti, pokrenuo #antifejk kampanju, koja se oslanja upravo na sposobnosti mladih da prepoznaju lažne vesti.

Postani i ti lovac na lažne vesti koristeći #antifejk! Šeruj lažnu vest na svojim društvenim mrežama ili u komentaru ovog teksta uz hešteg!

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!