fbpx

Kako je Bassivity oblikovao aktuelnu muzičku scenu

Za generacije rođene krajem 80-ih, pa sve do sredine 00-ih, izdavačka kuća Bassivity je bila nešto što se moglo smatrati maltene sinonimom za domaći hip-hop.

Na scenu su ušli u velikom stilu. Iako Dragan Đorđević u svojoj knjizi Mala crna muzika za početak „drugog talasa hip-hopa“ uzima izbacivanje singla Beogradskog Sindikata - Govedine (septembar 2002), Bassivity Music već u novembru izbacuje album Ekipa stigla, koji do današnjeg dana drži kultni status među slušaocima. VIP dvojac, Reksona i Ikac, u tom momentu momci od 20 i 22 godine donose  u zvučnike iskrenu priču o dekadentnom, sankcijama i bombardovanjem narušenom Beogradu u kome sve vrvi od kriminala i droge.

Cover art albuma Ekipa Stigla i screenshot iz spota Ako riba drolja postane

U naredne dve godine pod etiketom Basivitija izlaze dva mikstejpa: Bassivity mixtape prvi put i Ulice vol. 1, na kojima su se publici predstavili brojni mladi reperi kao što su Struka, Who See ili Lud, a neki su taj plasman i iskoristili tako što su u narednim godinama ostali relevantna imena u igri. Ovim mikstejpovima su svoj doprinos dali i reperi koji su u to doba već uveliko bili na sceni, poput Suida ili Đusa. Osim ovih mikstejpova, Bassivity Music je do 2007. izdao još 6 albuma, od kojih se, makar za polovinu može reći da zaslužuju da se nazovu klasicima.

Screenshot omota izdanja Bassivity Musica

Nakon 2007. dolazi do prekida u izdavaštvu koji traje sve do 2012. U tom međuperiodu izdavaštva, Bassivity počinje da fokus prebacuje sa striktno hip-hop muzike na produkciju zvuka u opštem smislu, a kako je Vanja Ulepić, čovek koji je i osnovao Bassivity u tom periodu živeo u SAD, Bassivity je pokušavao da napravi proboj i na tom najvećem hip-hop tržištu – američkom, a u samom direktnom kontaktu s američkom muzičkom industrijom, u Srbiju će doneti nove načine vođenja izdavačke kuće, kao i stvaranja same muzike.

E sad, toliko o faktografiji (donekle).

Ako se uzme u obzir da je, za neki prvi kontakt s rep muzikom (a da se ona ne doživi isključivo kao muzika gde „tu neko nešto priča i maše rukama“) kraj osnovne škole, moja generacija, pa i ja sam dolazimo u kontakt negde krajem 2009. i početkom 2010, u zavisnosti od toga kako su čiji roditelji bili voljni da u svoje kuće uvedu i tu novotariju zvanu internet. Upravo to je bio period kada je VIP izbacio svoj drugi album, Živa istina, istina ne za Bassivity, koji je tada bio u svojoj izdavačkoj pauzi, i taj album me (nas) je u dobroj meri uvukao u ovu priču.

Cover art albuma Živa istina
Screenshot

Nakon Žive istine sledeći logičan korak bio je poslušati šta su to ti ljudi izbacivali ranije, što nas dovodi do albuma Ekipa stigla. Ovde saznajemo priču koju nismo mogli čuti ni u školi, a od roditelja još manje, a koju opet tada nismo mogli da je razumemo kako bismo sada, nakon skoro 10 godina. Saznali smo priču koja je bila veoma značajna za formiranje nekih stavova i razmišljanja u tim godinama.

Fast forward dve godine – svi prethodno izdati i spomenuti albumi su poslušani bezbroj puta, gomila pesama je bila naučena napamet... Nama, kao srednjoškolcima, se tada ponovo pojavljuju nove stvari za otkrivanje pod Bassivity etiketom. Doduše, ovoga puta malo izmenjenom - Digital umesto Music.

Ako je nalet Basivitija u drugom talasu hip-hopa bio u velikom stilu ovaj, tzv. treći talas, nije mnogo zaostajao. Albumi su izlazili mnogo frekventnije, pošto su se i vremenom stvorili uslovi za tako nešto. Pre svega zbog razvoja interneta i društvenih mreža umreženost samih izvođača je bila mnogo veća, samim tim i mogućnost za njihovu saradnju. Činjenica je da je i label sada imao mnogo više potpisanih muzičara nego u prethodnom talasu.

Žanrovski raznovrsniji talas je započet izbacivanjem albuma Ćelija 44. Pre toga je objavljen i soundtrack za film Artiljero. Sledi izlazak albuma koje smo tada (bez razmišljanja) mogli da svrstamo u sam vrh domaćeg repa - Jači od smrti, Tamna strana sreće ili Noći bugija (sa sve gostovanjem Joella Ortiza, damn!). Mikstejpovi Sveža krv vol. 1 i Ulice 2 su bili Ulice 1 i Prvi put naše generacije, odnosno, dobar kanal za otkrivanje novih repera čiji rad nam je promakao.

Omoti nekih od Bassivity Digital izdanja
Screenshot

Moglo se tada, a može se i još uvek diskutovati o tome da li su ovi parovi mikstejpova podjednako značajni i(li) kvalitetni, ali svakako stoji činjenica da je možda prvi par mikstejpova izbačen u ključnijem trenutku za uspostavljanje domaće hip-hop scene, te će svakako, zbog nostalgije i romantizovanja prošlosti odnositi više ocene u odnosu na svoje savremenike.

E sad, sve one behind the scenes priče koje se mogu naći u raznim intervjuima Reksone i Cobija, današnjih glavnih ljudi Basivitija, o tome kako su u SAD-u naučili princip po kome je pesma proizvod i njihovu orijentaciju ka komercijalnoj izdavačkoj kući (uz usputne sinhronizacije crtanih filmova, produkciju reklama), postaju uočljive kada su na kanalu objavljene dancehall pesme Rasta – Marli i Kondom, a nešto kasnije i mnogo veći hit: Kavasaki.

Screenshot iz spota Kavasaki

Marli i Kondom bi se možda mogle smatrati kao eksperimentalne pesme, jer su nakon njih na kanalu još uvek bili objavljivani albumi nešto tradicionalnijeg formata (pre svega Bvanina dva albuma, Velkom tu Džigi Taun i Bvanomator 5000+, kao i Instant harizma Furia Đunte). Posle Kavasakija izdavaštvo se pretežno orijentiše na komercijalniji zvuk: trep i Cobijev novootkriveni žanr, balkan-folk-trep.

Screenshotovi iz spotova: I don't give a fuck, Sex manijak, Komodo zmaj i Nikada bankrot

Naravno, rep slušaoci, koji su ipak u manjini, nisu ovo lepo prihvatili (doduše, ruku na srce, ukusi domaće publike su uvek kaskali nekoliko godina za svetskim trendom), ali Bassivity je kao izdavačka kuća tu primetio sjajno tržište. Ipak, iako su mnogi od tih velikih jednosezonskih hitova snimani pod Cobijevim rukovodstvom, kao i u studiju samog Basivitija, oni se kao prodati proizvodi nalaze rasuti na mnogim youtube kanalima, pre svega na najpopularnijem domaćem – IDJ. Iz celog ovog talasa je iskočio i Balkaton kanal koji je samostalno oformio Rasta.

Screenshotovi iz spotova Kavali i Nikom nije noćas kao meni

Od 2017. godine izdavaštvo Basivitija je potpuno naklonjeno trendu. Nekoliko albuma koji pripadaju onom najnovijem podžanru repa – soundcloud repu (Kei – Minut mixtape i Indigo season 1 i 2) koji, osim što imaju aktuelan zvuk, imaju problem s time što podležu modernom konzumiranju muzike – nizak replay value i već nakon nekoliko vrtenja postaju stvar prošlosti, dok publika traži novo što samo otvara priču hiperprodukcije.

Screenshot cover arta pomenutih albuma

Uz to vredi spomenuti i pojavu pokreta „Gassivity“ čije su glavne vedete Suril, Mili i Fox, kojima se ipak ne može naći naročita zajednička žica, pre svega zbog različitih stilova i puteva koje su ovi izvođači imali pre zajedničkog Gassivity tripa (ili, u Milijevom slučaju, nisu imali).

Screenshot Gassivity loga i spotova Ja sam u gasu i Hollywood

U bližoj budućnosti verovatno možemo očekivati još veći otklon Basivitija od tzv. tradicionalnog repa, insistiranje na komercijalnom Cobijevom zvuku i forsiranje mladih repera iz Indigo grupe.  Sve to znači da se u ovoj izdavačkoj kući neće ponovo pojaviti klasik album sa replay valueom nekog od albuma iz drugog talasa - posebno ne Ekipa stigla, čiji je jedan od autora upravo trenutni CEO celog Bassivityja.

Pesma se po aktuelnim merilima tretira kao proizvod koji služi isključivo za prodaju. To će trajati dok rep igra eventualno ne obrne krug i ne zasiti se muzike čiji je jedini adut vibe, što se još uvek u velikoj meri ne dešava ni na njenoj matičnoj sceni, u SAD. Uz već gorepomenuto kaskanje domaće publike za prihvatanje svetskih trendova, na našoj sceni će se isti obrt desiti verovatno 5 godina kasnije.

Autor teksta: Ivan Dželajlija

1 comment

  1. Avatar
    Luka 9 July, 2019 at 12:56 Reply

    Jeste i nije tako. Gro muzike koju stvaraju nema rep kao osnovu, onaj kladični stari rep.
    Ali Dadin album od prije dvije godine, nakon Cobijevog proboja, je albun sa replay value, čisti rep.
    I uz svo poštovanje albuna koji su navedeni u tekstu, Ni na nebu ni na zemlji, osim po vremenu kad je izašao, nimalo ne zaostaje za tim rep talasima.

Leave a reply