Kako je virus korona do sada uticao na živote mladih?

Razgovarali smo sa Stefanom Štrbcem i Aminom Emrović, mladima koji su na YRT2020 događaju govorili o uticaju korone na živote mladih
Autor/ka Marina Zec

10. November 2020

Pandemija virusa korona od marta ove godine unela je temeljne promene u živote većine ljudi na svetu, a pogotovo u svakodnevicu mladih. U trenutku kada bi trebalo da „uživaju u najlepšim godinama svog života”, zbog specifičnih okolnosti mladi i studenti primorani su da se suoče sa manje optimističnom realnošću koju definiše veliki broj različitih ograničenja. Osim restrikcija, mladi su suočeni i sa novim, nametnutim obrascima ponašanja koji se odnose na obrazovanje, tržište rada, socijalizaciju i provođenje slobodnog vremena.

Na ovogodišnjem YouthRightsTalks2020 događaju dvoje mladih govorilo je o uticaju ovog virusa na živote mladih. Stefan Štrbac je skrenuo pažnju na pitanje položaja studenata u toku pandemije virusa COVID19, a Amina Emrović je govorila o tome kakva je situacija bila u Novom Pazaru i kako je ova promena uticala na mlade.

Na koje sve načine je pandemija virusa COVID19 uticala na mlade i promenila njihove živote?

Stefan: Mislim da je dosta teško odgovoriti na ovo pitanje. Ima toliko mladih sa toliko različitih života, da je gotovo nezamislivo pojmiti kako je COVID-19 uticao na sve njih. Ako bih govorio nekako opšte, generalno, pandemija je za mlade bila veoma teška. Nositi se sa svim izazovima, brinuti za svoje zdravlje i svih bližnjih ili onih daljih od nas, pitanje drugih problema sa kojima smo se nosili i pre pandemije, a koji su samo nastavili da nam budu dodatni kamen spoticanja tokom iste, verujem da nikome nije bilo prijatno.

Amina: Pandemija COVID-19 je dosta uticala na mlade ljude, pogotovo period policijskog časa kada niko nije išao vani, zatvaranje škola i svih mesta gde su mladi navikli da se svakodnevno kreću i provode svoje vreme. 

Stefan Štrbac, Fotografija: Nebojša Petrović

Da li su tokom pandemije mladi bili na neki poseban način ugroženi, i ako jesu, kako?

Stefan: Naravno da jesu. Mladi kao jedna podgrupa svakog društva su, po ko zna koji put (bar kod nas), bili dodatno ugroženi. Nekada se ta ugroženost ogledala kroz različite zdravstvene rizike kojima su bili izloženi. Kod nekih je to bilo stambeno pitanje, sprečavanje povratka u svoje domove i domove porodica. Neki su ugroženost osetili kroz sistem obrazovanja i njegovu (ne)organizovanost i (ne)omogućavanje jednakih prilika svima. Izazovi na poslu i zabrinutost za isti. I, na kraju, ali ni malo manje značajan deo, ugroženost osnovnih ljudskih prava.

Amina: Ja smatram da je najviše štete kako mladima, tako i ostalim ljudima naneto od strane medija, ali i ljudi koji su na svojim profilima objavljivali različite video snimke za koje se kasnije ispostavilo da uopšte nisu iz Srbije, i da nemaju veze sa virusom COVID-19.

Kakav je bio položaj studenata tokom pandemije virusa COVID-19?

Stefan: Položaj studenata u našoj državi nije ni malo sjajan ili bar na nivou na kom bi trebalo da bude. Na to dodajte pandemiju, pa možete stvoriti makar deo slike, o kakvom je položaju reč. Studenti su nekako „poslednja rupa na svirali” svima (čast izuzecima). Od državnih ustanova, preko Univerziteta i profesora, zdravstvenog sistema, drugih institucija koje bi trebalo da u takvim trenucima njima pruže podršku. Ali kad one ne valjaju, videli smo, studenti uzimaju stvari u svoje ruke. Jer drugačije, nažalost, nisu mogli da pronađu rešenje.

Amina Emrović, Fotografija: Nebojša Petrović

Da li mere uticale na štićenje ili ugrožavanje različitih prava mladih?

Stefan: Više na ugrožavanje, nego štićenje, ako mene pitate. Da, dosta zdravstvenih mera je zapravo uticalo na štićenje i da, neke su nam verovatno i bile neophodne. Nažalost, mnogo više njih je zapravo uticalo na ugrožavanje prava svih, pa i mladih. Opet, ima i onih koje nisu pogađale neke druge delove društva, nego samo mlade. I, opet, uglavnom su bile ugrožavanje prava.

Amina: Mislim da je dobro što su postojale mere i da je svakako veća korist nego šteta.

Stefan Štrbac, Fotografija: Nebojša Petrović

Zbog čega je za vas bilo važno da govorite o ovoj temi?

Stefan: Na prvom mestu jer sam mlada osoba koju je ova pandemija na različite načine pogodila. Zato što mislim da je važno da se mladi čuju, pitaju, zauzmu za sebe. Videli smo, retko ko će (ili pre niko neće), to uraditi umesto njih. Važno mi je bilo da podelim svoju priču, jer se ona zapravo ne razlikuje mnogo od tuđih i nisam sam ja jedini prošao kroz sve to. Verujem da ima mnogo mladih ljudi koji su imali isto ili slično iskustvo. I možda nemaju priliku da ispričaju svoju priču, ne znaju kako i kome, misle da nikoga neće zanimati. Da se te priče ne bi zaboravile i da bi shvatili da nisu sami, bilo mi je važno da svoju podelim.

Amina: Bilo mi je važno da apelujem na sve ljude da se ne šire dezinformacije koje izazivaju dosta negativnih emocija kod ljudi (strah, anksioznost, stres, nervozu) zbog čega ljudi psihički slabe. Takođe, želela sam da iistaknem da je kod mnogih ljudi virus korona naneo mnogo psihičkih posledica, a da pritom isti nisu bolovali od njega.

Da li je u javnosti bilo dovoljno reči o uticaju pandemije na mlade?

Stefan: Nije. Uglavnom se priča svodi na neke površne komentare, usputne utiske i posledice. Mislim da smo daleko od toga da je bilo uopšte kvalitetne priče, a još dalje od toga da je bilo dovoljno reči na tu temu.

Amina: U medijima nije bilo dovoljno reči o uticaju pandemije na mlade.

Kako su se institucije i mediji odnosili prema mladima?

Stefan: Nažalost, u većini slučajeva, veoma ružno. Mene to ne čudi i nisam očekivao neki drugačiji tretman. Nekako sam već na to navikao i znao da će biti kako je bilo. A bilo je veoma strašno, veoma prazno i veoma zabrinjavajuće. Mladih, kao i pre i posle (ako posle postoji) pandemije, na tim mestima baš i nema.

Kako možemo pomoći mladima i zaštititi ih od posledica pandemije?

Stefan: Možemo za početak krenuti sa tim da svako radi svoj posao kako treba, kako je zamišljeno, kako je tamo negde to i propisano. Valjda ne tražimo mnogo. Ako je, ipak, mnogo, onda možemo krenuti od svoje okoline. Pronaći način da koliko možemo, utičemo na promenu. Pa makar napravili samo i jedan mali korak napred. I to je dobar početak.

Amina: Smatram da se mladima može dosta pomoći kroz razne radionice, emisije, savetovanja kako bi se oni jednostavno izborili sa svim ovim što pre i kako bi im se olakšalo da nastave tamo gde su stali, da napreduju, da uče i funkcionišu kao pre, uz potrebne mere zaštite.

Ovogodišnji Youth Rights Talks 2020 realizovan u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava, a Oblakoder je oficijalni medijski partner događaja.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Uticaj televizije: kriza popularnosti ili ne?

Uticaj televizije: kriza popularnosti ili ne?

U susret Svetskom danu televizije koji se obeležava 21. novembra, donosimo priču o nastanku i uticaju televizije, ali i postavljamo pitanje: da li je popularnost televizije u krizi?