Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon

Kick Kong: Skreč je sebi svojstvena, sportska disciplina

Sa Markom Veselinovićem o skrečovanju, vinilima i DJ sceni

30. November 2021

Marko Veselinović dvadesetosmogodišnji je didžej rodom iz Zaječara, čiji su setovi karakteristični po organskom džangl zvuku, oldskul hip-hop matricama i skrečovanjem kao ličnim pečatom kojim spektar različitih, srodnih žanrova povezuje u jednu celinu. U svojim ranim dvadesetim dolazi u Novi Sad na studije ekologije, gde počinje aktivnije da se bavi muzikom pod alijasom Kick Kong. Nastupao je na brojnim festivalima u regionu i šire, među kojima se ističu festival Outlook u Hrvatskoj, nastupi u Barseloni i na EXIT festivalu.

U intervjuu za Oblakoder, Marko otkriva kako je počeo da se bavi muzikom, kakvo je njegovo viđenje andergraund scene u Srbiji i daje nam da zavirimo u njegovu kolekciju vinila.

Čime se bavi Marko Veselinović, a čime Kick Kong?

Kick Kong: Marko Veselinović se bavi IT-jem već pet godina, a Kick Kong u poslednje vreme održava ono što je hteo da radi kad je počeo – pokušavam ljudima da objasnim da ima još neki super kul žanr i super lepa muzika koja, u stvari, može da se voli, a ne samo da se plati.

Kick Kong je interesantna igra rečima. Kako si se odlučio za ovaj pseudonim?

Kick je jako bitan segment kada pričamo o elektronskoj muzici, taj kick mora da kida, a Kong je asocijacija na džangl i na to što vrtim. Može i kao instrument, zavisi koji jezik pričamo, ali u svakom slučaju, razumemo se – kong je kong, hoćeš majmuna, hoćeš instrument.

U Novi Sad si došao u ranim dvadesetim, a pre toga si se već počeo baviti muzikom. Da li si se u Novi Sad zaputio sa tim ciljem?   

S namerom dođoh u veliki grad (smeh). Pa, nisam, došao sam da učim, i učio sam jedno vreme. Ali sa smerom koji sam upisao bih mogao da čistim prozore, i onda sam stao.

I odlučio da se baviš muzikom, jer je perspektivnije.

I obogatio sam se. Kupio sam kuću, na Long Ajlendu, pored Snup Doga.

Pre didžejinga svirao si u bendu. Kako si odlučio da se prešaltaš na elektroniku?

Pre svega toga je bio rep-kor bend, bio sam MC i to je bio čist autorski bend. U nekom trenutku, svi smo upisali nešto, svako je otišao na svoju stranu i to više nije bilo održivo. U tom trenutku se didžej Fokus, zaječarska živa legenda, vraćao sa studija iz Amerike i doneo dramenbejs. Tad sam prvi put čuo i džangl. Onda je krenuo rep, hip-hop, to je neki logičan sled okolnosti. Didžej si, kreneš od Wu-Tanga, završiš sa Goldijem. Za svoju prvu žurku sam prvi put u životu video plejere i prvi put stao za plejere. Rekli mi ,,idi iz fade in u fade out, pa ćeš vremenom da naučiš”. I tako je bilo.

Onda si preneo sve to u Novi Sad. Misliš li da grad pruža dovoljno mogućnosti za andergraund kulturu?

Bilo je, mnogo davno. U vreme kad sam se doselio, mogao si da odeš u neki bircuz u centru grada i da se okupi masa koja kapira priču, nebitno da li vrtiš oldskul hip-hop ili neurofank, nebitno da li je ulaz 50 ili 500 dinara, da li je petak ili subota. Sada je sve to malo više biznis, a malo manje andergraund.

U tvojim didžej setovima zastupljeni su različiti žanrovi, dominantno hip-hop i džangl, ali radio si i grajm žurke. Šta bi istakao kao signature svog stila, koji sve ove žanrove povezuje u jednu celinu?

Definitivno skreč.

Je l’ može da se kaže skrečer? Da li to stoji samostalno za sebe, ili je usputna stvar u didžejingu?

To treba da bude prva stvar u didžejingu, ako mene pitaš. Skreč, kao jednu od tehnika, svaki didžej treba bar malo da poznaje, dok s druge strane možeš skroz da je odvojiš  kao zasebnu disciplinu. Skreč kao skreč jeste sebi svojstvena disciplina, i to sportska disciplina, kojoj treba da posvetiš mnogo vremena.

Koji od žanrova koje pokrivaš je tebi najbliskiji, a na koji publika najbolje reaguje?

Meni je hip-hop najdraži. Ako stavimo na papir džangl, hip-hop i grajm, masa najbolje reaguje na džangl, ljudi skaču na brži BPM. Ali i u džanglu ima nešto od hip-hopa, fanka, džeza, bluza, sve zavisi šta ti izbaciš kao celinu.

Koliko elektronska muzika sama po sebi može da bude autentična, u kojoj meri je moguće iskazati se kroz didžej setove?

Možeš da se izražiš kroz žanr, kroz to šta slušaš kod kuće. U tom smislu, ljudi čuju ako si naslušan. To što slušaš kod kuće, ako je dobro i ako je novo, treba da izađeš i reprezentuješ i da te ne zanima da li će to nekome da se sviđa. Ti si taj koji treba da nagovori tog nekog lika da se to njemu sviđa.

Nastupao si na Exitu i na Outlook-u, u Barseloni, na festivalima u regionu. Kakva su tvoja festivalska iskustva? Da li više voliš klubske žurke ili festivale?

Uvek ću da izdvojim Outlook, to je najveći bass festival u Evropi i volim da se pohvalim da je moje ime bilo na njegovom lajnapu, velika je čast da odeš tamo i da puštaš. U tom smislu, dobri festivali gde te niko ne ograničava su posebna priča.

Ponekad radiš na vinilima, a nekad na plejerima i diskovima. Od čega to zavisi, šta ti preferiraš?

Zavisi od toga gde me zovu, za šta me zovu i kome puštam. Uvek sam za to da izađem sa tridesetak odabranih vinila i izrokam set na dobrom ozvučenju nekim ljudima koji su došli tu da to isprate. Ne samo fizički, u smislu da skaču, nego i da izađu iz tog kluba pod utiskom, u fazonu, e, moram da nađem tu i tu traku.

Rad na vinilima neizbežno podrazumeva kolekcionarstvo. Kako izgleda tvoja kolekcija vinila, koja je bila tvoja prva ploča, a koju smatraš najvrednijom u svojoj kolekciji?

Trenutno imam 60-70 ploča, prvu mi je dao didžej Fokus i to je bio neki scratch tool. Najvrednija je Nasov ’Illmatic’ iz ’94. To je lektira, i dalje mi stoji na zidu u centru sobe.

Dosta si aktivan na društvenim mrežama. Koliko je danas važno prisustvo i prezentacija u tom smislu, pa i kada je u pitanju andergraund?

Sve je tamo, moraš da budeš u toku i da budeš prisutan. Sve zavisi od sadržaja i od komjunitija koji ti svesno praviš, od toga zavisi ko će da ti dođe na žurku. Izbacujem kratke skreč sesije i skreč rutine, doduše retko. Dosta sam samokritičan, tako da mi je bitno da se pre svega meni sviđa, ako se meni ne sviđa, kako mogu da očekujem da se sviđa bilo kome drugom.

Šta slušaš kada ne slušaš hip-hop i džangl?

Slušam dosta džeza i fanka, pretežno su to i ploče koje skupljam.

Kakvo je stanje kada je u pitanju lokalna elektronska scena? Koji su problemi unutar scene?

Kad kažeš lokalna scena mislim na srpsku scenu, to je lokal, mnogo nas je malo da bismo targetirali priču na samo jedan grad. Ogroman problem nastaje u trenutku kad se navijački patriotizam i nacionalizam ubacio u hip-hop. U tom trenutku nikad jača ekspanzija, nikad više ljudi nije slušalo hip-hop, masa ljudi sluša, masa ljudi snima. Ako pričamo o elektronskoj sceni, ista priča. Kad su neki klinci zamenili navijačku ideologiju i tribinu za didžej pult, naglo je počela scena da opada što se tiče kvaliteta, i da raste u smislu kvantiteta. Povukli su masu ljudi, ali su u isto vreme povukli i ideologiju. A u Srba je ideologija mnogo bitna stvar i meša se u sve, u ručak, u večeru, u  muziku – sve.

Već dugo se baviš muzikom. Da li si nekada razmišljao da počneš da se baviš produciranjem sopstvenih stvari?

Radio sam i radim i dan danas, ali to neće da izađe dok ne budem sto posto siguran da je mnogo dobro. Ali tu je hip-hop i kolaboracije, to sam radio i radim, ne pravim matrice, ali sam tu da skrečujem i to nikad neću da odbijem. Računam da je to moj doprinos, jer nema nas mnogo. Ako ne radimo nas petorica, neće niko.

Nedavno si pokrenuo i sopstveni brend žurki pod nazivom „Idemo na more“. Hoćemo li ići na more i u jesenjoj/zimskoj klubskoj sezoni?

Džangl i grajm su, po meni, najbolja muzika za plažu, taj neki Outlook koncept. Što se tiče žurki, biće nešto možda pred Novu godinu. Inicijativa postoji, ljudi postoje, para nema, al’ će da se nađu. Ako uslovi dozvole.

Autorka teksta: Branislava Kolarov

Autorka fotografija: Lidija Jergić

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!