Kišoban retrospektiva: 10 godina žurke za ljude koji su spremni da plešu

Kišoban retrospektiva: 10 godina žurke za ljude koji su spremni da plešu

Nekada davno, zapravo ne tako davno, već pre nekih desetak godina (međutim, kada govorimo o razvoju kulture  i trajanju jednog kulturnog programa u Beogradu ovo nije mali vremenski period), tri ekipe dj- eva rešile su da stanu pod jedan “kišobran” i naprave svoju žurku. Deset godina kasnije, Kišobran ekipa promenila je oblik, izgled, čak i muziku donekle. Porasla je u pravu i ozbiljnu produkciju. Oni i dalje stoje pod istim Kišobranom, a sutra slave svoj deseti rođendan.

Njihova priča puna je zaokreta, preokreta, istraživanja, ali pre svega entuzijazma i želje za novim muzičkim izrazom. Verovali ili ne, prve žurke Kišobrana bile su organizovane u Akademiji, a Kišobran je zapravo nastao 2008. godine od  strane 3 dj ekipe koje su rešile da zajedno puštaju muziku i međusobno se promovišu.

Povodom proslave u Drugstore-u 1. decembra rešili smo da se okupimo, gde drugde nego u Zaokretu sa Radovanom Dojčilovićem Raletom, Ivanom Ojkićem i Markom Radojkovićem i pokušali smo da otkrijemo šta je sve ta jedna decenija organizovanja žurki nosila sa sobom i da im poželimo srećan ulazak u drugu deceniju. Razgovor smo otpočeli pričom o samim počecima žurki. Spremite se za možda najduži intervju sa Kišobrancima ikada.

Marko: Ja sam 2009. godine došao.

Rale: Krenuli smo sa Kišobranom 2008. godine zajedno sa Goranom. Tu je bio i Paja, a mi smo osmislili da to bude kolektiv tri dj ekipe. Jedna dj ekipa se zvala Go with the flow: tu su bili Paja, Nikola Šobajić i ja. Puštali smo indie altrenativu u Dangubi, tako smo počeli. Druga ekipa je Brits, koja je puštala britansku indie pop i brit pop muziku u KST-u. Tu grupu su sačinjavali Goran, Brit i Čipi. I treća ekipa  su Riffsi, koji su puštali alternativniji post-pank. Inače, to su bile jako opskurne žurke da se razumemo. Sve se dešavalo utorkom ili sredom uveče jednom mesečno i mi smo mnogo voleli da idemo na te žurke. Nakon toga nam je palo na pamet da se udružimo i da počnemo međusobno da se reklamiramo pod nekim imenom i da tako gura svako svoju priču, ali pod jednim imenom. Tako smo skontali da smo napravili Kišobran kao udruženje tri dj ekipe od nekih 7, 8 ljudi.

Marko: Bili smo i mi tu od početka, ali mi smo više voleli da pijemo alkohol i da igramo nego da puštamo muziku.

Ivan: Ja sam kao i svaki mlađi brat, pošto je Goran moj stariji brat, bio u fazonu da bih mogao i ja da se uključim ovde i uključio sam se posle godinu dana. Paralelno sa tim sam puštao muziku u KST-u, ali je to bilo nevezano za Kišobran. Naše dj karijere nisu bile vezane samo za Kišobran, nego i za druge stvari. A onda je plan bio da pod tim Kišobranom jedni druge promovišemo i podržavamo kada je bila u pitanju ta indie-alternativna priča.

Marko: Ivan je počeo 2009. godine da puša muziku na Kišobran žurkama koje su se tada dešavale jednom u 4 ili 5 meseci. A Rale i ja smo 2009. godine osnovali Zaokret. Tada se u startu  sve to računalo kao da je bilo pod Kišobranom, ali i nije, jer je sve bilo mlado pa nismo znali šta je šta. Zaokret je, na primer, tada bio u Bifeu Ventil svakog četvrtka.

Stvaaarno?

Rale: Da,da. To je bilo kao off veče Kišobrana, gde smo mogli da puštamo b-sides i neke ne-hitove. Mi ne slušamo tu hitičnu indie rock muziku koju smo puštali na Kišobran žurkama, nego i neke manje poznate bendove, pa smo imali potrebu da imamo tu minimalnu bazu koja bi to slušala i okupljala se svakog četvrtka. To smo nazvali Zaokret.

Marko: Onda posle par meseci su se Goran i Ivan pridružili Zaokretu i onda se to sve nekako izmešalo.

Ivan: Iz ove pespektive zvuči nekako malo banalno jer smo hteli da napravimo neke granice bez ikakvog razloga.

Marko: U suštini svi smo bili drugari koji sede u parku i zezaju se i onda idu na žurke zajedno i kako god to zoveš, zoveš.

Rale: Upravo se to i desilo, 2008. goodine, kada smo osnovali Kišobran. Marko i Ivan su bili sve vreme tu. Mi smo se lepo družili i onda u rasponu od godinu ili dve, sve te tri ekipe su se istresle i ostali su ljudi koji su ostali samo kao Kišobran, a izgubila su se ova imena Brits, Go with the Flow, Riffsi. Tako je nastalo to jezgro Kišobrana, a to smo bili Ivan, Marko, Paja, Goran i ja. Imali smo potrebu da krenemo malo češće da puštamo muziku i da se još više družimo, jer mi smo prijatelji, neki su i braća, te smo počeli da organizujemo u Ventilu to Zaokret veče gde smo mogli svakog četvrtka da se skupljamo, puštamo različitu muziku i pravimo planove za dalje. Međutim ono što je bilo mnogo interesantno jeste da se taj Zaokret razvio i počeo da bude grana za sebe, pošto smo počeli različite ideje tu da ostvarujemo. Jedna od strava ideja kou treba nepomenuti jeste taj deo oko Take away shows. To je francuski sajt Blogoteka razvio, gde uzme neke poznate bendove i odvede ih na neku lokciju i bez ikakve najave ih pusti da svira. Nebitno da li su to neki rendom kafići ili napolju na dabl dekeru u podrumu itd, potpuno onako bez reklame.

Na tom početku, a i sada, da li vam je Kišobran bio i jeste primarna stvar u životu? Da li radite još nešto van toga?

Marko: Rale je doktor nauka, fizike.

Rale: Nekako, prvo je bilo 200, 300 ljudi, a posle je to prelazilo u 500, 1000 i onda smo počeli sa otvaranjem novih prostora i onda je nekako Kišobran je postao full time job.

Da li vam je i sada?

Marko: Nama dvojici da (pokazuje na Ivana) , tačnije sve što spada pod taj „kišobran“. Mi se i dalje trudimo tj. nas dvojica koji smo ostail. Svi ostali su apgrejdovali svoje primarne karijere, a nas dvojica smo ih blokirali i nastavili smo da radimo Kišobran, što nam je sada primarna stvar. U tom kontekstu, da, Kišobran nam je primarna stvar, ali samu Kišobran žurku i tu ideologiju Kišobrana kao neprofitnog udruženja mi i dalje održavamo. Izbor nekakvog prihoda i življenja su nam Zaokret i Sprat, a Kišobran žurka je i dalje postavljena na tim stubovima da se sve svima izdeli, da svi imaju za pljeskavicu ili taksi i da sve ostalo ulažemo ili u produkciju, dovođenje bendova, ulepšavanje svega itd.

Dakle, svaka žurka svaki put zahteva posvećenost?

Ivan: Apsolutno, bilo šta što se radi mora da se radi najposvećenije moguće.

Rale: Mogu da kažem da su njih dvojica najviše odgovorni za to što je ta priča opstala i što se razvila. To je zbog toga što smo se godinama Paja, Goranče i ja posvećivali pogrešnim stvarima, ali smo polako bivali na margini te baš ozbiljne organizacije, a oni su preuzimali mnogo stvari i uzdigli priču na viši nivo.

Da li ste imali i da li danas imate neke uzore, s obzirom na to da komunicirate i sa drugim festivalima, a i privatno ih posećujete? Da li postoji nešto na šta se ugledate ili sa čime mislite da se Kišobran parelelno razvija, da je uhvatio neki talas?

Ivan: Konkretno uzore mislim da nemamo.

Marko: Ja mislim da je za mene to Primavera festival.

Ivan: Primavera festival da, ali ne više kao inspiracija. Primavera festival je verovatno muzički, a organizaciono ne mogu ni da pričam, to je nemerljivo, ali muzički i vizuelno je nešto što je inspiracija Kišobranu.

Marko: Isto tako, možeš da pogledaš lineup Kišobrana, rođendana, mi smo ga prilično pravili baš po tom nekom šablonu i po tome ko nas sve inspiriše. Nas inspirišu ovi matorci, Dj Brka, Miško i Lonče, a najviše Lonče koji sa nama radi koncerte i koji nam je mentor i imamo record label sa njim. Tu imamo i te nove mlade bendove koji nas isto inspirišu jer u poslednjih 7,8 godina samo slušamo kako nema bendova, a u poslednjih par godina je to jako živo i uzbudljivo. Inspiriše nas Stefan Unković sa svojim ranijim radovima i sa svojim sadašnjim radovima.

Ivan: On nam je napraivo logo, tako da je deo Kišobrana skoro od početka.

Marko: Inspirišu nas i ovi novi klinci, Hidden Bg na primer. Najviše nas inspiriše njihova energija, kao i energija ljudi koji se okupljaju oko njih.

Iva: To je neka energija kakvu smo mi imali na početku, da rade šta im se radi, samo što je malo drugačiji koncept.

Marko: Muzički je to malo dalje od nas, ali je energetski je jako zanimljivo.

Kroz koje je faze prolazio Kišobran? Čega je tu sve još bilo, radijska emisija, dj radionice itd?

Ivan: Pa nekako je dosta tih stvari bilo gubljenje vremena koje je moralo da se desi. Mislim na te neke stvari koje na prvu loptu možda nisu imale nikakvog smisla. Na primer napravimo vj radionicu ili dj radionicu i tu dolaze neki ljudi i mi im tu kao nešto pokazujemo i stvarno ništa se ne izrodi iz toga, da bi dve godine nakon toga jedan učesnik vj radionice postao naš glavni fotograf i Aleksa Vitorović.

Rale: Recimo 2012. godine je baš taj rođendan bio lep u smislu da smo imali lomo zajednicu, kao i fotografsku zajednicu koju je organizvao Marko. Kišobran teatar je tada kretao isto, imali smo i žurku koja se realizovala, vj i dj radionicu. Ono što se izrodilo iz toga je ta vj radionica, posle koje ste izuzetno bili aktivni kao vj-evi i kod nas sa svojim idejama, ali i interaktivnim izložbama u Domu Omladine i kasnije kao gostujući vj-evi na raznim događajima, na primer na Exitu.

Marko: Recimo od 2010. do 2015. smo u suštini samo mi radili sve što se dešavalo u gradu, a i većinu stvari u Srbiji. Postojale su recimo još dve ozbiljnije producentske kuće koji su radili ozbiljne projekte, ali kada pogledaš tu underground scenu  i neke veće underground žurke i alternatvine, samo smo mi bili ti ljudi koji su nešto radili. To je sve bilo uzbudljivo, ali ono što je Ivan rekao u jednom trenutku se gomilalo i gomilalo, a samo smo nas dvojica smo ostajali kao ti neki ljudi sa beskonačno slobodnog vremena, što je i normalno bilo za sve ostale da jure svoje karijere. Zato smo morali u jednom trenutku da sasečemo i da scale-down-ujemo sve i kažemo šta su glavni fokusi Kišobrana – to je radijska emisija, Kišobran žurka i to je nešto u nekom Zaokretu koji će se razvijati. Pokušali smo ostale stvari da delegiramo na druge ljude, ali se to pokazalo kao nedovoljno održivo. Sada je on hold.

Šta su vam sada fokusi?

Ivan: I dalje je Kišobran žurka tu gde jeste. Takođe i Zaokret, ne kao ugostiteljski objekat, već kao taj dodatni sadržaj.

Marko: On uvek evoluira.

Ivan: Znači da li je to muzika u Zaokretu, izložbe u Zaokretu ili književne večeri - to je sve ovo što smo radili u Zaokretu u Ventilu. Radijska emisija je trenutno na Radioaparatu svakog četvrtka i mislim da će na tome i da ostane.

Prošlog i ovog leta je Muzej Jugoslavije imao svoj letnji program i u razgovoru sa njima sam saznala da je trebalo da uspostavite saradnju ovog leta. Zašto je vama bilo potrebno da sebi stvorite to mesto okupljanja i kakva je uloga kulturnih centara danas? Čini se da gradski i državni kulturni centri nisu prilagođeni mladim ljudima, ili bar da ne komuniciraju dobro sa njima.

Marko: Mi kada smo otvarali Zaokret kao prostor stalno smo naglašavali to da nismo kulturni centar. I nismo to hteli da budemo, ali pošto se donekle krećemo u svim tim krugovima i kako smo radili slične stvari, imali smo potrebu da kad god to možemo, pokušamo da pomognemo ljudima i da kada dođu i kažu da hoće da rade nešto kod nas, da im izađemo u susret. Samo je pitanje evolucije prostora generalno i stanja svesti.

Ivan: I to. Takođe mislim da je više do toga što, nije da nas hvalim, nego je ljudima prosto lakše da rade sa nama. Bilo gde drugde gde ljudi probaju nešto ili naiđu na probleme, ne mogu da se dogovore sa bilo kim ili im je teško i prosto te institucije nemaju interesovanja da nešto rade. Nama je prva reakcija na nečiji predlog, što ne kažem da je dobro po nas, da kažemo može, sad ćemo da vidimo kako ćemo.

Marko: Da se razumemo, nama ne odgovara da imamo književno veče, izložbu ili da imamo bend koji svira. To nam je sa finansijske strane fijasko.

Ivan: Sve su to lepe stvari koje treba da se dese i ako se ne dese ovde pitanje je da li će se desiti negde drugde.

Marko: Mi imamo sve uslove da realizujemo sve to što oni hoće da realizuju. Zašto smo dozvolili sebi da imamo svu opremu i sve uslove i zašto smo to sve obezbedili, a tvrdimo da nismo i ne želimo da radimo kulturna dešavanja, a radimo, to je već verovatno neki problem u našim glavama. U suštini mi mrzimo ljude. (smeh)

Kišobran je otvorio vrata mnogim muzičarima i novim licima. Kako ste dolazili do tih ljudi i upoznavali ih? Kako ste prepoznali da neko ima potencijal?

Marko: Nemam pojma. Bili smo fanovi svih njih. Mi smo i dalje fanovi rada svih tih ljudi koji nešto rade. Volimo da čujemo dobru muziku, da idemo na dobru žurku i vidimo dobru izložbu. Tako da nas ne smara da priđemo i da kažemo ćao.

Ivan: To je pod jedan, a pod dva, ako gledamo rad sa dizanjerima i fotografima uvek smo bili u fazonu da tražimo nešto novo. Imali smo po sezonama fotografe i na kraju smo imali i finansijske mogućnosti da platimo baš dobre fotografe, ali nam to nije bilo interesantno. Odlučili smo da cimamo Aleksu Vitorovića ili Nenada koji je ovde došao kao lik koji je želeo da radi u šanku u Zaokretu i koji kao povremeno fotka. Mi smo mu rekli okej, ajde da fotkaš žurku. Takve fotke su nam zanimljive. Isto je i sa dizajnerima.

Rale: Zanimljiv im je i razvoj. Ložimo se na razvoj  ljudi i pogotovo ako delimo senzibilitet, onda još bolje. Tako da to je vše zanimljivo, kada dođe neko mlad i hoće nešto da predstavi.

Šta je zajedničko svim ljudima koji su stali pod Kišobran? Šta to prepoznate pa ljudi odgovaraju vašem senzibilitetu?

Marko: Da budu lepo vaspitani.

Ivan: Da i da budu vredni i da se ne libe da rade. Eto to.

Marko: Ima jedna zanimljiva stvar. Ne znam koliko smo to tačno definisali, ali da su voljni da Kišobran bude iznad njihovih imena. To nije za sve ljude jer mi nikada ne potpisujemo dj-eve koji puštaju muziku niti vj-eve ili bilo koga. Potpisujemo ljude koji nam gostuju uvek, ali evo i na ovom sada plakatu piše Kišobran djs.

Kako se i koliko menjao muzički pravac Kišobrana tokom ovih 10 godina postojanja?

Rale: Mi stalno slušamo i skidamo novu muziku. To je ono što radimo na dnevnoj bazi. Tu nam isto i radio emisija pomaže, svake nedelje sve vreme kopamo, nateramo se  da tražimo novu muziku. Takođe, idemo po muzičkim festivalima gde slušamo i uživo šta ko radi. Ono što je evolucija zvuka, kao što se može primetiti jeste da ako je krenuo taj neki indie rock talas 2003. i 2004. godine, a mi smo muziku počeli da puštamo tek četiri, pet godina kasnije, taj  talas se prilično dobro razvijao u prvih nekoliko godina i imali smo olakšan posao da nađemo pesme za žurku. Onda je neko vreme krenula  da bude popularna indietronika, malo elektronika i više plesnog momenta gde smo mi tu imali neke u našim redovima fundamentalce koji nisu hteli to da prihvate. To je isto bila borba, da se malo uključi elektronika, pošto mi slušamo i elektroniku privatno, da probamo da ta žurka izgleda više malo indie-rock-electro, što se desilo negde na sredini ovih 10 godina. Onda smo imali taj combo i plašili smo se kako će to izgledati, međutim to je bilo strava, nekako smo taj pozitivini rok elektro izuzetno dobro mešali. Jako sam bio zadovoljan kako je to izgledalo  i bio sam srećan što smo mogli da usrećmo obe neke ekipe. Posle toga smo se susretali sa nekim novim žanrovima koji su bili popularniji među omladinom u okviru neke underground kulture.

Ivan: Kada smo kretali, baš na samom početku, kada su nastali i bendovi poput Mankiza, Franc Ferdinanda i sličnih, svi su puštali tu muziku ali to je bilo nekako barski. Moj brat je rekao da hoće da napravi žurku od toga i svi su rekli nemoguće, ko će da skače uz gitare, a tako smo mi krenuli. Naravno da neće niko da skače ako ti smoren puštaš tu muziku i onda smo mi prenosili tu energiju. Svaki put to muzičko menjanje Kišobrana je pratilo naše menjanje. Mi pratimo trendove i bilo nam je prirodno da pratimo taj tok jer mi to slušamo. Naravno  da nekada pustimo pesme koje niko od nas ne voli koje moraš da pustiš, ali 98 posto liste je to što mi volimo i pratimo. Mi  dosta volimo da slušamo uživo bendove. Ako neko kaže da neki bend zvuči loše, a ja sam čuo uživo i oni su odlični, ja ću ih pustiti jer taj bend vredi.

Marko: Ima i sedamnaesta caka, gde se trudimo, to jest oni se više trude nego ja, pošto oni puštaju muziku, da se svake godine odreknu neke muzike koja je ostarila. Zašto se to radi? To mnoge ljude razočara i mnogi ljudi imaju kritike na muziku koja se pušta na Kišobranu, ali razmisli samo kako bi ti bilo da slušaš muziku koja je bila nama kul kada smo mi imali 18 godina ili 20 godina. Sada bi ovi novi momci ili devojke bili u fazonu - vidi ovi puštaju neku muziku za matorane. Zato se njih dvojica trude da svake godine iseku  sve veze sa ranijim godinama, zadrže ono nešto samo što je najbolje, a da onda ubace sve to nešto što je novo i moderno. Mislim da je to glavna snaga Kišobrana koja nekad utiče pozitivno, nekada negativno na nivou žurke, ali na nivou neke evolucije mislim da je jako dobra jer je žurka aktuelna.

Ivan: Ono što je problem sad u poslednje 2,3 godine je to što je ekspanzija trepa sada došla do te mere da meni više to ne prija. Meni je trep bio interesantan 2012. godine i bio mi je super te i možda sledeće godine, ali sada je već ide do te mere da Alt-J izbacuje ceo album u trep fazonu. Onda ja budem u fazonu ovo mora da stane. Zato se mi sad trenutno borimo. Baš zato što nema više tog hita kao što je bila Tame Impala, Arctic Monekeys-i su izbacili super album, ali koji je potpuno ahitičan. Sve postaje bedroom, Mac DeMarco postaje headliner. Samim tim što je on headliner nekog festivala je smešno jer je to bedroom artist. To se sve sada dešava na svetskom nivou i mi se trudimo da vidimo kako ćemo da nađemo balans.

Ko je vaša publika?

Rale: Kod nas dolaze naši drugari, ali se naša publika i menjala. Dobijamo feedback od ljudi, tog nekog jezgra od 30-50 ljudi koji stalno dolaze, a to jezgro se menjalo, nisu to isti ljudi. Prve 3 ili 4 godine su bili, onda su oni omatorili i prestali da dolaze. Onda se novo jezgro napravilo, pa kada su se oni smorili došlo je neko novo jezgro. Tako da se to jezgro stalno pomeralo sa muzikom koja se menjala.

Marko: Ljudi do tog nekog perioda od 23 i 24 godine otkrivaju novu muziku. Posle tih nekih godina čekaju albume bendova  koje već vole. To su neke godine kada dolazi do prekretnice  i onda mi stalno imamo te neke smene generacija ljudi. Neki ljudi očekuju da slušaju hitove iz 2008. godine, neki ljudi očekuju da slušaju hitove iz 2012. godine, neki 2015. godine, nekog razočaraš, nekoga ne, ali nama je najbitnije da imamo ljude koji slušaju ovu muziku koja je sada i da mogu da plešu uz muziku danas koju su čuli juče na radiju ili na netu.

Ivan: Problem je što ne postoji taj radio koji je nekada bio, ne postoji ništa, tako da ne znam šta će biti.

Kako doživljavate opaske da su u pitanju gej žurke ili da su žurke za klince. Da li Vas to pogađa?

Rale: Da li je gej žurka ili ne to nas apsolutno ne tangira. Uopšte ne reagujemo na tu kritiku. Mada smo slušali tu „kritiku“, ljudi su nam govorili to, ali je suludo. A druga stvar, vezana za klince, što je kao jedna od najvećih kritika koje imamo, ali zapravo nemamo. Poenta je u te tri poslednje godine gde nam dolazi preko 1000 ljudi na žurke. Ulaz se plaća, ali je slobodan, nemamo ograničenje po pitanju godina, ali ne znam u čemu je problem. Okej, ako oni dolaze to je u redu.

Ivan: Ja sa druge strane imam problem što naše žurke nazivaju gej žurkama, zato što je to postalo malo po malo.

Marko: Imam problem sa svim drugim žurkama koje kao nisu gej žurke. Šta kao tamo ne može gej osoba da dođe?

Ivan: Upravo. To je u periodu od nekih godinu dana, sad je malo manje, ali je bilo u jednom periodu nesnosno sa tim komentarima. Ako imamo tri komentara na fejsbuku, jedan je kao „super je, strava muzika ali gomila pedera“, zovu nas gej aktivistima. Ja ne znam u kom momentu je to postalo tako.

Marko: Uvek je rejv bio gej.  Zvekneš ekser ideš tamo i skačeš. Ne karikiram.

Ivan: Mi ne možemo da utičemo na to nikako, ali neki ljudi su u nekom momentu rekli da je Kišobran gej žurka. A što kaže Marko, zašto bi bilo koja druga žurka bila ne-gej žurka? Među klincima to ne postoji, tako da je meni malo laknulo jer me je baš smaralo zato što je svaki ekstrem loš.

Marko: Nama recimo šteti to što ljudi pričaju da je Kioban žurka za klince. To nije žurka za klince, to je samo žurka za ljude koji su spremni da plešu. Ovo je možda ružno reći, ali kako stariš tako imaš više para, kako imaš više para tako te manje zabavljaju nekakve fundamentalne stvari po pitanju žurki – da čuješ muziku, da skačeš, da sretneš osobu koja ti se sviđa ili neke prijatelje. Onda ti to sve postaje dosadno i onda si već dovoljno dugo izlazio ili izlazila i onda ti treba malo više stimulanasa da se dobro provedeš i onda imaš više novca, zaposliš se, pa ćeš da izdvojiš pare za više alkohola. Ne treba bežati od toga, ljudi se sada previše drogiraju na žurkama. To je problem. Ja nisam za ili protiv toga, to je činjenično stanje stvari. Jednostavno ljudima je postalo previše. Potrebno im je previše stvari da bi se dobro proveli. Klincima nije. Klincima je dovoljno  da potroše 100 kinti na vinjak na trafici i da ga zveknu, da dođu na Kišobran da skaču i da im bude lepo i ništa ti ne smeta, sve je super.

Rale: Ono što ljudi ne znaju, naša žurka počinje u 11 sati. Mi do pola 12 imamo već 150 ljudi i to su uglavnom klinci od oko 18 godina. Već oko 12, 1  oni se odvale ili potroše pare i samo se zamene ekipe, jer već oko 2 dolaze stariji. To ljudi ne vide.

Ivan: Ali ono što je najbitnije je da je nama strava i apsolutno podržavamo to što klinci dolaze kod nas. Mi želimo to.

Kako vi doživljavate klubove i mesta za izlaske u Beogradu?

Ivan: Marko je načeo tu temu sa psihoaktivnim supstancama. Uvek je to nekako i ranije bilo, ako izvučeš neku. Uvek je tu bilo velikih rejvova, sad ih ima malo više. Uvek su tu. U momentu kada je Kišobran bio najmasovniji, Arcade Fire je dobio Grammy Award, a danas je trep najjači. Sad je normalno da Hidden BG raste. Jednostavno ima raznih klubova i dj-eva, a mi smo sa svima super i sve podržavamo. Živa je scena, nešto se dešava, što se tiče klubova, na neku formu izlazak postoji. Možda se gase klubovi i KC Grad više nije ono što je bio, ali Kvala 22 funkcioniše koliko toliko, Hidden BG, Drugstore. Prosto problem je što većina  klubova doživljavaju svoj rad zdravo za gotovo, a oni koji se ne menjaju nažalost propadaju.

Gde vi izlazite?

Marko: Mi smo inside the bubble.

Ivan: Ne znam, ne gledamo klubove kao takve, već eventove.

Rale: Ložimo se na sadržaj. Stalno ima neko zanimljiv ili neki koncerti. U sezoni idemo na sadržaje, bilo da su to žurke, gostujući dj-evi ili koncerti.

Koja vam je najupečatljivija kišobran žurka?

Ivan: Dve su za mene, u suštini u nekom jeku. Bili smo u nekom otkaznom roku, to je bilo 2015.e. Kišobran je rastao. E sad, za većinu žurki nikada ne postoji poseban razlog zašto je toliko posećena, nekako se kockice spoje. Nama je to bila  poslednja žurka, napravio se dobar hajp, event bude nenormalan, odziv super i mi dolazimo na taj dan žurke i očekujemo biće haos. A ispred KC Grada su uvodili kablovsku u neki lokal, a oko nje je bio rov metar širine i metar dubine. Bila je jedna daska preko koje jedino može da se pređe. Ja stalno govorim rečenicu „samo da niko ne pogine“ jer to stvarno mislim u raznim situacijama, ali ja ne znam kako su svi te večeri uspeli da prežive i uđu. To je prva žurka gde smo prodali preko 1000 karata. I to mi je bila najupečatljivija žurka, da se niko nije povredio i da je bilo toliko ljudi. Preko 1000 ljudi je procirkulisalo na 2 daske. I Kišobran-Vatra u celom Domu omladine.

Marko: Da to je bio baš uspeh. Takođe možda i neki od ovih prvih novijih Drugstore-a, kada smo pootvarali Chamberse, to je bilo uzbudljivo jer smo dodali tu komponentu da imamo i bendove. Mi se kao stalno tudimo. Jedna strana Kišobrana koja nije možda toliko uspešna je taj naš booking momenat bendova, naročito stranih. Mi to radimo već 10 godina, trudimo se nešto, ali nemamo baš mnogo uspeha, mada mnogo to radimo i volimo. Uspeli smo sa tim velikim Drugstore-om, dobili taj prostor i skupili smo hrabrosti da napravimo taj Chambers sa live bend programom koji ne znam koliko je bio ključan faktor za sam uspeh žurke, ali je toliko nekako doprineo tom cirkulisanju i toliko je bilo dobro da vidiš da ima malo nekog kontrasta u zvuku. Meni je to bilo baš lepo i onda smo to ponovili par puta.

Ivan: Da, svaki Drugstore i sa bendom i sa Chambersom bio je idealan jer je bio festivalski.

Marko: Tu smara samo što ne možemo sve da stignemo. Mi bismo da budemo na svakoj bini.

Rale: Uzmeš piće i samo pičiš, neko svira, ima neki bend, imaš neke čudne elektronske muzičare i baš je dobro. To je bio problem nama. Jedno 5-6 godina smo pokušavali da imamo žurke i koncerte i to nikad nismo uspeli jer recimo kada se završi koncert ljudi odu, nikad ne možemo da uklopimo to, a ovako imamo i žurku i koncerte u isto vreme. A Ja bih izdvojio, pošto smo imali turneje i po Srbiji i po regionu, kada smo probili Feedback u Nišu. Ne prva, ali druga žurka, to je bio ludilo. Došlo je toliko ljudi da su krenuli da kaplju zidovi od vlage.

Ivan: To je bez ikakve reklame, mi ne znamo nikoga u Nišu, nemamo drugare tamo a dočekao nas je red.

Kako su oni saznali?

Marko: Mi smo veliki u Nišu. (smeh) U Novom Sadu kada smo prodali 12 karata, a u Nišu uvek bude puno.

Gde ste još sve bili?

Svi zajedno: Novi sad, Valjevo, Zrenjanin, Zaječar, Čačak, Temišvar, Šibenik, Rijeka, Umag, Skoplje, Ljubljana.

I koja je bila najbolja?

Rale: U Rijeci.

Marko, Ivan: Da, da Rijeci.

Šta vi slušate sad?

Marko: Father John Misty.

Ivan: Da, Father John Misty, zato što smo bili na koncertu.

Ivan: Ono što mi najviše volimo, to će se tek čuti sledeće godine,  a to je Egret, domaći artist koga ćemo mi izdati i to će biti bomba. Mislim da će ljudima da dosadi koliko ćemo da im nabijamo na nos. To je domaći James Blake.

Šta mislite da je za vašu istrajnost bitno, zašto vas i dalje loži ova ideja?

Marko: Ja mislim da kada krene da nas smara da smo treba da prestanemo to da radimo.

Ivan: Svake godine su aktuelni neki festivali i koncerti, izvajanje novca za to i svaki put kada odem na neki festival se zapitam kada će ovo da me smori. Mislim da je odgovor nikada. Mislim da to nije stvar trenda u našim životima, to smo prosto mi, takvi smo. Mislim da imamo sreće što smo se upoznali i što smo svi takvi, a to je retko. Nama je čudno da neko kaže da nema sa kim da ide na festival. Mi bukvalno jedni od drugih krijemo jer smo više dosadni.

Zašto se Kišobran zove kišobran, a Zaokret zaokret?

Marko: Pa Zaokret je zaokret od Kišobrana.

Ivan: I to, ali i zato što je krenulo veče u Ventilu i kao ventil, pa kao zaokreneš ventil.

Rale: Sve je to nekako poprimilo drugačiju formu. Kada smo već krenuli onda smo shvatili zašto je dobro da smo nazvali Zaokret, jer je to veče trajalo od 7 pa do 12, 1 i onda je to bilo zagrevanje. Posle toga ili ideš kući jer je četvrtak ili napraviš zaokret i izađeš negde. Kao Zaokret od neke linearne večeri koju imaš.

Ivan: Sada je stvarno smešno, ali kada smo krenuli to da radimo tada su krenule i igranke DJ Ognjena na Povetarcu i onda je kao bilo „e hoćeš kući ili da se zaokrene, pa da idemo negde“.

A Kišobran?

Marko: Pa, staneš pod kišobran. Te tri ekipe inicijalne indie su se kao skupile. Takođe i te ekipe i ti ljudi koji su dolazili.

Ivan: Ono što nam je bilo bitno je da ta reč bude na srpskom. Mi puštamo uglavnom stranu muziku, ali hoćemo da bude srpska reč.

Jel imate nekoga mlađeg sa kime razgovarate, testirate šta je popularno trenutno među mlađim generacijama?

Ivan: Trenutno je pitanje da li imamo neke starije, Marko i ja pogotovo.

Marko: Samo se družimo sa klincima.

Ivan: Nama je vrh. Vrh!

Šta znači sa klincima?

Marko: Pa 1997. ili 1998. godište.

Gde ih nalazite?

Marko: U Zaokretu. Oni isto kažu da na Kišobran dolaze klinci, oni su stariji.

Rale: A najmađi dj nam je 1996. godište.

Marko: Ma mator.

Kako biste pozvali ljude da dođu na žurku?

Rale: Ne očekuj ništa i provešćeš se bolje!

Ivan: To je naš tagline. Mislim da sam lineup govori sam. Ako nema za tebe ovde ništa, onda nemoj ni da dolaziš.

Znači biće puno?

Marko: Pa ne znamo, nikad ne znamo.

Jel imate frku?

Marko: Uvek.

Ivan: Ono padne kiša i mi mislimo da niko neće doći, a onda hiljadu ljudi čeka sa kišobranom.

Marko: To je uvek smešno kada se pojavi neki par ili neka ekipa i ponesu kišobrane i mašu na žurci, a mi smo kao, neeeee.

Vidimo se na žurci:

https://www.facebook.com/events/2001226736842458/

Fotografije: Kišobran

Marina Zec

Leave a reply