fbpx

„Knjige magije” — Zakorak u ljudsko poimanje natprirodnog

Tim Hanter nije kao njegovi vršnjaci. On ima neobičan dar za magiju, a to da li će i koliko uspeti da ostvari sopstveni potencijal, najviše zavisi od njega samog. Ipak, on će u otkrivanju sebe i svojih sposobnosti imati pomoć četiri magična bića.

Sve počinje kada ovog dečaka na ulici presreće grupa čudnih „ljudi”. Njihova imena su Stranac, Džon Konstantin, Doktor Okultni i Mister I. Oni su ti koji Timotiju saopštavaju da ima talenat, kao i to da je potencijalno najveći mag svih vremena. Međutim, ostavljaju mu izbor u tome da li želi da se bavi magijom ili ne, ali pre toga je potrebno da sa svakim od njih prođe određen deo vremenskog ciklusa od početka, pa sve do njegovog kraja.

Timoti je, na svom putu uz pomoć Stranca, stigao upravo na početak sveta. Uz pomoć Džona Konstantina je brzinom svetlosti obišao zemaljsku kuglu i čuo reči iskusnih starijih čarobnjaka. Doktor Okultni proveo ga je kroz vilin-svet, a Mister I ga je odveo u budućnost do kraja vremena. Kroz ovu priču pojavljuje se dosta Gejmenovih likova iz drugih priča, a među njima su se našli i oni za koje bi se reklo da su miljenici čitalačke publike Sendmen i Smrt.

Na ovom putovanju Tim je dobio uvid u to koliko bavljenje magijom može da ga košta, pokazana mu je njena tamna strana, ali i svetlo na kraju tunela. Pušten je da prolazi kroz razne opasnosti, nesvestan toga da neko iz prikrajka stalno motri na njega i pazi na njegovu bezbednost. Iako deluje kao da je celo ovo putovanje pakao, ono je više kao otrežnjujući skok u hladnu vodu ljudske psihe, kako bi se otkrila kompleksnost naše mašte i osećaja za čuda.

Ova grafička novela prvobitno je objavljena u četiri sveske, da bi one potom bile objedinjene. Na njenom vizuelnom delu radila su četiri vrsna umetnika — Džon Bolton, Skot Hempton, Čarls Ves i Pol Džonson. Tri od ova četiri umetnika kreirala su gotovo impresionistički svet pun senki i slojeva, koji kao da predstavlja narativ za sebe. S druge strane, Ves ovom delu donosi svoj jedinstveni pečat koji podseća za stilizovan savremeni, ali u isto vreme ipak retro crtež. Iako drugačiji, njegov crtež ne štrči iz ove umetničke kolekcije. 

Iako je u pitanju sjajan narativ, Tim Hanter je prilično pasivan lik. Njegova uloga je da bude zbunjen svime što mu se događa i priču „vuku” svi ostali likovi, koji imaju znatno jače karakterne crte, kao i same ilustracije čiji detalji odlično drže pažnju.

Kao što to obično biva kada su protagonisti dečaci sa sposobnošću za magiju, ova grafička novela više puta je poređena sa serijalom „Hari Poter”, kao i mnogim sa sličnim narativima. Čak je Dž. K. Rouling bila optužena za kopiranje ove priče, ali je Gejmen to negirao i stao u njenu odbranu.

Na kraju, kao što sam sažetak ove grafičke novele kaže, „Tim Hanter nije Hari Poter, pa ni Luk Skajvoker, Tom Tejlor, Neo, Bafi, Simba, Bilbo, Merlin niti Bastijan. Sem onda kad jeste”.

 

Autorka teksta: Jelena Ostojić

Ostavi komentar