fbpx

Ko je Silvana i šta je kafana?

Razgovarali smo sa Nikolom Zdravkovićem, jednim od učesnika FIRST FILMS FIRST radionice namenjene filmskim rediteljima koji razvijaju svoje prve dugometražne igrane filmove.

"Šta je kafana, ko je Silvana i šta je uopšte to" - bila su glavna pitanja koja je Nikola dobio kada su mu javili da je prošao sa projektom "Silvana" na radionici FIRST FILMS FIRST, u okviru Međunarodnog filmskog festivala Transilvanija u Rumuniji. Festival traje od 3. do 9. juna, a za to vreme 8 mladih autora iz Jugoistočne Evrope radiće na razvijanju svojih projekata.

"Ideja "Silvane" je da predstavi ženu koja želi da se njen glas čuje u svetu muškaraca. Takođe, film treba da prenese što autentičniju sliku kafane kao društvenog fenomena nekome ko ne zna šta je to. Bilo je bojazni kako uopšte predstaviti koncept kafane nekome ko nikada nije čuo za kafanu i nije mu bliska, ali upravo u tome leži izazov", kaže Nikola na samom početku intervjua za Oblakoder.

Možeš li da nam otkriješ nešto više o "Silvani"?

Silvana nije priča o životu Silvane Armenulić koji je poznat široj javnosti. Naprotiv, akcenat je na 16-godišnjoj Zilhi Barjaktarević koja pokušava da se probije u svetu kafane i da ostvari uspeh kome teži. Prikazuje se i deo njenog detinjstva, ali moram da naglasim da ovo nije faktografski film. Zapravo se o njenoj biografiji pre nego što je postala Silvana jako malo zna, tako da je većina scenarija izmaštana, ali poenta nije u tome da film probudi interesovanje samo kod publike koja voli Silvanu i pratila je njen rad, već i kod onih kojima je to potpuna nepoznanica. Onima koji su upoznati sa elementima života Silvane, te informacije mogu da posluže samo kao nadgradnja.

Kako si došao na ideju da to bude "Silvana"?

Scenario za "Silvanu" pronašao sam na 1. godini fakulteta u fakultetskoj biblioteci. Tada sam bio posvećen čitanju radova kolega dramaturga koje oni pišu i ostavljaju u biblioteci nakon ispita. Kao autor je potpisan Marko Marković, što je meni zvučalo kao izmišljeno ime, kao da se radi o nekom Petru Petroviću. Godinama sam pokušavao da saznam ko je u pitanju, jer sam želeo odmah da ga režiram, ali nisam uspevao, dok se na masteru režije koji sam upisao nakon 5 godina na istoj klasi sa mnom nije pojavio upravo taj Marko Marković. Još 2 godine nakon toga ubeđivao sam ga da mi da da izrežiram film, međutim, hteo je on da ga uradi. U januaru smo se videli povodom drugog projekta jer je trebalo da se prijavim na konkurs za debitantski film,  na koji je i Marko trebalo da konkuriše. Pošto smo shvatili da nemamo dovoljno vremena za novi scenario, on je predložio "Silvanu". Ja sam na to rekao - okej, ti ćeš "Silvanu", a šta ću ja? Njegov odgovor je glasio - ne, evo ti "Silvana", radi je ti.

Šta će za tebe biti najveći izazov u radu na "Silvani"?

Ono što je najvažnije za ovaj projekat je koprodukcija. Biće veliki izazov sprovesti sve do kraja jer se radnja odvija u Doboju i Sarajevu, a koprodukcija sa Bosnom nam je jako važna kako bi se na najbolji način predstavio ambijent 6o-ih i 70-ih godina, kao i ambijent kafane. Kasting takođe predstavlja jednu od najbitnijih stvari, jer treba pronaći osobu koja će igrati 16-godišnjakinju sa dovoljno životnog iskustva da prenese ono što cela priča nosi, a koja će uz to morati da ima i fenomenalan glas. Neka moja ideja je da se napravi veliki kasting u Bosni i da to budu naturčici. Naravno da dobri glumci mogu sve da iznesu, ali s naturčicima vidiš da nose jedno ozbiljno životno iskustvo. Ne moraju čak ništa ni da kažu, postaviš ih pred kamere i vidiš da je to to.

Nikola Zdravković rođen je 1992. godine u Kruševcu. Do sada je režirao kratkometražne filmove - "Škrge", "Noćas mi srce pati", "Favorit" i "Svetski rekorderi" jedni su od najpoznatijih.Bavio se i režijom naučnih i dečijih emisija na RTS-u, a radio je i na spotovima i reklamama.

Kako si do sada vršio odabir glumaca za filmove koje si radio?

Do sada nisam pravio veće kastinge. Uglavnom, dok se scenario još uvek piše imam u glavi ko bi mogao da tumači likove. Pozovem još par ljudi, da utvrdim da li sam prevideo nekoga slučajno, ali se gotovo uvek zadržim na prvom izboru.

Na čemu trenutno radiš?

U planu mi je "Televizija", scenario nastao na osnovu mog jednoipogodišnjeg iskustva na RTS-u. Provlače se 3 glavna lika od kojih je jedan na praksi, drugi je novinarka koja pokušava da postane urednica, a treći glavna, starija urednica. Sa tim projektom planiram da apliciram na konkursu za razvoj scenarija, kao i sa "Silvanom", tako da imam duple šanse (smeh).

Filmove kojih reditelja voliš da pogledaš?

Prvenstveno gotivim domaće reditelje, mada volim i Altmana, iako nisam uradio ništa slično njemu, Majk Lija, Džarmuša... Tarantina sam dugo odbijao jer je napravio brend od sebe, ali nedavno sam na tv-u uhvatio film "Inglourious basterds" i razmišljao o tome kako scena traje pola sata, u jednoj sobi, gde likovi samo pričaju i to mi je bilo veoma zabavno. Ne volim samo što mu se daje epitet najboljeg reditelja današnjice, iako to što on radi, radi dobro. Od domaćih autora, tu je Goran Marković, "Majstori, majstori" mi je zapravo referenca kako bi "Televizija" trebalo da izgleda. Ranog Kusturicu isto volim, "Sjećaš li se Doli Bel" mi je možda i omiljeni domaći film. Imam problem sa žanrovskim domaćim filmovima.

Na šta tačno misliš?

Američki filmovi koji su napravljeni u Holivudu verovatno predstavljaju sliku kako to tamo funkcioniše, bar je nama to tako predstavljeno. Kada se to prebaci na domaći film, ne može da funkcioniše na taj način u odrednicama žanra kod nas. "Južni vetar" je, na primer, dobro napravljen komercijalni film, ali kada vidiš neke stvari znaš da to tako ne može da funkcioniše. Imamo scenu gde glumca jure po Beogradu, a on se sakrio na Sajmu, znaš da ćeš ga naći za manje od 2h, nije to Amerika. Isto tako, ne mislim da epitet komercijalnog treba da ima pežorativno značenje, niti filmove delim na festivalske i komercijalne. Ne treba napraviti film koji će samo ići po festivalima gde će ga gledati uzak krug ljudi koji će jedni drugima da govore ono što već znaju, film se i pravi da bi se gledao, ali to takođe ne znači da treba po svaku cenu podilaziti zahtevima publike.

Sa kim se konsultuješ kada radiš na filmu?

Sa kolegama sa kojim radim. Super je da dobiješ mišljenja sa raznih strana, ali ne možeš sve to da uzmeš u obzir. Kada sam radio "Rekordere", hteo sam da što više ljudi pročita scenario i da mi da mišljenje, kasnije u montaži je svako hteo nešto drugo od tog filma, da bih na kraju ipak shvatio da je to moj film i da ja treba da budem taj koji će da odluči šta ide.

Šta je, po tvom mišljenju, presudno za dobar film?

Da budeš iskren u tome što pričaš. Kao mali sam obožavao televiziju. Mislim da ne postoji domaći film nastao pre 2000. godine koji nisam pogledao. Čak postoji anegdota nastala dok sam slušao Istoriju jugoslovenskog filma. Obrađivali smo tada i manje poznate filmove i kada je profesor pitao ko je gledao "Jaguarov skok" jedini sam digao ruku. Zašto? Pa, bio je na tv-u. Nikada nisam mislio da će mi gledanje filmova koristiti, pogotovo što sam hteo da budem fizičar ili da upišem ETF. Tek pred spremanje prijemnog naleteo sam na ciklus Džarmušovih filmova na B92 i rekao - vidiš, može i ovako da se radi! Presudno je samo da priča bude iskrena i autentična i to je ono što ljudi prepoznaju.

Razgovor vodila: Snežana Pajkić

Slike su preuzete sa fb profila Nikole Zdravkovića

Leave a reply