Ko piše poeziju u ovom odeljenju?

Ove godine održao se 64. Međunarodni beogradski sajam knjiga. Kao i svake godine, obeležen je velikim brojem štandova, mnoštvom ljubitelja knjige koji dolaze na jednokratne izlete u Beograd i raspravama na društvenim mrežama o tome koliko se zapravo čita u ovoj zemlji.
Autor/ka Anđela Đukić

21. December 2019

I ove godine su širom naše zemlje održane mnoge književne manifestacije – Noć knjige, mini sajmovi u mnogim knjižarama i kafeima i, naravno, Međunarodni beogradski sajam knjiga. Tradicionalno, obeležen je velikim brojem štandova, mnoštvom ljubitelja knjige koji dolaze na jednodnevne izlete u Beograd i raspravama na društvenim mrežama o tome koliko se zapravo čita u ovoj zemlji.

Ukoliko se upustite u pretraživanje o tome koliko se čita, videćete dva tipa rezultata. U jednu grupu spadaju jednocifrene brojke koje ukazuju na postotak čitalaca, a u drugu spadaju dvocifrene brojke koje ukazuju na postotak čitalaca određene izdavačke kuće. Otvara se pitanje — ukoliko izuzmemo afirmisane pisce i knjige koje su svedočanstvo književnih talasa prošlosti, koliko nam je poznato književno stvaralaštvo današnjice u našoj zemlji?

U nepreglednom nizu top lista koje često objavljuju izdavači i domaći mediji, retko možemo da pronađemo imena autora mlađih od 30 godina. To nas najčešće ne čudi, deluje kao prirodan sled — da bi dobio posao treba ti iskustvo, da bi ti izdavačka kuća objavila knjigu treba ti iskustvo, a to bi značilo da iskustvo gradiš u okruženju iskusnih koji te ne podstiču. Začarani krug posao — iskustvo.

U gorenavedenim nepreglednim nizovima ne vidimo ni pesnike. Na 18 naslova pojaviće se jedna zbirka poezije, čiji je autor afirmisan. Međutim, u poznatim i dostupnim top listama nisu uočljiva imena mladih ljudi koji pišu pesme. Znači li to da mladi ne pišu poeziju?

Ukoliko se usmerimo ka potrazi za književnim večerima, deluje da u Beogradu postoje mladi koji pišu. To su oni mladi čije naslove nećemo pronaći među top listama izdavačkih kuća.

Pored Pesničenja, koje postoji dugo i povremeno se pojavljuju ideje organizatora o pesničkim večerima i konkursima, od 2009. godine postoji i Poezin. Oni opisuju svoju misiju kao izgradnju mostova saradnje sa srodnim organizacijama iz regiona. Povezivanje mladih i njihovo uključivanje u kulturne tokove jedna je od ideja vodilja ove organizacije. Na taj način otvaraju mogućnost stvaranja novog talasa poetske scene u Srbiji.

Od 2010. postoji i neprofitna organizacija Argh! koja organizuje večeri poezije svakog meseca. Poetski događaj Na sav glas održao se dvanaesti put 7. decembra. Veče poezije Mladi i zeleni predstavilo je u pet navrata čitanje poezije. Petnaesto poetsko veče Pet minuta pažnje održano je u oktobru ove godine.

Nedaleko od Beograda, u Štabu Pogon u Pančevu odražavaju se književne večeri Punchtown poetry. U Pogonu se skoro dve godine okupljaju mladi i neafirmisani autori, izdavači, kao i poznatija imena savremene književne scene.

Pored navedenih okupljanja, mladi pesnici neretko mogu da učestvuju na književnim konkursima koji se održavaju širom Srbije.

Ministarstvo kulture i informisanja raspisuje konkurs „Novica Tadić”. Pravo učešća na ovom konkursu imaju svi pesnici koji nemaju više od 35 godina i pišu na srpskom jeziku. U Čačku se, zahvaljujući gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis” i Odboru Disovog proleća, raspisuje konkurs „Mladi Dis” za rukopis prve pesničke zbirke napisane na srpskom jeziku za autore do 31. godine starosti. Na Festivalu kulture mladih Srbije u Knjaževcu dodeljuje se nagrada „Timočka lira” koja godinama unazad okuplja mlade pesnike. U Ribaševini kod Užica tradicionalno se održava književna manifestacija „Odzivi Paunu”, u okviru koje se mladim pesnicima dodeljuju nagrade. U Nišu se dodeljuje nagrada „Branko Miljković”. Početkom sledeće godine ova nagrada biće dodeljena 49. put. U konkurenciju za nagradu ulaze sva prva izdanja knjiga poezije objavljenih na srpskom jeziku tokom 2019. godine.

Među izdavačkim kućama ističe se Treći Trg koji je 2017. pokrenuo stalni godišnji regionalni nagradni konkurs za neobjavljene knjige poezije, kratke proze, romana i prevoda. Vredi pomenuti i Darmu, Partizansku knjigu, PPM enklavu koje ostavljaju mesta za autore koji objavljuju svoju prvu knjigu poezije.

Širom Srbije održava se mnoštvo književnih manifestacija koje slave mladost i poeziju. Međutim, osvojena nagrada na konkursu ne garantuje kontinuitet u stvaranju. Vraćamo se i na pitanje sa početka — zašto ima tako malo dostupnih pesničkih zbirki koje su napisali neafirmisani autori?

Stiče se utisak da smo okruženi poezijom. Internet joj je pružio slobodu, ali i nestalnost. Sa novim trendom ona se rađa, ali jednim klikom i umire.

Da li su izdavačke kuće spremne da rizikuju sa nečim što se ne čita (dokaz za to su liste najčitanijih knjiga) i da li smo mi spremni da vratimo poeziji život?

Nije dovoljno ono profesorsko pitanje — „Ko piše poeziju u ovom odeljenju?” već je potrebno istinsko interesovanje za položaj pesnika i poezije u našoj zemlji što je jedna od želja redakcije Oblakoder magazina ulaskom u nepredvidive dvadesete ovog veka.

Fotografije korišćene u tekstu: beogradskigrafiti.com, memes.com

Pratite nas na:

1 Comment

  1. Avatar

    Sa čuđenjem sam pročitao ovaj tekst. Izdavačka kuća koju ste pomenuli, Partizanska knjiga, objavila je samo dve knjige pesama! A izdavačka kuća Presing koja je objavila najviše zbirki pesama u poslednjih pet godina u Srbiji nije ni pomenuta! To je i jedini izdavač koji objavljuje poetske edicije, prevedenu poeziju van mejnstrim tokova, čiji autori dobijaju nagrade… Nije pomuta ni Povelja, niti Polja, instutucije koje su objavile najbolju poeyiju kod nas. Raspitajte se malo pre nego što pišete o srpskoj poeziji!

    Reply

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *