fbpx

Ko zagađuje vazduh u tvojoj okolini?

Radovane, crni Radovane...

Svako ko je makar jednom pogledao maestralnog Zorana Radmilovića u ulozi Radovana III (Radovan se gleda više puta), dobro zna za onaj deo gde on grad opisuje kao sredinu gde su prisutni dim, čađ i (oooovaj, kako se zove) gar. Stanovnici Beograda, 36 godina nakon beleženja ove predstave na video-traci, svedoci su da je vazduh koji udišu sve češće vidljiva smeša gasova sa ne tako prijatnim mirisom. Ovo, međutim, nije nikakva novina. Godinama unazad dešava se da Beograd periodično spopada neopisivi smrad.

Šta to smrdi u Beogradu?

Iz Zavoda za javno zdravlje kažu da je došlo do povlačenja vode reka Sava i Dunav u letnjim mesecima, pogotovo krajem jula i tokom avgusta, u pojedinim delovima njihovog toka, što je doprinelo da deo obale, a posebno oni delovi gde se ulivaju kanalizacioni delovi iz kolektora isparavaju u vazduh okoline. Vetrovi doprinose prenošenju neprijatnih mirisa od isparavanja organskih materija fekalnog i drugog priobalnog nanosa. Oni takođe navode i da to nisu materije koje potiču iz prljavih tehnoloških procesa, niti se radi o toksičnim gasovima, kao i da je trajanje ograničeno i da će sa promenom meteoroloških prilika doći do nestanka ovih neprijatnih mirisa. Bilo kako bilo, tih mesec i po dana Beograd je mogao da se poredi sa Venecijom, bar po nečemu. Ulicama gotovo svih beogradskih naselja je svakodnevno dominirao smrad. Kao da vrućina nije bila dovoljan razlog za neizlaženje iz kuće.

Kakav je kvalitet vazduha u Srbiji?

Zagađenje vazduha podrazumeva prisustvo hemikalija, čestica ili bioloških materijala koji nanose štetu ili uzrokuju nelagodnost kod čoveka i drugih živih bića, odnosno koji ugrožavaju prirodnu sredinu u atmosferi. Vazduh je prozračna smeša prirodnih gasova i sitnih čestica koje imaju stalan sastav i koje se nalaze u stabilnoj ravnoteži. Međutim, vazduh iznad mnogih gradova je danas mračan i sumoran, a horizont nestaje u izmaglici.

Prema godišnjem Izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2018. godinu, u Beogradu je kvalitet vazduha bio III kategorije, što označava prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica, a u istoj kategoriji našli su se i Pančevo, Užice, Smederevo, Kraljevo, Subotica, Kragujevac , Valjevo, kao i Sremska Mitrovica.

Ocenjivanje kvaliteta vazduha, na osnovu izmerenih koncentracija zagađujućih materija u vazduhu, vrši se primenom kriterijuma za ocenjivanje u skladu sa Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, najveći udeo u zagađenosti vazduha ima proizvodnja električne i toplotne energije.

Gde su tu mladi?

Oblakoder je sproveo anketu nad ispitanicima od 18 do 35 godina. Njih 63,6% navelo je da vazduh u svojoj sredini smatra izuzetno prljavim, a kao glavni uzročnik zagađenja, 51,7% navelo je industriju.

Kao primaran korak ka smanjenju zagađenosti vazduha, 58,5% navelo je smanjenje emisije štetnih gasova, dok 31,4% smatra da je to sadnja zelenila.

Zatim dolazimo do interesantnih podataka: 33,1% ispitanih misli da ima u potpunosti razvijenu ekološku svest, dok kod 63,6% jeste razvijena, ali nedovoljno. To bi u potpunosti bilo u redu da čak 20,5% ne smatra da na zagađenje u svojoj okolini ne utiče ni na koji način!

I eto nas u problemu, jer, verovali ili ne, na zagađenost vazduha utiče apsolutno svaki korak koji napravimo u toku dana, od stavljanja dezodoransa, preko korišćenja kompjutera, bacanja smeća, korišćenja automobila ili javnog prevoza, klima-uređaja, cigareta... Spisak je toliki da ne vredi ni truditi se nabrojati sve. Kako onda 20,5% mladih može da misli da uopšte ne utiče na zagađenje vazduha u svojoj okolini? Ne znam, ali mi kroz glavu prolazi onaj vic gde nije bitno šta se desilo, bitno je da je Srbin ispao najpametniji. Kako bi čovek bio u potpunosti ekološki svestan, bitno je ne samo da uviđa problem, već i da traži način da se taj problem reši. U ekološkom, kao i bilo kom drugom smislu, najvažnije je krenuti od sebe. Izgleda da je, zapravo, to kamen spoticanja, s obzirom na podatak da samo 44,4% ispitanika koji su popunili našu anketu misli da smanjenju zagađenosti vazduha doprinose pojedinci.

Zašto kažem samo? Zato što bi od 96,7% onih koji imaju u potpunosti ili delimično razvijenu ekološku svest mogao da se očekuje daleko veći procenat. Pre nego što uperimo prstom u institucije i okrivimo nekog drugog za trenutno stanje, treba da se zapitamo šta mi, kao pojedinci, činimo, kako bi se procenat zagađenosti vazduha smanjio?

Svaka naša akcija nešto znači. Svaka promena nešto znači. Da li mi je zaista potrebna slamčica u kafiću? Da li moram automobilom u posetu drugu koji živi 3 ulice od moje? Da li mi zaista toliki problem predstavlja sakupljanje đubreta koje je ostalo za mnom nakon roštiljanja u prirodi? Ovo su samo neka pitanja koja treba stalno postavljati sebi sve dok nam se svest ne promeni na bolje. Mišljenja sam da nakon promena tih, naizgled, nebitnih navika, dolazi i želja za angažovanošću na malo krupnijem planu od ličnog. To može biti i priključivanje nekoj od ekoloških organizacija i inicijativa, mada među najistaknutijima za sada ne postoji nijedna koja se bavi isključivo vazduhom. Najveći broj grupa zalaže se za zaštitu reka Srbije i protiv klimatskih promena, a akcije koje se najčešće sprovode su čišćenje smeća i reka i pošumljavanja na raznim lokacijama širom Srbije. Ne može se, međutim, reći da ove akcije nikako ne utiču na kvalitet vazduha. Naprotiv. U ekologiji je sve povezano. Zašto se onda niko ne bavi vazduhom?

Razlog tome može biti Zakon o zaštiti vazduha, koji predstavlja kompleksan problem. Jedan deo tog problema jeste nepostojanje sankcija i kazni za kršenje ovog zakona. Takođe, naknade koje uplaćuju veliki zagađivači životne sredine pre svega odlaze u budžet Republike Srbije, pa se tek onda pravi budžet Ministarstva zaštite životne sredine. Ovaj sistem omogućava odliv novca iz budžeta Ministarstva životne sredine jer ne obavezuje uplatu pomenute naknade na račun Ministarstva, već se taj novac može koristiti proizvoljno. Na rekonstrukciju rekonstrukcije, na primer.

Pokrenut je niz promena u smeru razvoja legislative, međutim, nijedan od njih nije finalizovan. Ostvaren je jako mali napredak u pogledu transparentnosti procesa, dok je pouzdanost i dostupnost podataka upitna. Izvestan pomak napravljen je u procesu izrade Strategije borbe protiv klimatskih promenasa akcionim planom, a koji podrazumeva smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Vazduh spada u neregulisane i teško odredive zakonske norme, jer stalno kruži, pa je odgovornosti svake zemlje u tom smislu nejasna. Da li si se pitaš kolika je tvoja odgovornost?

Ecosia - pomoć "iz fotelje"

Priča o požarima u Amazoniji prilično je utihnula, ali je na mene ostavila bitnu promenu. Haštag #PrayForAmazonia izbio je u sam vrh popularnosti  na gotovo svim društvenim mrežama. Među svim tim, u suštini, ekološki neosvešćenim ljudima koji će staviti taj tag zbog lajkova (jer, na kraju dana, to je jedino što se računa), našao se neko ko je napisao, parafraziram,  da to izbacivanje fotografije Amazonije koja gori uz pomenuti tag ne znači ništa, ukoliko ljudi ne promene svoje navike, a da se nada da, ako već nisu spremni da naprave veći korak od blejanja na internetu, bar mogu umesto Gugla da koriste Ecosia pretraživač.

Ecosia je, naime,  web pretraživač koji donira 80% svojih prihoda za pošumljavanje planete. Organizacija je osnovana pre 10 godina i do sada je zahvaljujući  njoj zasađeno preko 67 miliona sadnica. Cilj organizacije je da do 2020. godine  posreduje sađenju 1 milijarde sadnica. Kako Ecosia funkcioniše? Kada vam Ecosia uz rezultate pretraživanja ponudi EcoAd ili EcoLink kao rezultate pretraživanja, otvorite ih samo u slučaju istinskog interesa. Naime, Ecosia prepoznaje bezrazložno kliktanje, te putem tih korisnika ne može ostvariti profit. Na centralnoj stranici pretraživača vidljiv je broj zasađenih stabala, a u desnom gornjem uglu broj stabala u čijoj ste sadnji učestvovali. Moj trenutni broj je 55. Koliki će biti vaš?

Autorka teksta: Snežana Pajkić

Naslovna fotografija: preuzeta sa sajta N1.

Leave a reply