Kolektivna borba za lepotu i umetnost: Dorćolsko narodno pozorište

Kolektivna borba za lepotu i umetnost: Dorćolsko narodno pozorište

Dorćol je, saznajemo iz istorijskih spisa, još za vreme vladavine Otomanskog carstva bio stecište jevrejskog stanovništa čiji tragovi i dan danas postoje. Od ulice Kralja Petra i Cara Dušana sve do Solunske postoje brojne građevine sazdane od strane jevrejske populacije koje izuzetno privlače svojim izgledom. Jedna od tih građevina je i Dorćolsko narodno pozorište u kome se, prema nezvaničnim izvorima, nalazila fabrika keramike i stakla.

Nezavisna pozorišna scena u Beogradu iz godine u godinu sve više cveta. U donjem Dorćolu, nadomak Dunava, Solunska ulica je nedavno postala veoma atraktivna za ljubitelje pozorišta. Sa rediteljem Filipom Gajićem na čelu oformljeno je Dorćolsko narodno pozorište sa izuzetno specifičnim ambijentom. Ukoliko šetate ovom ulicom, tvrdimo da vam nikako neće promaći ova upadljiva građevina.

Predstava ,,Sestre braće Baruh“ sedamnaestog februara 2016. svečano otvara pozorište i biva dosta dobro dočekana od strane beogradske publike, te je i dan danas na repertoaru. U prvoj godini rada ovog pozorišta repertoarska politika je bila zasnovana na pitanjima velikih svetskih religija i narativa civilizacije. Pored toga, značajan festival koji se odigrava u prostorijama Dorćolskog narodnog pozorišta je Dorćol sessions finansiran od strane Gete instituta. Takođe, pozorište dovodi umetnike iz različitih sfera i koncipira kulturno-umetnički program za sve ljubitelje umetnosti.

Ekipa koja radi na predstavama ovo pozorište sa vrlo specifičnom scenom smatra kao svoj dom, što potvrđuju i neki od glumaca:

Dina Vučaj: ,,Ono što me je privuklo da budem deo ove ekipe je sam čin bitisanja ovog pozorišta van svih okvira očekivanog i bez ikakve podrške državnog vrha ili materijalnih sredstava. Ovaj prostor, ispunjen svetlošću je savršen beg od prostih i pristrasnih svakodnevnih i savremenih delanja i institucija. Rad u ovom prostoru je uživanje i dar. Ono što mene lično povezuje sa ovim mestom jesu divni ljudi i njihova neumorna predanost i ljubav prema pozorištu. Ova ljubav odvaja one koji su iz interesa spremni da pognu glave i one koji iz čistote nastavljaju da stvaraju.“

Nedim Nezirović: ,,Ja sam u bio u ovom pozorištu i pre nego sto sam počeo da igram. Dolazio sam zbog prijatelja koji su igrali u prvim predstavama i samim tim učestvovali u ideji da se u Beogradu otvori novo pozorište. Onda sam i ja dobio ulogu u predstavi, pa je vremenom Kosmodrom postao moja druga kuća. Atmosfera jednog zajedništva, u kom glumci ne dele samo scenu već i hleb i vodu, lože vatru, sami nalaze i brinu o kostimima, rekviziti i scenografiji, stvarna jednu izuzetnu priliku da se vodeći računa o kući u kojoj igraju naviknu na poštovanje koje trebaju da gaje prema pozorištu.“

Danas, na stalnom repertoaru se nalaze predstave ,,Snovi Ksenije Petrogradske“, ,,Sestre Braće Baruh“ i ,,Lude noći nad Sovjetskim savezom“ u režiji Filipa Gajića. Pored ovih izvedba trupa Tri groša nastupa sa svojom predstavom ,,Prosidba“ u režiji Marije Barne Lipkovski, a tu je i predstava ,,Šeherezada, 1001 noć“ u režiji Slobodana Beštića koja odiše vatrenom scenografijom.

         Fotografija sa predstave ,,Šeherezada, 1001 noć"


Jedna od misija Dorćolskog narodnog pozorišta je otvaranje vrata mladim glumcima i ohrabrivanje njih kao budućih profesionalaca za predstojeće poduhvate u budućnosti.
Sve je živo i uvek se kreće, zbog toga i ova zgrada uvek bruji posebnom energijom.

Nedim Nezirović je dodao i: ,,Ovde sam došao kao student treće godine glume i dobio sam priliku da odigram glavnu ulogu u jednoj predstavi. Time mi je data ogromna šansa da se tako mlad bacim u vatru i probam da izađem na kraj sa tako odgovornim zadatkom. Ovo se naravno nije desilo samo meni, gomila mojih kolega koji igraju ili su igrali u ovom pozorištu dobili su priliku da ne učestvuju samo u kreiranju neke predstave, nego i kreiranju jedne pozorišne priče koja je u ulici Solunskoj 24.“

Ideje za predstojeće izvedbe su nepresušne kako saznajemo, a uskoro očekujemo i novu premijeru.

Autor teksta: Natalija Aleksić
Autori fotografija: Tim DĆP

Leave a reply