Koliko je važna briga o mentalnom zdravlju mladih lečenih od raka?

Saša Miletić, govornik ovogodišnjeg Youth Rights Talks događaja, donosi svoju priču o mladima koji se bore sa rakom i mladima koji su preživeli rak

5. December 2020

Zovem se Saša, imam 22 godine, student sam Univerziteta u Beogradu. Pre 8 godina sam se razboleo od leukemije. Član sam organizacije MladiCe (mladi lečeni od raka) koji pružaju podršku mladima koji se sada leče ili su se izlečili. Ovaj tekst pre svega govori o mojoj borbi sa rakom i mom aktivizmu nakon lecenja ali i o mom životu nakon bolnice. Sa 13 godina mi je dijagnostifikovana akutna limfoblastna leukemija, godinu dana sam bio na lečenju u Institutu za majku i dete. Priroda moje bolesti je zahtevala da provedem toliki period u bolnici primajući hemioterapiju uz gomilu neželjenih efekata koju ona izaziva. Saznanje da imate kancer, pogotovo u tako ranim godinama, okrene vam svet naglavačke. Odjednom, umesto da sedim u školskoj klupi i slušam nadrndanu nastavnicu biologije kako nas smara sa tučkom i prašnicima, našao sam se u bolničkom krevetu sa braunilom u ruci slušajući kako doktori spominju nekakve leukocite i trombocite. Lečenje se sastojalo od raznih citostatika, analiza, skenera, ultrazvukova, uboda u razne delova tela i silnih neželjenih efekata koji su izazivali strašne bolove.

Saša Miletić, Fotografije: Nebojša Petrović

Da biste lakše razumeli ukratko ću opisati proces: prvo treba postaviti dijagnozu analizom koštanog tkiva (ili nekog drugog, zavisi od tipa kancera) zatim odrediti stadijum i jačinu hemioterapije. Nakon mesec dana rezultati pokazuju da li može lečenje normalno da se nastavi ili je ipak potrebna transplantacija. Transplantacija se može izvršiti u našoj zemlji ako pacijent ima odgovarajućeg donora, ako nema onda je potrebno to uraditi u inostranstvu i to se, naravno, obavlja u trošku pacijenta.

Trenutne posledice hemioterapije su najčešće opadanje kose, izraziti pad imuniteta, oštećenje sluzokože i vitalnih organa i druge nuspojave. Pacijent trpi velike tegobe, ali ne samo fizičke već i psihičke. Nažalost, na ove druge se ne obraća pažnja jer ’’bitno da je glava na ramenima’’. U suštini jeste, ali život se nastavlja posle bolnice i tad više nije bitno samo da smo preživeli, već taj život treba da ima i neki kvalitet. Što bi moj doktor rekao ’’nije poenta da te ovde izlečimo od raka pa posle da te šaljemo u Palmotićevu na lečenje’’

Psihičko zdravlje, tj. psihičke tegobe koje se javljaju nakon lečenja su postale glavni problem zbog kojih nam se najveći broj mladih javlja. Anksioznost i depresija su nekad prisutni od samog početka lečenja a nekad se mogu javiti i par godina nakon lečenja. To je ujedno razlog zašto sam govorio na ovogodišnjem YRT-u o ovome, pogotovo sad u vreme korone, kada su panika, anksioznost, uplašenost dignuti na viši nivo kod mladih koji se leče ali i kod njihovih roditelja. Vidite, kada je dete na lečenju njegov imunitet je jako nizak, dete mora non-stop da nosi masku kada nije u bolnici jer i najobičnija prehlada može da bude opasna po njegovo zdravlje a kamoli neki virus kao što je Covid-19.

Saša Miletić, Fotografija: Nebojša Petrović

Koliko je važna briga o mentalnom zdravlju mladih lečenih od raka shvatili smo kada je jedan član naše organizacije pokušao da izvrši suicid. Momak je pokušavao da reši taj problem kod psihoterapeuta i uz pomoć lekova, ali nije naišao na dobre lekare. Srećom on danas nije više u lošem stanju, uspeo je da pronađe pravu pomoć, a mi smo shvatili da moramo nešto da uradimo po tom pitanju i zato smo napravili online platformu za pružanje vršnjačke i parnjačke podrške osobama koje se leče ili su završili lečenje a imaju potrebe da sa nekim podele svoje iskustvo ili nešto što ih tišti, upravo zato da bismo ih uputili ka proverenim lekarima ako za to ima potrebe. Na platformi rade članovi organizacije koji su prošli obuku od strane psihoterapeuta i možete im se obratiti preko sajta www.mladice.org.

Nakon završenog lečenja sam nastavio da se bavim ovom temom i aktivirao sam se u želji da ohrabrim one koji se leče, jer je i meni ta podrška najviše značila dok sam se lečio. U toku lečenja doktori govore o statistici i velikom broju izlečenih ali to ne može ni da se uporedi sa tim osećajem nade i vere u bolje sutra kada vidite nekog ko se izlečio pre mnogo godina i sada izgleda potpuno normalno, nekog ko normalno funkcioniše kao i svi ostali – studira, radi, ima porodicu.

Ja danas, nakon 6 godina od završetka lečenja, funkcionišem kao i svi drugi. Studiram, uživam u druženju sa prijateljima, bavim se fizičkom aktivnošću, ostvarujem svoje želje i ambicije. Pored tinejdžera koji se leče, ova pandemija je psihički ugrozila i nas studente. Problemi prilikom prelaska sa fakulteta na online nastavu, iseljavanje iz doma, zatvaranje u kuću izazvali su depresivno raspoloženje kod mojih prijatelja koji studiraju zajedno sa mnom. Neki od njih su se bojali za svoje starije ukućane, neki nisu imali ni osnovne uslove za praćenje online nastave a mnogima je jako teško palo odvajanje od društva. Dosta njih mi se žalilo kako im fali društvo i kako uopšte nisu mogli da budu produktivni u toku karantina. Meni lično je karantin prijao. Dugo nisam bio kod kuće i onda sam imao vremena za sebe. Stigao sam da učim za fakultet, da pronađem hobi i da se u potpunosti posvetim sebi.

Ova priča sa koronom još uvek traje, i trajaće ko zna koliko dugo, iskoristite ovo vreme koje provodite kod kuće da obavljate svoje obaveze i da pronalazite i učite nešto novo i pre svega pazite na svoje psihičko zdravlje jer, kao što sam već rekao kod lečenja kancera, i posle ove pandemije se nastavlja život koji treba da ima neki kvalitet a imaće ga jedino ako pazimo na sebe i svoje zdravlje, ali i na ljude oko nas.

Autor teksta: Saša Miletić

Ovogodišnji Youth Rights Talks 2020 realizovan u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava, a Oblakoder je oficijalni medijski partner događaja.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Mladi na tržištu rada

Mladi na tržištu rada

Iskustvo rada za mlade danas i različiti izazovi prekarijata, od prekovremenog rada i ubrzanih tehnoloških promena do straha od otkaza i pitanja mentalnog zdravlja